U intervjuu za novogodišnje izdanje lista „Danas“ predsednik pokreta „SRCE“ Zdravko Ponoš kaže da prištinska vlast snosi najveću odgovornost, ali da je nesebičan doprinos eskalaciji tenzija dao režim u Beogradu.
- Ni međunarodna zajednica nije se proslavila. Otišli su na božićne praznike potcenjujući kapacitet Kurtija da zapali požar, a Vučića da doliva benzin. Ova vlast nema proaktivnu već reaktivnu politiku, većina Vučićevih poteza na temu Kosova bila je dizajnirana kao marketinška kampanja, ističe Ponoš i dodaje da „nije cilj bio da se poboljša položaj Srba na KiM nego da se gradi Vučićev kult ličnosti i na kosovskoj temi opstaje na vlasti i njome prekriva džeparenje naroda„.
- Zato nije ni čudo što su posledice pogubne po naše nacionalne interese na KiM.
Lider pokreta SRCE smatra da su građani na Kosovu opet prevareni i da nakon demontiranja barikada treba „da rezimiraju šta su dobili, a šta izgubili u najnovijoj epizodi Vučićevog kosovskog serijala gde oni igraju statiste“.
- Nemaju čemu dobrom da se nadaju dok god im Kurti kroji, a Vučić šije kapu.
Odgovarajući na pitanje o iskustvu sa kandidaturom na predsedničkim izborima Ponoš kaže da „kandidaturu nije prihvatio zbog te i takve opozicije, nego zbog ove i ovakve vlasti koja je i dalje tu gora, nedemokratskija i odnarođenija nego što je bila pre tih izbora“. Naglašava da je glavni cilj njegove kandidature bio da se doprinese rezultatu u druge dve izborne trke – parlamentarnoj i gradskoj, a da se ispostavilo se da je u predsedničkoj trci napravljen nabolji opozicioni rezultat „od kad je SNS zaposeo Srbiju“,
- To ipak ne može da zaokrene ovaj naš brod. A Srbija ne može da čeka promene do narednih predsedničkih izbora jer je pitanje u kakvom stanju bi ih dočekala ako se propadanje nastavi ovim tempom. Protiv ovakve vlasti treba se boriti svaki dan i na svakom mestu.
Kada je u pitanju iskopavanje litijuma Ponoš je uveren da vlast od toga nije odustala i da traži neki modalitet kako da nastavi projekat.
- SNS režimu su zaglavljene ruke u tegli sa litijumom. Ne bi oni da im se ta tegla razbije. Istovremeno je krenulo pecanje u opozicionom ribnjaku da se nađe neko ko bi bio kooperativan na temu. Strah od litijua, posebno u rukama nekompetentne i korumpirane vlasti je nešto što podjednako zaokuplja i urbano i ruralno stanovništvo bez obzira na obrazovni i socijalani status, na životnu dob. Svima je jasno da je to višegeneracijsko i ne baš teritorijalno ograničeno pitanje. Igraju se vatrom, zaključuje Ponoš.