Curenje nosa, glavobolja, kijanje, upala grla i uporan kašalj – pet najčešćih simptoma kod ljudi su, posle dve ili više doza vakcine, dobili kovid.
A kod onih koji nisu imunizovani, bolest se najčešće vezuje za, prema redosledu manje učestalosti, glavobolju, upalu grla, curenje nosa, temperaturu i uporan kašalj.
Do tih otkrića došlo je posle više od dve godine praćenja slučajeva u Velikoj Britaniji, a sve uz pomoć zdravstvene aplikacije, čije su podatke analizirali naučnici Kraljevskog koledža u Londonu, a uz podršku britanske Nacionalne zdravstvene službe (NHS).
Više od 4,7 miliona ljudi, registrovanih na digitalnoj platformi tehnološke kompanije Zoi, unosili su simptome koje osećaju po dobijanju pozitivnog testa na kovid.
Stručnjaci su potom sastavljali neku vrstu rang liste najčešćih simptoma, a koji su se značajno menjali tokom pandemije.
Ovaj rad (koji je primao sredstva od britanske vlade do marta 2022. godine) bio je ključan za brzo prepoznavanje nekih od najmanje očekivanih efekata kovida, kao što su gubitak čula mirisa i ukusa.
- Omikron soj kovida i nove podvarijante: Ima li razloga za brigu
- Koliko dugo ste zarazni ako imate omikron soj korona virusa
- Da li mogu da se zarazim omikronom ponovo
Mala, ali značajna promena
Među ljudima koji su primili najmanje dve doze vakcine, najčešći simptomi kovida su:
- curenje nosa
- glavobolja
- upala grla
- uporan kašalj
Među onima koji nisu primili nijednu dozu, glavni simptomi su:
- glavobolja
- upala grla
- curenje nosa
- temperatura
- uporan kašalj
Glavna razlika je da se kod nevakcinisanih javljala temperatura, što obično ukazuje na neki ozbiljniji problem.
Oni su se žalili i na snažnije glavobolje i upale grla, u poređenju sa onima koji su primili dve ili više doza vakcine protiv kovida.
- Zašto se vakcinisani i dalje zaražavaju korona virusom
- Da li delotvornost vakcina protiv kovida vremenom slabi
„Postoje razlozi koji mogu da se objasne ove razlike, kao što je činjenica da vakcinisani imaju manje teške simptome“, rekli su ljudi koji su vodili eksperiment.
„Takođe moramo da uzmemo u obzir da je veći broj slučajeva prijavljivan kod mlađih osoba, koje su se obično žalile na manje teške i izražene simptome“, dodaj oni.
Autori upozoravaju da je rangiranje simptoma zasnovano isključivo na informacijama podeljenim u ovoj aplikaciji.
To ne uzima u izbor kruženje specifičnih varijanti korona virusa.
Ne sme se zaboraviti ni da simptomi kovida mogu poprilično da variraju.
Kompletan spisak simptoma bolesti, prema britanskoj službi za javno zdravlje, glasi:
- visoka temperatura ili drhtavica (groznica)
- novi, neprekinuti kašalj – što znači jako kašljanje više od sat vremena ili tri ili više napada kašlja za 24 sata
- gubitak čula mirisa ili ukusa
- kratak dah
- umor ili iscrpljenost
- bol u telu
- glavobolja
- upala grla
- zapušen nos ili curenje nosa
- gubitak apetita
- dijareja
- mučnina
Šta da radim ako mi se jave simptomi kovida?
Ako osetite jedan ili više simptoma tipičnih za infekciju korona virusa, ističu stručnjaci, prvi korak je ostati kod kuće i ograničiti interakcije sa drugima.
Ovo je još važnije ako ste u kontaktu sa ljudima koji su osetljivi na komplikacije od kovida, kao što su starije osobe ili pacijenti sa slabim imunim sistemom.
Drugi važan korak je testirati se da biste potvrdili ili isključili postojanje bolesti.
Pored PCR testa, koji se smatra glavnim i najefikasnijim metodom dijagnoze, u mnogim zemljama moguće je u apoteci ili na drugim mestima pronaći brze antigenske testove.
Ako je rezultat pozitivan, važno je ostati izolovan pet do sedam dana.
Ako se tegobe smanje nakon tog vremena, moguće je vratiti se normalnoj rutini.
Međutim, ako se one pogoršaju – ili se jave teži simptomi, kao što su poteškoće u disanju – važno je zatražiti hitnu zdravstvenu pomoć.
- Kako da se lečite kod kuće kada ste zaraženi virusom korona
- Ko ne bi trebalo da primi vakcinu protiv korona virusa – 10 pitanja i odgovora
- Šta da radite kad neko u vašoj kući ima Kovid – u četiri slike
Zašto vakcinisani i dalje dobijaju kovid?
Vakcine protiv kovida pravljene su sa jednim glavnim ciljem – da se smanji rizik od razvijanja najtežih komplikacija bolesti, poput bolničkog lečenja, intubacije i smrti.
Bez obzira na tip tehnologije koja stoji iza vakcine, sve one imaju isti prvobitni cilj, a to je da bezbedno izlože naš imuni sistem virusu ili bakteriji (ili njihovim delovima).
Na osnovu tog prvobitnog kontakta, koji ne utiče na naše zdravlje, ćelije koje nas brane razvijaju reakciju sposobnu da pripremi telo za slučaj da stigne prava infekcija.
Ovaj imuni proces izuzetno je komplikovan i uključuje veliki broj ćelija i antitela.
Imuna reakcija, stoga, značajno varira u zavisnosti od tipa virusa, njegove sposobnosti da mutira, načina na koji je vakcina napravljena, ranijih zdravstvenih problema osobe i drugih stvari.
Stoga je veoma teško razviti imunizujući agens koji je sposoban da spreči samu infekciju, što će reći da blokira ulazak uzroka bolesti u naše ćelije.
Ali tu postoji i jedna veoma važna stavka – čak i u slučajevima kad vakcina ne može da spreči zaražavanje, imuna reakcija koju stvara vakcina često može da ublaži simptome, sprečavajući teže oblike bolesti ili smrt.
To se, na primer, dešava sa vakcinama protiv rotavirusa i gripa, a isto viđamo i kod kovida-19.
Dakle, iako dostupne vakcine ne zaustavljaju nove slučajeve, one rade sasvim dobro na sprečavanju da se većina infekcija pogorša.
Dokazi za ovo su talasi između kraja 2021. i početka 2022. godine, najviše u vezi sa omikron sojem, kad su mnoge zemlje oborile rekorde po broju slučajeva, ali su stope bolničkih lečenja i smrti bile mnogo manje nego u drugim fazama pandemije.
Studija američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), objavljena u martu, izračunala je koliki je raspon te zaštite.
Prema tim podacima, odrasli koji su primili tri doze vakcine imaju 94 odsto manji rizik da završe u bolnici, na respiratoru ili da umru, u poređenju sa onima koji nisu bili imunizovani.
Treći dokaz ovog zaštitnog efekta pružila je propratna studija koju je sproveo Kraljevski koledž, uz pomoć digitalne platforme Zoi.
Ona je pokazala da su se neki teški simptomi kovida, kao što su kratak dah i visoka temperatura, sretali mnogo češće u ranim fazama epidemije, dok vakcine još nisu bile dostupne.
Nakon raznih talasa slučajeva i, još važnije, uz doze koje je ogromna većina populacije primila, ovi tipovi simptoma postali su manje učestali.
Postepeno su ih zamenili blaži problemi, kao što su curenje nosa i kijanje.
Pogledajte video o sojevima korona virusa
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
