U ovo naše doba, gde vlada polusvet i fukara, u kome više ni nada ne stanuje, pojavio se Aleksandar Obradović alias Uzbunjivač koji nam je vratio volju i želju da se i dalje borimo. Kada je sve izgledalo sivo i po aršinima vlasti, pojavio se čovek koji se ne plaši i kome je očigledno dosadilo da trpi lopovluk, nepravdu i ponižavanje. Presavio tabak naš Aleksandar, odlučio da okrene drugi list i da svoja saznanja o mutnim poslovima, u koje je debelo umešan otac ministra unutrašnjih poslova a u vezi sa prodajom oružja, podeli sa javnošću. Svi danas, manje-više, znamo šta se dešavalo u valjevskoj fabrici oružja „Krušik“ baš zbog toga jer se uzbunjivač Aleksandar nije plašio da podatke, koje je dugo skupljao, prosledi novinarki sajta Arm Watch, koji se upravo i bavi nelegalnim tokovima i švercom oružja na Bliski istok.
Zna se da Srbija nije naivan igrač u tim „ne baš legalnim“ lancima šverca oružja, ali ovde je sada nešto drugo u fokusu javnosti. Naime, radi se o klasičnom partijskom kadriranju i izvlačenju para iz državnih firmi uz veliku pomoć kadrova koje postavlja vlast, a korist imaju partijski funkcioneri koji su povezani sa vlasnicima privatnih kompanija. U slučaju valjevskog “Krušika” imamo šemu u kojoj je učestvovao otac Nebojše Stefanovića, čija je firma kupovala oružje po dramatično nižim nabavno-otkupnim cenama i to na štetu “Krušika”. Aleksandar Obradović je, pored kompanije oca Neše Stefanovića, nabrojao još tri privatne firme koje se bave istim poslom, to jest kupuju oruže po damping-privilegovanim cenama. Nakon što se tekst o sumnjivim radnjama sa otkupom oružja pojavio u javnosti, naš Aleksandar je uhapšen i on je u pritvoru proveo dvadeset dana, a da niko ništa nije znao o tome. Ipak, zbog pritiska javnosti, pušten je, ali potom i sproveden u kućni pritvor, gde se i danas nalazi. Aleksandar Obradović je optužen zbog odavanja poslovne, a bogami i državne tajne i sada čeka daljni razvoj svoje sudbine.
Još jedan slučaj uzbunjivanja desio se u skorije vreme, samo što je akter (žrtva) jedan oficir VS koji je odlučio da prijavi korupciju i nezakonitosti prilikom zapošljavanja četiri lica u Ministarstvu odbrane. Ova četiri lica je protežirao sam ministar odbrane Aleksandar Vulin, a kada je Uzbunjivač izneo u javnost šta se desilo, onda je nesrećni oficir osetio srdžbu&bes navedenog ministra, kao i njegovih podređenih&ispoltronisanih kadrova. Ekspresno je naš oficir prebačen na niže radno mesto, samo zato što je prijavio korupciju. Eto, tako kod nas prolaze ljudi koji ne žele da ćute.
U društvu u kojem samo klimoglavci i partijski kadrovi mogu da se nadaju nekoj perspektivi, nema mesta za one koji neće da se pomire sa očiglednom korupcijom ili pak mobingom, seksualnim uznemiravanjem, lošim uslovima na radu. Postali smo društvo sa prepoznatljivo totalitarnim atributima – živimo u državi u kojoj je uspostavljen sistem nadzora i ucene, u kojoj niko ne sme da se suprostavlja odlukama velikog vođe i njegovih sledbenika. Svi smo pod budnim okom AV-a, a kome ovo smeta, može da se preseli u inostranstvo jer sve ostale opcije su neizvesne, opasne i često unapred osuđene na propast. Pitajte sebe, koliko ste puta bili svedok korupcije ili pak iživljavanja pretpostavljenih nad drugim radnicima ili službenicima, ali niste ništa uradili jer ste se plašili za svoje radno mesto; možda ste i sami bili žrtva ili pak akter korupcije, međutim iz već navedenog razloga niste ništa rekli; možda ste samo kukavica koja neće da se razlikuje od drugih. No, eto ipak ima hrabrih i časnih ljudi koji će prijaviti korupciju ili neku drugu vanzakonsku aktivnost, mada znaju da će zbog toga imati mnogo problema i da će zbog uzbunjivanja biti šikanirani, ponižavani, isključeni, prokazani… Ali se ipak ne plaše!
Grozni su ti savesni i pošteni ljudi, i u društvu dupeuvlakača oni deluju kao čudovišta ili pak nesrećnici koji ne znaju šta čine. AV-ovska vlast je industrija koja proizvodi osobe bez svojstava, bez kičme i obraza, tako da oni koji i imaju nešto časti i poštenja brzo posustaju pred navalom ove armije nikogovića. Ali, javi se, tu i tamo, po neka ličnost koja se ističe i strši u ovom sivilu; pojavi se neko ko se ne plaši i koga nije lako potkupiti. Oni su velika opasnost za sistem “vrednosti” AV-ovaca, jer nagoveštavaju mogućnost promene i stvaranja drugačijeg društva gde neće svi biti slični kao ovca – ovci. Zato su tako besni na Aleksandra Obradovića ili na oficira koji se usudio da prijavi korupciju; zato su ljuti na sve one koji drugačije misle i ne mire sa društvom u kome žive.
No, bez obzira na hrabrost i moralni credo uzbunjivača, ništa se neće desiti ukoliko imamo tužilaštvo koje se pravi mrtvo ili reaguje samo na “uzbunjivače” iz vlasti; ništa se neće desiti ukoliko sud ne radi svoj posao i procesi, u kojima su optuženi kriminalci pod zaštitom vlasti, protežu se u nedogled ili se ti isti kriminalci puštaju na slobodu; ništa se neće desiti ukoliko policija hapsi i maltretira one koji prijavljuju korupciju a ne one koji tu istu korupciju sprovode. Ništa se neće promeniti u društvu u kojem žive podanici, a ne slobodni građani.
(Autonomija, foto: pixabay)