Reagujući na vesti da je NATO najavio pojačano angažovanje na Zapadnom Balkanu, lider pokreta SRCE Zdravko Ponoš, u autorskom tekstu za nedeljnik NIN, pojasnio je da se radi o izveštaju koji je usvojila Parlamentarna skupština NATO i da „NATO parlamentarna skupština nema posebnu moć, ali izveštaji zavređuju pažnju jer se cirkulišu vladama i parlamentima zemalja članica i to čitaju ljudi koji imaju moć da utiču na stvari“.
Osvrćući se na Izveštaj na dvadesetak stranica pod nazivom: „Zapadni Balkan: ruski rat protiv Ukrajine i trajni izazovi za region“ Ponoš je naveo da kroz ceo dokument provejava zabrinutost zbog uticaja, ne samo Rusije, nego i Kine na region ZB. Najveća pažnja, prema njegovim rečima, nije posvećena, kako bi moglo da se očekuje, ulozi NATO na ZB nego relaciji EU-region.
- Rečenica vredna pažnje je ona gde se kaže da ako Srbija namerava da ostane i dalje kandidat za članstvo u EU, Beograd treba odmah da harmonizuje svoju spoljnu politiku sa Briselom, navodi Ponoš.
- U delu gde se govori o ulozi NATO-a na ZB konstatuju se da su najozbiljnije i permanentne bezbednosne pretnje u regionu: stalne tenzije između Srbije i Kosova i tinjajuće tenzije u BiH, a zanimljivo je da se i u našim strategijskim dokumentima na sličan način percipiraju regionalni izazovi bezbednosti, naravno drugačije formulisani, navodi Ponoš.
- Pažnju naše javnosti privukla je jedna polurečenica iz završnog pasusa: „NATO treba da razmotri povećanje svog vojnog prisustva na Zapadnom Balkanu…“. Konstatuje se i da je se Amerika vratila u region, da je brine mogućnost da Moskva potajno otvori sekundarni front u regionu ZB i da će Bajdenova administracija učiniti napor kako bi onemogućila Rusiju da kvari stvari u region, navodi Ponoš.
Prema njegovim rečima indikativno je da je u dokumentu posvećena povelika pažnja Srbiji koja se pominje češće nego NATO i da se samo Rusija pominje češće, što ukazuje da ima razloga za brigu.
- Neki idu toliko daleko da onu staru izreku o opravdanju za nastanak NATO „to keep SSSR out, Americans in, and Germans down“ prevode na novi moto koji opravdava veće angažovanje NATO u našem regionu „držati Ruse po strani, a Srbe dole“. Na zapadu ima uticajnih baštinika tvrdnje da su nacionalističke tendencije Srba pod snažnim uticajem iz Rusije i da ta stvar ima potencijal da napravi problem u zaleđu novog istočnog fronta. To je deo konteksta unutar kojeg treba posmatrati ideje o povećanom angažovanju NATO na ZB i ceniti kako će se to povećanje realizovati, ukazuje Ponoš.
- Kosovo je zaglavljeno na putu ka članstvu u UN. Zato se na tome više i ne insistira. Beograd nije crkva za te molitve, a sa Moskvom su sad na stolu neke važnije teme. I to kad se stigne do stola, naveo je Ponoš.
On je istakao da se zato sada pažnja pomera ka stazama gde Kosovo može lakše da prođe, a da Srbija nema uticaj.
- To je put ka Partnerstvu za mir, sa krajnjim ciljem ulaska u NATO. To sad izgleda kao veći prioritet nego ulazak u EU, istakao je Ponoš dodajući da i za jedno i za drugo treba skuvati tzv. „nepriznavače kosovske državnosti“.
- A za to kuvanje treba zaprška iz Beograda. Ta zaprška ima više sastojaka, ali jedan od najjačih je utemeljena percepcija da Srbija uporno vuče spoljnopolitičke poteze koji su nespojivi sa spoljnom politikom EU, istakao je Ponoš apostrofirajući temu rata u Ukrajini.
Prema njegovim rečima „neki od nepriznavača imaju svoje razloge da pažljivo osluškuju šaptaje iz Vašingtona i gledaju da li će iz Beograda stići neki gest koji bi mogli kreativno da tumače“ i dodao „nekima treba više Amerike jer im za vratom visi Turski uticaj u region i da nekakav dogovor između Beograda i Prištine smanjuje rizik od prekompozicije neposredno uz njihovu granicu.
Ponoš je ukazao da je sa nekim od nepriznavača Beograd nerazumno zahladio odnose skoro do istorijskog minimuma, bez i jednog državnog razloga.
- Neki odavno namiguju da su spremni da priznaju, ali samo da ne budu jedini. Scenario koji vodi Prištinu ka članstvu u NATO je noćna mora, a mi se zamajavamo pričama o svadbarskim dronovima, registarskim tablicama, apatinskim mačkama i povicima sa tribina. Pomogla bi razboritost pre nego naricanje nad sudbinom kletom. Pomogla bi strategija pre nego istraživanja javnog mnjenja, istakao je Ponoš.
- Šta ako stvarno ostanemo ne samo „dole“ nego i „vani“ i to ne samo zato što nas je neko gurnuo na dole i na stranu, nego što se nismo pridigli i bolje pogledali oko sebe, zaključio je lider SRCE.