Zdravko Ponoš predsednik pokreta „SRCE“ rekao je za N1 da je u toku pokušaj „anesteziranja Srbije kako bi joj se amputiralo Kosovo, a za anesteziju je zadužen predsednik Srbije sa pričama o nalazištima zlata i 5.000 specijalaca“.
Govoreći o događajima koji su prethodili aktuelnoj situaciji gde je na stolu tzv. francusko-nemački sporazom, Ponoš je upredio Srbiju sa čovekom kojem je „noga zbog pogrešnog lečenja 1999. oduzeta, ali je i dalje naša noga“.
- Nakačili su neke elektrode 2008. i upravljaju s njom spolja, a danas hoće da je amputiraju. Traže nam pristanak za amputacija. Ne samo da hoće da je amputiraju, nego hoće da je presade nekom drugom, Albaniji. Pacijent se ne slaže ali se žena slaže. A žena se zove Aleksandar Vučić. I ona sad objašnjava mužu da ništa ne smeta da mu amputiraju nogu. Deca se ne slažu, bune se, roditelji se ne slažu, a žena (Vučić) se slaže, jer već dugo očijuka sa tim medicinskim timom koji je uradio tu hirurgiju 1999. godine.
Komentarišući najavljeni sastanak Vučić-Kurti 27. februara, Ponoš ističe da je reč o „ubrzavanju procesa koji ima nepovoljne posledice za Srbiju i da je Vučić pogrešno računao na Kurtijevu tvrdoglavost kao način da se dobije na vremenu“.
- Umesto toga sad se sprema za poluzagrljaj sa Kurtijem. Pogrešno je vođen proces, sužen je prostor. Vučić je stavljen pred svršen čin. Ucenjen je on, a ne Srbija.
Ponoš je u vreme samozvanog proglašenja nezavisnosti Kosova bio na mestu načelnika Generalštaba Vojske Srbije. Kaže da je tada bilo važno da se uz diplomatsku akciju održi komunikacija sa snagama KFOR „kako bi se onemogućilo ugrožavanje bezbednosti srpskog stanovništva na KiM“.
- Otkazane su ranije planirane bilateralne posete kao reakcija na priznavanje samoproglašene nezavisnosi, ali je italijanski načelnik Generalštaba tražio hitan sastanak. Doleteo je u Beograd jer bio je zabrinut za bezbednost italijanskog kontigenta na KiM, kao što smo i mi bili zabrinuti za bezbednost našeg stanovništva.
Na pitanje da prokomentariše skup koji se odigrao tih dana na ulicama u kome su paljene ambasade Ponoš kaže da „policija nije pravovremeno i adekvatno reagovala, a Vojska nije imala nikakve instrukcije“:
- Kad je krenulo paljenje naredio sam da se specijalne jedinice stave u pripravnost. Interesantno bi bilo da se zna gde je bio i šta je radio sadašnji predsednik države u vreme dok su se palile ambasade“ kaže Ponoš i dodaje „danas oni koji su pozivali na nasilje tih godina hapse Dejana Zlatanovića, a svaki protest kvalifikuju kao rušenje ustavnog poretka bez obzira da li ga organizuju desničari ili Žene u crnom ili 1 od 5 miliona“.