„Po pitanju iskopavanja litijuma, zaista treba da se sluša struka. A mnogi stručni ljudi su rekli svoje, mnogo naučnih radova ima koji već govore o pogubnom uticaju rudarenja litijuma na životnu sredinu i na društvo uopšte,“ izjavila je za N1 Zorica Petrović, univerzitetska profesorka u penziji iz Kragujevca.
Petrović posebno ističe problem metode izolovanja litijuma iz kompleksne smeše jadarita, koja zahteva korišćenje velike količine sumporne kiseline. „Sumporna kiselina je korisna, ali je izuzetno opasna hemikalija ako se njome ne rukuje pažljivo,“ upozorava ona, navodeći da čak i par kapi kiseline može izazvati ozbiljne probleme.
Iako kompanija Rio Tinto tvrdi da će se kiselina zagrevati do 90 stepeni, Petrović smatra da to ne smanjuje njenu opasnost. „Šta se desi ako boca sa sumpornom kiselinom stoji delimično otvorena? Sumporna kiselina isparava i na sobnoj temperaturi, što može dovesti do ozbiljnih posledica,“ kaže ona i dodaje: „Volela bih da oni koji smatraju da je kiselina benigna na 90 stepeni, stanu u prostoriju gde se ona zagreva ‘lagano i benigno’ na tih 90 stepeni.“
Profesorka Petrović upozorava i na opasnosti ako čovek dođe u kontakt sa sumpornom kiselinom – putem disanja, gutanja ili kontakta sa kožom. „Sumporna kiselina nagriza metale, vrši denaturaciju proteina, dehidrataciju i može izazvati ozbiljna oštećenja kože, grla, jednjaka i želuca,“ objašnjava ona.
Petrović takođe sumnja da se kiselina može neutralisati u potpunosti na jalovištima, ističući rizik od formiranja sumporne kiseline zbog padavina i hidrolize. „To može dovesti do dodatnih problema, uključujući oslobađanje sumpornih oksida u atmosferu,“ upozorava ona.
Govoreći o projektu rudarenja litijuma u Srbiji, Petrović naglašava da su posledice ekološke i društvene. „Mnogi nisu svesni posledica rudarenja litijuma. Nažalost, ovaj projekat se bazira na stvarima koje nisu naučno dokazane,“ zaključila je ona, pozivajući na slušanje struke i upozoravajući na potencijalne negativne efekte.
Foto, Izvor: N1