U untervjuu za novine NOVA lider pokreta SRCE Zdravko Ponoš govorio je o aktuelnim političkim temama i razlozina registracije političke stranke.
Na pitanje o napadima od strane predsednika Vučića koji kaže da general ne može da prežali veliku razliku u glasovima i optužbama da je hrvatski državljanin Ponoš kaže da i „kad bi Sima Spasić imao na raspolaganju Vučićevu mašineriju za medijsku i svaku drugu izbornu manipulaciju pobedio bi na izborima i samog Vučića“.
- Ovako je odlučio da su bolji izgledi ako idu zajedno. Nije Vučiću problem to što ja uz srpsko državljanstvo imam i državljanstvo koje sam stekao po mestu rođenja, a ne tako sto sam ga tražio. Problem mu je što uspešno skidam smokvin list sa njegove sramote – poraznih rezultata njegove vladavine, kaže Ponoš i dodaje da bi i Rekao bih da bi Srbiji bilo mnogo bolje da je „Vučić čovek koji nema srpsko državljanstvo“.
Kad već uporno koristi temu državljanstva da bi, kako tvrdi lider pokreta Srce, predsednik Srbije prikrio to „što je predao Kosovo“, Ponoš pita – kako mu nije smetalo da ministarsku fotelju da osobi koja se bila odrekla srpskog drzavljanstva?
- Pred polaganje zakletve navrat-nanos su joj ponovo dali srpsko državljanstvo. Meni to ne smeta, smeta mi što je dovedena da obavi prljav posao za Vučića.
Upitan da prokomentariše rezultate Ohridskih pregovora i na kojima su Kurti i Vučić prihvatili sprovođenje francusko-nemačkog predloga i konstataciju predsednika da je dobijeno više nego što smo očekivali i da je on odlično pregovarao Ponoš ocenjuje da Vučić „ne samo da ostale stvari radi loše, već on sad čak i loše laže“.
- On kaže da je dobro pregovarao, a pre nekoliko dana je rekao da uopšte nije bio u situaciji da pregovara nego da je bilo uzmi ili ostavi, da je stavljen pred ultimatum. Pa o čemu je pregovarao ako je stavljen pred ultimatum? Ne zna se šta je gore. Ako je stavljen pred ultimatum i bilo je uzmi ili ostavi, to govori o njegovom ugledu i snazi u tim razgovorima. Samo nekome ko je irelevantan može da se stavi na sto i da se kaže uzmi ili ostavi. Sa druge strane, ako je pregovarao i ovo ispregovarao, onda je bolje bilo da nije nigde ni kretao iz Beograda. Prošli bismo bolje da on nije ni učestvovao u razgovorima, da su to sami rešavali.
Vučić je, prema oceni Zdravka Ponoša, „kosovski fijasko svoje spoljne politike dodatno obogatio fijaskom srpske evropske politike“.
- Pristao je na takav dil da naš napredak na evropskom putu zavisi od naše kooperativnosti u uspostavljanju kosovske državnosti. To je spektakularan fijasko. Imali smo Poglavlje 35, ali ono je bilo takvo da će doći na kraju procesa priključivanja. Sad je pristao na to da nam je to poglavlje dnevna obaveza. Kad ispregovaramo o ribarstvu ili kako da izgledaju kiseli krastavčići, moraće da se vidi kakav nam je napredak sa Kurtijem. To su njegovi pregovori. Ovde postoje elementi za pravnu odgovornost sa strane domaćeg zakonodavstva, ali će on odgovarati tek kad ode sa vlasti. Sad ne postoji insitucija koja bi bila u stanju da pozove na odgovornost.
Kada je u piranju tvrdnja državnog sekretara SAD Entoni Blinkena da bi primena sporazuma otvorila put za priznanje Kosova od strane pet zemalja EU koje do sada to nisu učinile, lider SRCA kaže da je to i sam „protumačio poodavno“:
- Nije sporazum ni zamišljen da dovede do toga da Srbija sada prizna Kosovo, niti da Kosovo sada uđe u UN. Svrha ovog sporazuma je da nepriznavači evropski, od kojih su 4 članice NATO, da mogu kreativno da tumače da Srbija nema ništa protiv da oni propuste Kosovo u NATO. To je jednačina koja se rešava ovde. Glavni motiv, projekat koji je trebalo da se reši je da se uspostavi nova bezbednosna arhitektura regiona i da se skloni ruski uticaj. Da bi to bilo moguće bilo je važno da se na neki način regulišu odnosi Beograda i Prištine. Na ovaj način na koji je on nepotpisano potpisan, Vučić je praktično preuzeo međunarodnu obavezu, to vodi ka tome. Kada su oni stavili taj predlog na sto, to nije bio evropski plan, već nemačko-francusko papir, ali ako ga Srbija prihvati, oni su rekli da to može da se tumači kao evropski papir. Prvi cilj je da Kosovo uđe u NATO, jer kad uđe, Kosovo više ne mora da se čuva NATO kontigent, koji je inače potreban na nekoj važnijoj lokaciji. Tada će Kosovo da čuva član 5.
Ponoš tvrdi i da rezultat priče o angažovanju 5000 specijalaca i otvoreni konkurs koji je u toku, u šta je uloženio nešto manje od 100.000 evra u marketinšku kampanju, 650 kandidata.
