U Guberevcu je sinoć održana tribina posvećena opasnostima od najavljenih istražnih radova i eventualne eksploatacije ruda bakra i zlata na istočnoj strani planine Kotlenik, u selima Pajsijević, Leskovac, Guberevac, Pečenog i Vitkovac u dolini reke Gruže.
U prepunom Domu kulture u Guberevcu o tome su govorili dr Ratko Ristić, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Dragana Đorđević, sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju u Beogradu i dr Duško Brković, profesor Agronomskog fakulteta u Čačku.
Profesor Ristić je rekao da su saznanja meštana ovih sela da će se u njihovim atarima vršiti istraživanja ruda bakra i zlata tačna i da je njihov strah od ugrožavanja zdrave i čiste prirode razumljiv i opravdan.
- To su jako skupa istraživanja koja se izražavaju u milionima evra i niko ne troši taj novac, a da posle ne traži eksploataciono pravo, rekao je Ristić.
On je naveo da se iz dostupne dokumentacije vidi da istraživanja sprovodi kompanija Stara planina risorsis, firma ćerka kanadske kompanije Mundoro.
Ta firma ima 13 takozvanih istražnih prava u centralnoj i istočnoj Srbiji na oko 864 kilometara kvadratnih, a jedno od njih se odnosi na lokaciju planine Kotlenik i reke Gruže.
- Istražni prostor obuhvata 96 kilometara kvadratnih, odnosno 9.600 hektara na delovima teritorija opština Knić i Kraljevo, rekao je Ristić.
Slutimo da dobro biti neće
Pre početka tribine predsednik Mesne zajednice Guberevac Nebojša Arsenijević, rekao je za Glas Šumadije da su meštani tog sela veoma zabrinuti i uznemireni zbog najave skorog početka istraživačkih radova.
- Na sastanku kod predsednika Opštine Knić, predstavnici firme koja će vršiti istraživanja su predstavili projekat istaživanja na istočnoj strani Kotlenika. Tada smo saznali da je početak radova planiran baš u našem selu i to na tri lokacije u čijem se trouglu nalazi centar sela, rekao je Arsenijević.
On je rekao da meštani nemaju nikakvih informacija kako će istraživanja uticati na prirodnu sredinu zbog čega su i pozvali univerzitetske profesore da im objasne kakve opasnosti prete od istraživanja, a pogotovu od eventualne eksploatacije.
- Mi slutimo da dobro biti neće i da, ako se ovde otvori rudnik, od poljoprivredne proizvodnje neće ostati ništa. Ovde je zemlja plodna, imamo čistu vodu i vazduh i u selu je veoma razvijena poljoprivredna proizvodnja. Ljudi su ovde posvećeni poljoprivredi od koje žive, a prirodne lepote čitavog gružanskog kraja opevane su i u pesmama. Ako je to tako onda treba da se potrudimo da tako ostane i ubuduće, poručio je Arsenijević.
Imanja moramo da čuvamo i branimo
Penzioner iz Guberevca Milić Milojević rekao da je na tribinu došao da sazna šta njihovu decu čeka u budućnosti.
- Došao sam da vidim šta se dešava i kakav je plan ovih budala da nam unište i ovo malo zdrave životne sredine što nam je preteklo i ostalo našoj deci. Ozbiljno sam zabrinut zbog svega ovoga što se radi, kazao je Milojević.
Na tribini je bilo i dosta mladih ljudi koji su želeli da saznaju nešto više o planovima za otvaranje rudnika na padinama Kotelenika i na plodnjim njivama pored reke Gruže.
Jedan od njih je i Lazar Avramović iz Kragujevca.
- Ja živim u Kragujevcu ali mi je imanje koje mi je ostavio deda ovde. Došao sam da vidim da li su naša imanja u opasnosti, jer ako jesu, moraćemo da ih čuvamo i branimo, rekao je Avamović.
A kako se brani dedovina pokazali su građani Levča, koji već duže od godinu dana ne dozvoljavaju istraživanja rude litijuma i bora na svojoj teritoriji.
