Ukoliko bi u Zastavi oružju sada, kojim slučajem, bio raspisan novi socijalni program, zarad eventualnog smanjenja broja zaposlenih, radnici te fabrike mogli bi da računaju na otpremnine od po 60.000 dinara, odnosno od po 500 evra po godini radnog staža.
Otpremnine u tom iznosu koje su u srpskom metalskom kompleksu, koliko je javnosti poznato, do sada dobili jedino radnici Fijata – prilikom ukidanja jedne od tri proizvoidne smene u toj kompaniji, pre dve godine – za oružare su predvidjenim novim kolektivnim ugovor om koji su u Zastavinoj fabrici oružja upravo verifikovali menadžment i Sindikat preduzeća, i kojim su prava i obaveze zaposlenih u Zastavi oružju regulisani u naredne tri godine.
Novim kolektivnim ugovorom, naime, predvidjeno je da otpremnine za eventualno prekobrojne oružare iznose 1,2 prosečne neto plate na republičkom nivou, što, s obzirom na činjenicu da su u junu zarade u Srbiji u proseku „težile“ blizu 50.000 dinara, iznosi oko 60.000 dinara, ili 500 evra. Pored, za domaće prilike, visokih otpremnina, oružari su novim kolektivnim ugovorom, dobili i druge pogodnosti kojima je značajnije unapredjen njihov radni i materijalni status i položaj.
Radnici Zastave oružje tokom bolovanja će, primerice, imati zarade koje će se obračunavati prema značajnije većem koeficijentu od zakonom predvidjenog minumuma od 60 odsto od sopstvene plate. Vodilo se, ipak, računa, tvrde i u mernadžmentu i u Sindikatu, da se koeficijentima kojima se odredjuje zarade u slučaju bolesti radnika ne stimulišu lažna bolovanja.
-Kolektivni ugovor koji smo potpisalo dosta je unapredjen u odnosu na onaj dosadašnji, jer su već stečenim pravima zaposlenih pridodate nove pogodnosti koje će da obezbede dalje poboljšanje materijalnog položaja radnika, kažu za Glas Šumadije u Sindikatu Zastave oružja, u kojem ne mogu da budu nezadovoljni ni budućim položajem i statusom te sindikalne organizacije.
Uprkos skorašnjim ozbiljnim nesporazumima, pa i otvorenim sukobima sa poslovodstvom, te organizaciji protesta i generalnog štraka zbog najavljene privatizacije vojne industrije, položaj oružarskog Sindikata, koji već duže od dve decenije s razlogom slovi za najozbiljniju i najborbeniju fabričku sindikalnu organizaciju u Srbiji, novim kolektivnim ugovorom ni na koji način nije ugožen. Naprotiv, u najmanjem je ostao isti kao ranije.
Piše: Zoran Radovanović