- Iako su potpuno oborili kriterijume, i psihološke i svake druge, poput nivoa stručne spreme. Ljudi nisu zainteresovani jer ne veruju. Ne veruju ni u tu platu, jer je Vučić sam direktno menjao to obećanje. Krenuo je sa 3.000 evra neto, da bi stigao do 2.000 evra, ali da je to 2.000 evra bruto plata. To niti treba Srbiji, niti to može da se napravi, niti ima finansijske ili ljudske kapacitete. Samo neko ko je šarlatan misli da sa specijalnim jedinicama nadoknađuje manjkavost postojeće vojske koja je nepopunjena i o ovom momentu loše obučena jer se na tome ne radi. Ovaj režim vojsku koristi kao manekena vojne industrije i kao nešto za prikazivanje da se odvuče pažnja sa drugih stvari. To samo iscrpljuje vojsku.“
O razlozima za osnivanje političke stranke i prikupljanje potpisa za registraciju koje je u toku rekao je:
- Ovih dana navršava se godinu od predsedničkih i parlamentarnih izbora u Srbiji. Sve ono što je pratilo te izbore i što je usledilo posle njih motivisali su me da ostanem u politici. Pre nekoliko meseci napravili smo pokret, koji je u tom trenutku bio odgovarajuća forma jer je bio način da se uključe ljudi koji su imali zazor prema krućem vidu političkog organizovanja u smislu političkih stranaka. Kod nas su se uključili dobrim delom ljudi koji nisu imali iskustva u politici i bolje su reagovali na pokret nego stranku. Sa druge strane, mi smo u hodu mogli tako lakše da odradimo to formiranje pokreta, za stranku bi to bilo mnogo zahtevnije.
Ističe da je pokret u međuvremenu napravio „solidan rejting“, što pokazuju i istraživanja javnog mnjenja.
- Izgradili smo imidž, postali smo relevantan faktor, iako nismo u parlamentu. Vreme je da to sa jedne strane kapitalizujemo, a sa druge strane prilagodimo da bi ta forma bila prihvatljiva za naredne izbore. Mi nismo ušli u politiku da preživljavamo, već da menjamo stvari. Način za to je da se izađe na izbore, a stranka je odgovarajuća forma. Ovo što mi radimo je nešto što se dugo nije radilo na našoj političkoj sceni. Pravimo potpuno novu političku stranku od temelja, ne preuzimamo nešto što već postoji. Ništa staro ili neaktivno ne rebrendiramo. Krećemo od temelja, od prikupljanja 10.000 potpisa građana. Ovo je teži put, ali je ispravan. Mi pravimo stranku jer smo spremni da preuzmemo odgovornost, a režim od stranke pravi pokret da bi se oprao od odgovornosti od onoga što je radio pod brendom SNS.
Što se tiče saradnje u opoziciji i eventualnim koalicijama Ponoš je rekao:
- Ne interesuje nas koncept koalicije čija čija je svrha političko preživljavanje. O koalicijama za pobedu rano je da se govori. Opozicija može da sarađuje na različitim nivoima i formatima. Što se tiče saradnje i borbe za izborne uslove, a i sutra kada dođu izbori pa bude bitno pitanje kontrole izbora, tu je moguća najšira moguća saradnja neopterećena ideološkim razlikama.
Što se tiče programske saradnje, ističe Ponoš, ona je moguća sa onima koji nisu daleko od pozicije pokreta Srbija centar.
- Za sada imamo nešto što bi moglo da se nazove konsultativni format ili saradnja sa Demokratskom strankom, Zajedno i Ne davimo Beograd. Imali smo zajedničke tribine u Kragujevcu i Pančevu, uskoro ćemo biti u Leskovac.
Na pitanje da li postoje opozicioni akteri sa kojima SRCE ne može da sarađuje lider ove organizacije kaže da saradnja nije moguća sa onima koji su bili deo ove vlasti.
- Državi su potrebne radikalne promene, izmene političkog sistema, odgovornost za učinjeno. Ova vlast mora da se smeni u dvokoraku, kako je to bilo u Crnoj Gori. Najpre treba da se pobedi SNS i da se obesnaži Vučić koji je uzurpirao vlast i da se vrati u ustavne okvire. Onda će i on da ode, pa ćemo da vidimo kako će oni da polažu račune.
- Što se tiče saradnje sa strankama koje se u ovom trenutku percipiraju kao desna politička opcija ili kako oni sebe zovu državotvorna opozicija, mislim da za rušenje ove vlasti svakako treba biti otvoren za saradnju i sa desnim političkim opcijama. Mi ne razgovaramo oko razlike u poreskoj politici, mi razgovaramo o potrebi da se ova zemlja spase jer ide u sunovrat. Da li to podrazumeva saradnju pre izbora, to u ovom trenutku izgleda manje verovatno, ali svi treba da se uzdržavamo od teških reči kako bismo mogli da učinimo moguću saradnju posle izbora kako bi Srbiji skinuli jaram SNS, bez obzira kako će ga rebrendirati.SRCE, imajuću to u vidu, ponaša se veoma odgovorno i ne upućuje teške reči prema onima koje smatramo opozicijom, iako imamo različite stavove i o važnim političkim pitanjima.