Aktivista udruženja „Neko brine za Levač” Aleksandar Vasić rekao je za Glas Šumadije da su oni došli u Guberevac da podrže Gružane u borbi protiv istraživanja i iskopavanja rude na njihovoj teritoriji.
- Smatramo da su ove tribine jako inspirativne, edukativne i veoma korisne za stanovništvo koje nije dovoljno upućeno u materiju istraživanja i kopanja ruda, jer od profesora mogu da saznaju suštinu opasnosti koje ovakvi projekti predstavljaju za biodiverzitet, naglasio je Vasić.
Optički kabal do zlatne žice
Prema saznanjima reportera Glasa Šumadije na terenu, u susednom selu Leskovac već je probijen i podasut novi put širine osam metara koji vodi u planinu, a uporedo sa tim radovima, položen je i optički kabal koji takođe ide prema šumovitom delu Kotlenika.
- Sigurno ne postavljaju optičke kablove da bi lisicama i vukovima obezbedili kvalitetnu sliku za prenos fudbalskih utakmica Premijer lige. Nije nam jasno šta ponovo istražuju i kopaju. Da na Kotleniku ima rude bakra i zlata, mi znamo još od 1969. godine, kada je ovde sagrađena vazduhoplovna vojna baza. U okviru tih radova vršena su i geološka istraživanja, a po pričama inženjera koji su u našem selu kupovali rakiju i med, baš iznad našeg sela pronađena je jaka zlatna žica. Zbog toga je u selu jedno vreme vladala mala ’zlatna groznica’, a mi mlađi smo posle svake jače kiše ulazili sa sitima i rešetima u rukama u potoke koji se slivaju sa planine, u nadi da ćemo uhvatiti neki zlatni grumen. Ali, nije nam se posrećilo, rekao je za Glas Šumadije stariji meštanin koji je želeo da ostane anoniman.
On je rekao da su put i optički kabal usmereni baš prema toj lokaciji na kojoj je, navodno, pre pola veka otkrivena „jaka zlatna žica”, ali da se nada da je i oni neće pronaći.
Profesor Ristić je rekao na tribini da rude bakra i zlata obično idu zajedno i da on i njegove kolege nisu apriori protiv otvaranja rudnika.
- Mi nismo protiv rudarenja koje je u javnom interesu, a javni interes je ono što zadovoljava potrebe većine ljudi koji žive u ovoj zemlji, ali jesmo protiv zadovoljenja interesa privatnih stranih rudarskih korporacija koje preko svojih firmi ćerki bukvalno u jatima dolaze u Srbiju, rekao je Ristić i podsetio da je Srbija najsiromašnija zemlja u regionu po količinama kvalitetnih površinskih voda, precizirajući da više površinskih voda imaju Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija i Makedonija.
„Već sada raspoložive rezerve pijaćih voda treba štititi po svaku cenu. Mi ne smemo da dozvolimo nikakve projekte koji mogu da ugroze ono što imamo”, rekao je Ristić.
On je kroz prezentaciju projekta Jadar, koji je posle velikih protesta građana širom Srbije zvanično prekinut, prikazao koje i kakve sve opasnosti prete od takvih investicija.
Podrška srpskom seljaku
Ristić je sa kolegama sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu uradio analizu moguće koristi od poljoprivrede u Jadru koja je pokazala da bi, na površini od 4.800 hektara doline Jadra, bila moguća kvalitetna poljoprivredna proizvodnja sa 17 hiljada evra vrednosti po hektaru. On je podsetio da je evropski prosek u razvijenim zemljama 25 do 27 hiljada po hektaru.
„U Srbiji je taj prosek od 1.500 do 1.700 evra po hektaru i potrebno je da država pošteno podrži seljaka. Da malo stopira uvoznički lobi, da na vreme isplaćuje subvencije i za zemlju i za stoku, da ljudima suštinski pomogne da ojačaju i povećaju proizvodnju i da im omogući kvalitetan plasman”, rekao je Ristić i dodao da Srbija još uvek nema „iskren i pošten odnos prema seljaku”.