Predsednik Srbija centra general Zdravko Ponoš izjavio je da bi primerenije bilo da se nemačko – francuski odnosno evropski plan za Kosovo zove Vučić – Kurti plan.
- Vučić je manje – više ispunio svoje obaveze po tom planu. On poštuje plan koji javno ne priznaje, za razliku od Kurtija koji ga priznaje, ali ga ne poštuje. Ponižava Vučića zahtevom da potpiše da će da uradi ono što je već uradio, rekao je Ponoš za Danas.
On je istakao da je „nakon debakla sa Banjskom Vučić nateran da kleči na kukuruzu iako je sve zadatke rešio i pre roka, a Kosovo mu od tada nije više upotrebljiva valuta za cenkanje sa zapadnjacima oko stanja demokratije u Srbiji. Tu valutu je potrošio, a i njih ne interesuje ta tema ko nekad“.
- Snašao se Vučić pa je najpre kupovao naklonost sa isporukama artiljerijske municije Ukrajini. Međutim, to se uglavnom knjiži na njegov konto kod Amerikanaca. Kod Evropljana baš i ne toliko. Sad je našao bolju valutu na koju se Evropljanima cakle oči. I njima i njemu sada je litijum srce Srbije. Nije to više Kosovo, rekao je Ponoš.
On je dodao da projekat kopanja litijuma „ne ide tako lako kako su se nadali. Sada mu je jedina korist to što je sa litijumskim temom maskirao, na neko vreme, ono što je uradio sa Kosovom“.
Ponoš je objasnio da je kopanje litijuma u Srbiji važno za „posrnulu nemačku automobilsku industriju i posledice energetskih potresa koje nemačka plaća za ostvarenje američkih interesa u Ukrajini“.
- Toliko je Šolcu stalo da dođe na to rukovanje i slikanje sa Vučićem u Beograd. Toliko da trpi neprijatna pitanja i o tom rukovanju i o ekološkim posledicama po građane Srbije od rudarenja litijuma u Srbiji za potrebe nemačke zelene tranzije, rekao je Ponoš i dodao da su to mnogo manje neprijatna pitanja nego ona na koja bi Šolc morao da odgovara kad bi to radio u Nemačkoj.
Što se tiče saradnje između Makrona i Vučića, Ponoš je istakao da je francuski predsednik „odavno registrovao da u Vučiću ima mušteriju sa trgovačkim manirima bogatih zalivskih vladara sklonih alkoholu. Kupuje da bi komšijama pokazivao šta sve ima bolje i veće od njih i da bi se družio sa prodavcem i kod kuće pokazivao slike sa druženja. Za sada su srećno i zadovoljni i Makron i Vučić. Dokle će, ne zna se“.
Govoreći o mogućoj kupovini francuskih aviona rafal Ponoš je podsetio na rusku kupovinu francuskih ratnih brodova 2014.
- Putin je dao pare, dva Mistrala behu završena i spremna za isporuku, a onda Vašington „sugeriše“ Parizu da bi taj veliki posao trebalo obustaviti. Francuzi se malo mrštili, pa lepo Putinu vratili pare, a Mistrale uvaljali Egiptu. Nije sve u parama. Nešto je i u geopolitici, zaključio je Ponoš.