ZORAN RADOVANOVIĆ: KOGA I ŠTA DEMANTUJE ZASTAVA ORUŽJE?

Ako je suditi prema pre “demantiju“, nego demantiju Zastave oružja na tekst u listu DANAS i Glasu Šumadije pod naslovom “Zastava prodaje oružje na veresiju”, najstarija i najslavnija srpska fabrika, sa kojom je, sredinom 19. veka, počela industrijalizacija Srbije i Balkana, iz najslavnijeg srpskog grada, Kragujevca, u kojem je, u drugoj deceniji 19. veka, počelo stvaranje moderne srpske države, u vrlo je delikatnoj, možda i najnezavidnijoj situaciji u svojoj mirnodopskoj istoriji. Kao, uostalom, i najslavniji sroski grad u kojem radi i posluje već punih 167 godina, a koji je poslednjih godina potonuo na nivo zabite palanke koju zaobizale svi važni putni pravci i događaji.

Trodecenijsku traniziciju na srpski način, te osmogodišnji naprednjački “cunami”, očito ipak nisu mogli da izdrže ni Kragujevac, a još manje ni prva Topolovnica u Srbiji i na Balkanu, potonji Vojotehnički zavod koji je,u aprilu 1941., sa 13.000 mašina i 10.000 radnika bio najveći i najznačajniji vojno-industrijski kompleks.u ovom delu Evrope, i koji je, u minulim vekovima, preživeo tursku, nemačku, austrougarsku i bugarsku okupaciju, a da li će vlast naprednjaka i njihovih poslušnika, ostaje da se vidi.

No, šta kaže Zastava oružje u demantiju, iza kojeg, bez ikakve dileme, stoji predsednik Nadzornog odbora te fabrike,pukovnik Ivica marjanović,koji je autora ovog teksta minule sedmice telefonom zvao tri puta i nepristojno mu se udvarajući epitetima “Srbendo”, “Veliki Šumadincu, stojiš na braniku Kragujevca i domaće vojne industrije”- ,što može da se potvrdi i preslušavanjem telefonskih razgovora – tražio da se čuje i zvanična,odnosno njegova verzija situacije u Zastavi orzužju. Prethodno je naš list objavio već rečeni tekst “Zastava oružje prodaje oružje na veresiju” i to na osnovu izjave samog pukovnika Marjanovića koji nam je rekao da kragujevačka fabrika više ne naplaćuje avanse” kupcima oružja, već da isporučenu robu “naplaćuje u fazama”.

Ovde odmah valja napomenuti da u vojnoj industriji decenijama unazad važi nepisano pravilo da prilikom potpisivanja kupoprodajnog ugovora, kupac uplaćuje 30 odsto od vrednosti ugovorene tranše,a da se roba ne isporučuje dok kupac ne isplati svu ugovorom definisanu količinu oružja koju preuzima. Jedini izuzetak od tog pravila je kad iza kupca oružja, kao garant, stoji respektibilna banka iz zemlje kupca. Zastava je, na taj način, oružje prodavala gotovo isključivo kupcima u Americi. Prodaja oružja bez avansa i garancija ozbiljnih banaka, više je nego rizičan posao, iza kojeg mogu da se kriju neznanje ili sumnjive namere prodavca. Zastava je, uostalom, a što je provernjiv podatak, u nekoliko navrata u novijoj istoriji fabrike, prodajući oružje bez avansa i garancija banaka, ostajala bez novca za isporučeno oružje.

U tekstu pod nazivom “Zastava oružje prodaje oružje na veresuju”, list DANAS i Glas Šumadije objavili su sve ono što nam je pukovnik Ivica Marjanović rekao. Tako smo preneli da je on potvrdio da kragujevačka fabrika u poslednja četiri prošlogodišnja meseca, a po prvi put od početka 2015., nije uplaćivala radnicima doprinose za penzijsko invalidsko osiguranje, koje mesečno iznosi blizu 100 miliona dinara.Pukovnik Marjanović je tim povodom kazao da će uplata doprinosa za PIO radnicima Zastave ponovo da počne uskoro, što smo doslovce i preneli.

