U kragujevačkom Pozorištu za decu sutra večeras, u 18 časova, biće izvedena predstava „Životinjske priče“, po motivima Ezopovih basni u režiji Silvana Omerzua. Omerzu i Meta Brulec su napisali su tekst za ovu predstavu.
U predstavi igraju Milica Redžić Vulević, Nevena Brzaković/ Dubravka Brkić, Petar Lukić. Telefon za rezervacije ulaznica 034/333-518, a cena je 200 dinara.
U davna vremena, čovek je živeo u bliskom kontaktu sa životinjama, neke je pripitomljavao, druge je lovio, ili su lovili njega. Stoga je razumljivo da se životinje pojavljuju i u najstarijim pričama koje poznajemo. U mnogim poučnim narativima koji su preživeli do danas, životinje imaju ljudske osobine. Ove priče nazivamo basnama.
Bile su poznate još u starom Egiptu i Indiji, a u Evropi su se širile uglavnom pod uticajem antičke Grčke. Ezop, najpoznatiji pripovedač svih vremena, navodno je živeo u Grčkoj u petom veku pre nove ere. Priča se da je bio iz Frizije, da je bio rob, da je imao grbu, govornu manu i da je pogubljen u Delfima zbog bogohuljenja. Iako nema pouzdanih dokaza da je on zaista živeo, pripisuje mu se mnoštvo različitih basni koje su opstale 2500 godina u usmenoj tradiciji. Basne su doživele onoliko štampanih izdanja kao malo koja druga knjiga.
Ezopove basne su obično kratke i duhovite, jednostavnim jezikom izražavaju poučne misli iz svakodnevnog života. Svakoj basni dodaje se sažeto učenje ili moral. Ironijom i izraženom doktrinom ukazuju na greške ljudi. Ezop je oponašao indijske i grčke basne. Nikada nam se nije činilo neobičnim da životinje iz basne govore ljudskim jezikom, pa bismo ih u izvesnom smislu mogli smatrati pretečom stripova i crtanih filmova. U doba prosvetiteljstva, basne su postale popularani književni žanr kojim su autori želeli da uče i obrazuju čitaoce, kaže reditelj predstave.