Drugoplasirani na predsedničkim izborima u aprilu Zdravko Ponoš kaže da ovom režimu ne bi trebalo dati nikakav oprost i šansu da preživi i da bi ulazak sa Vučićem u vaninstitucionanu komunikaciju značio podelu odgovornosti za situaciju u koju je uveo zemlju. „Čak i kad bi se neko upustio da sa njim deli tu odgovornost, taj neko ne bi imao priliku da utiče na to u kom smeru taj brod ide dalje“, rekao je Ponoš.
- Videćemo da li će to biti vređanje opozicije koja je ušla u parlament ili će biti konstruktivan razgovor. Razgovor van tog formata je zloupotreba glasača i ja sebe ne vidim u toj priči. Uostalom, ja još uvek ne predstavljam neku političku organizaciju. Na izvesan način predstavljam ljude koji su glasali za mene, mada ne na formalan način. U svakom slučaju Vučić od mene ne može da dobije podršku, kazao je Ponoš.
U intervjuu za list Danas, on kaže da vlast treba da razgovara sa opozicijom, ali u parlamentu i da treba da pruži opoziciji mogućnost da nastupa na Javnom servisu.
- To se nije desilo. Razgovor sa njim u zatvorenoj sobi nije u javnom interesu. Nema razloga da opozicija pruža ruku Vučiću da se ponovo politički spase. To je neodgovorno prema građanima i državi. To svakao ne znači da treba paušalno napadati i one retke poteze koji su razumni. Uostalom kod ovog režima uvek je mnogo više onih loših tako da opoziciji ne manjka ni tema ni materijala, kaže on.
Ističe da novi zahtevi za članstvom u NATO Švedske i Finske utiču na bezbednosnu mapu Evrope, kao i da nema nikakve dileme da proširenje tog saveza ima odraz na situaciju, bez obzira što Moskva pokušava da tu stvar minimalizuje u smislu javnog tumačenja da se suštinski ništa nije promenilo.
- Promenilo se, NATO sad ima snage na tom delu ruske granice i Rusija će preusmerti deo svojih vojnih kapaciteta u skladu sa tom novom realnošću. To je samo jedna od implikacija rata u Ukrajini koja komplikuje situaciju na kontinentu i predstavlja razlog za brigu. Stvari se brzo odvijaju i ulaze u klasičan opasni kovitlac tzv. „bezbednosne dileme“.
- Što se tiče našeg regiona, ne vidim da će širenje NATO na severnom krilu imati automatski dramatične posledice po naš region ili dramatičniji nego u ostatku Evope. Osim Bosne i Hercegovine i Srbije, svi ostali su već u NATO. Raspoloženje javnog mnjenja u Srbiji je takvo da je priključenje NATO ne dolazi u obzir. To je stav i većine političkih stranaka. Takođe, ne vidim poseban razlog da zapadni partneri i NATO savez vrši nekakav poseban pritisak u tom smeru. Postoji sasvim dovoljno prostora za saradnju u okviru Partnerstva za mir. U BiH teško je da se dođe do konsenzusa po bilo kojoj, pa i po toj temi, rekao je.
Govoreći o sankcijama Rusiji, Ponoš kaže da je režim uspeo da dovede raspoloženje javnosti da to bude podeljena, navijačka priča – ko je za ovo, a ko je za ono.
- To je sa jedne strane. A sa druge, on traži podršku za korake koje priprema i od opoziciji i od crkve. Pritom, režimski mediji kreativno interpretiraju čak i kritičke izjave koje dolaze od opozicije, a u korist opravdavanja koraka koje vlast priprema. To se odnosi i na uvođenje sankcija. Videli smo da je Vučić i crkvu stavio u funkciju dramatizacije situacije, podele odgovornosti i prepariranja za prihvatanje nepopularnih koraka. Velika je odgovornost na crkvenom vrhu da li će dozvoliti Vučiću da od vladika napravi partijske komesare Srpske napredne stranke.
- To što će neki od tih koraka objektivno biti u skladu da državnim interesima, to ne znači da će nam od toga automatski biti bolje. To što će režim napraviti neke korake koji sklanjaju omču sa vrata Srbiji, to je samo zato što je u toj omči i vrat režima. Najgori scenario je da režim tim spoljnopolitičkim ustupcima ponovo dokupi sebi podršku za opstanak na vlasti i način vladanja kao i do sada. Racionalna spoljna politika može da otkloni fatalne pretnje, ali neće to biti dovoljno za prosperitet i pristojan život u Srbiji. Dakle, reč je o ustupcima kako bi vlast zadržala spoljnu podršku, a ne o suštinskoj politici koja ima i unutrašnju dimenziju, dimenziju koja se odražava na naše živote na dnevnoj bazi“, ocenjuje Ponoš.