U “inkriminisanom” tekstu naveli smo i, opet proveljive podatke, da su poreski i ostali dugovi Zastave oružja dostigli svih 17 milijardi dinara, a gubici narasli na skoro 30 miliona evra, što nije demantovano ni u jučerašnjem “demantiju” Zastave oružja, iza kojeg stoji pukovnik Ivica Marjanović. U “demantiju” se s tim u vezi navodi da su ti dugovi i gubici nastali pre 2012. Godine List DANAS i Glas Šumadije ni u jednom od poslednjih tekstova o situaciji u Zastavi oružju nije naviodio kad su nastali ili nastajali dugovi i gubici Zastave oružja, već je samo konstatovao da “fabrika tone pod teretom tolikoh dugova i gubitaka”, to jest svojevrsnog “dužničkog ropstva“.

Navode u “demantiju” o tome kad su nastali enormni gubici Zastave oružja, nedavno je, međutim, zvanično demantovao Samostalni sindikat te kragujevačke fabrike, koji, koliko je javnosti poznato, okuplja 1.900 od ukupno oko 2.500 što stalno, što privremeno angažovanih radnika u tom preduzeću, i koji je, krajem minule godine, po treći ili četvrti put u posledeih godinu – dve dana, od Ministarstva odbrane i Vlade Srbije zahtevao smenu predsednika Nadzornog odbora, pukovnika Ivicu Marjanovića. Ovoga puta, zbog toga što je u njegovom mandatu, preciznije 2017. i 2018., Zastava orzužje, kako tvrde u Sindikatu, napravila gubitke od 1,7, odnosno 1,6 milijardi dinara (blizu onih 30 miliona evra).

Naš list je, nadalje, u tekstu “Zastava prodaje oružje na veresiju” preneo i tvrdnju pukovnika Marjanovića da fabrika ima ugovore u vrednosti od 40 miliona dolara, čime će kapaciteti preduzeća da budu upošljeni do sredine 2021. godine. Nismo, pritom, preneli upozorenja upućenih da tih 40 miliona dolara ne može da obezbedi normalmo funkcionisanje fabrike ni u ovoj, a nekmoli do sredine naredne godine.

Naveli smo i da je Zastava oružje jedina fabrika domaće vojne industrije u kojoj, uprkos činjenici da je najveći poreski dužnik među državnim kompanijama i najznačajnije preduzeće namenske proizvidnje, nije ni započeta konverzija poreskih dugova u državni ulog u kapitalu firme, što navodi na sumnjuu da se priprema ubrzana privatizacija fabrike, ili da država razvija “paralelnu vojnu industriju” u Kragujevcu, “u liku” privatne i misteriozne kompanije DLS Specijalni sistemi.

Pukovnik Marjanović nam, je rekao da će konverzija dugova Zastave oružje da počne uskoro, te da će do kraja godine da bude okončana, iako to „okončanje“, kad je konverzija u pitanjuu traje još od 2013. godine, kad je Vlada definitivno verifikovala zaključak o konverziji tih dugova, a što smo preneli. Kao što smo preneli i njegovu tvrdnju da je kragujevačka fabrika sa državom upravo potpisala ugovor o razvoju proizvodnje topa Mauzer za višenamenska borbena vozila, mada u fabrici tvrde da to nikako nije novi projekat. Naprotiv…

Šta je pokazao jučerašnji “demanti” Zastave oružja? Pre svega to, reklo bi se, da se u fabrici, narodski rečeno, ne zna ko pije, a ko plaća, te da je predsednik NO, pukovnik Ivica Marjanović, uz podršku svog šefa pomoćnika ministra odbrane, Nenada Miloradovića, kako se špekuliše i, kako to fabrički Samostalni sindikat, uostalom, već duže javno i tvrdi, preuzeo svu vlast, odnosno i ingerencije i nadležnosti poslovodstva i generalnog direktora Mladena Petkovića,koji nije čest gost u fabrici kojom rukovodi.

Nadležni u Zastavi oružju koji ništa ne demantuju, galamom, čini se, pokušavaju da skrenu pažnju sa nezavodne situacije u fabruci i najodgovornijih za nju, javnosti bi mogli da kažu i zbog čega, Zastava kovačnica koju je Zastava oružje kupila (i spasila od bankrota) u maju 2017. još nije dobila, od predsednika Aleksandra Vučića,obećanih tri miliona evra.,na ime cene koju su oružari platili za Kovačnicu. Kao i zbog čega Zastava kovačnica, u međuvremenu, nije postala kovački centar za kompletnu domaću vojnu industriju, kako je to najavljivano, već nastavlja da tavori.

Mogli bi da pojasne javnosti i po kojoj su ceni svojevremeno prodavani Zastavini poluautomati “Kalašnjikov” (više desetina hiljada njih), posredstvom Jugoimporta SDPR, prodavani američkom partneru Senčeri arms.