Urednik novosadskog portala 021 kaže da je u Srbiji stvorena atmosfera u kojoj „možete bilo kome da kažete bilo šta i da za to apsolutno ne odgovarate“.
„Ili ćete vi mene ili ću ja vas pobiti.“
Ovo je samo jedna od poruka koju je dobila novinarka redakcije 021, Gorica Nikolin. Stigla je pre tri godine, sedam dana kasnije je prijavljena, godinu dana kasnije prijava je odbačena, a posle žalbe na tu odluku – Viši sud je vratio slučaj na ponovno odlučivanje Osnovnom sudu. Slučaj je i dalje u toku.
„To zapravo dosta govori o institucionalnoj reakciji“, kaže Zoran Strika, urednik portala 021.
Novinarkama Nikolin i Gordani Mihailović pretnje je uputio brat direktora jedne vojvođanske škole o kom su prethodno izveštavale.
„U toj situaciji – i to je ono što se promenilo u međuvremenu – mi nismo bili na neki način senzibilisani sa tim stvarima kako postupati“, kaže Strika.
Broj predmeta za krivična dela na štetu novinara na kojima rade tužilaštva u Srbiji iz godine u godinu raste, ali se sporo završavaju, pokazalo je BIRN-ovo istraživanje o ugožavanju sigurnosti novinara iz maja 2022.
Dok su tužilaštva 2016. i 2017. godine radila na trećini formiranih predmeta, prošle godine više od polovine otvorenih predmeta bilo je aktivno, podaci su Republičkog javnog tužilaštva.
Samo četiri od 81 krivične prijave podnete 2022. Godine, okončane su presudama. U 25 slučajeva je prijava ili odbačena ili je zaključeno da nema elemenata krivičnog dela, dok je 47 predmeta bilo u radu.
Uvrede stižu svakodnevno
Redakciji 021 uvrede stižu stalno, najčešće putem komentara na tekstove.
„Ovde svako od nas moderira sajt i gleda komentare. Uvrede su svakodnevne, ali svaki dan stižu u nekoliko navrata. Mi smo neprijatelji naroda i Srbije, ustaše, izdajnici, psovke… to je ono što najčešće dolazi.
„To nije samo pitanje mentalnog zdravlja već vas navodi na stalno procenjivanje lične bezbednosti. Kada se dešavaju protesti pitamo se u kojoj meri je za naše novinare bezbedno da idu sa obeležjem 021. Da, potrebno je da se oni razaznaju od drugih, ali ne znate kakva će biti reakcija nekoga na to šta vi radite“, kaže urednik portala 021.
Onlajn uznemiravanje može dovesti do ozbiljnih profesionalnih i ličnih posledica po novinare, koje se kreću do dugoročnih posledica po zdravlje izazvanih stresom, preko stalno prisutnog rizika da se onlajn nasilje može pretvoriti u fizičko, pa do posledice za slobodan protok informacija koje su neophodne u demokratskom društvu, navodi se na sajtu Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).
Cilj ovakvog uznemiravanje je „ućutkivanje novinara koji pokrivaju određene političke i društveno sporne teme ili izražavaju drugačija mišljenja“, piše NUNS. Taj cilj „postiže, sa jedne strane, stvaranjem straha i autocenzurom među novinarima, a sa druge strane, diskreditovanjem novinara u očima javnosti, čime dolazi do gubitka poverenja – a to je najvažnija novinarska roba – ili gubitka posla“.
Botovi i organizovani napadi
Sajt 021 je prethodnih godina bio i meta hakerskih i botovskih napada. Strika kaže da je botovske napada postalo lako prepoznati: desetine istovetnih komentara stiže od korisnika sa generičkim profilima.
„Naša reakcija na to je bila da – kada vidimo da se na određene vesti pojavi tako veliki broj komentara – mi to jednostavno ne objavimo“, kaže Strika.
Ocene slobode medija u Srbiji su iz godine u godinu sve gore, pokazuju izveštaji međunarodne organizacije Fridom Haus, a digitalni prostor je jedini u kom je i dalje delimično moguće izneti različita mišljenja.
Reporteri bez granica i Evropska komisija su upozoravali da su mediji i novinari u zemlji izloženi sistematskim pokušajima zastrašivanja.
Broj pretnji, napada i pritisaka na novinare raste, pokazuju podaci iz Baze napada na novinare Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), a samo 2022. je prijavljeno 136 napada, od čega je 51 onlajn pretnja.
NUNS je nedavno pokrenuo sajt „Na prvoj liniji“ – prvalinija.nuns.rs – kako bi novinarima i redakcijama pomogli da se nose sa napadima u digitalnom svetu. Na sajtu su dostupne informacije o najboljim načinima postupanja, a onima koji su bili mete napada pruža se i pravna i psihološka podrška
Pretnje novinarima: „Biće samo gore“
Kao i mnogi drugi novinari i urednici, Strika zna kada će napadi početi, čak i pre nego što objavi tekst.
„Sve ono što na neki način dovodi u pitanje neke uspostavljene narative pogotovo kada govorimo o naciji ili bilo čemu. Onog momenta kada vi dovedete to u pitanje, kada ukažete na neke zablude kojima ljudi robuju, ne samo zato što, eto, oni drugačije ne znaju, nego i zato što se te zablude prilično lepo gaje u državi.
„Dakle, kada ratnog zločinca nazovete pravim imenom počinju uvrede. Ustaše, autošovinisti, neprijatelji, izdajnici, strani plaćenici i slično,“ kaže Strika.
Urednik portala 021 kaže da ne očekuje da će se situacija u kojoj novinari u Srbiji rade poboljšati.
„Mislim da će postati gora, jer se stvara ta jedna atmosfera gde vi možete bilo kome da kažete bilo šta i da za to apsolutno ne odgovarate“, objašnjava on navodeći primer Bratislava Gašića koji je 2016. godine, u vreme kada je bio ministar odbrane, tokom obraćanja medijima rekao da „voli novinarke koje kleče“.
Iako je ubrzo smenjen, sa mesta ministra je postavljen na mesto direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA), da bi se prošle godine vratio u Vladu Srbije kao ministar unutrašnjih poslova i postao član Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost.
„Evo, imali smo čoveka koji je rekao kako voli novinarke koje lako kleknu, a koji je nagrađen. Mislim da se to neće promeniti. Biće samo gore, jer ljudi kada vide kako se oni na vrhu ophode prema novinarima… Prosto ćemo doći u situaciju da svako može da vas pljune na ulici“, zaključuje Zoran Strika.
Ceo intervju sa Zoranom Strikom možete pogledati na na sajtu prva.linija.nuns.rs