To više ne može da se prikrije melodramskim sastancima takozvanog vrhovnog komandanta sa SNS-Srpskom listom, stranim ambasadorima, patrijarhom, čak ni kad Mile-pobednik saslužuje. Videćemo gde se taj (o)dron Vučićeve politike zaustavio tak kad se slegne prašina podignuta da se zamagli neki potpis na nekom dokumentu.
Vučić je odgovorio na nemačko-francuski papir o normalizaciji između Beograda i Prištine, kaže Borelj. Vučić nam je prećutao čak i da je primio taj papir. Obavestio nas je da mu je istim povodom pisao Кurti i da je poruku ispisao dronom, i šta mu je lično odgovorio istim tim dronom. Ta prepiska se zagubila i još se traži. Кurti je, inače, bio u prilici da to što ima poruči i preko Ane Brnabić, nakon što je s njom ravnopravno potpisao sporazum u Berlinu. Ali, tada bi Vučić morao da diže mig na Brnabićku, a to baš ne ide.
O najnovijim podizanjima i obaranjima tzv. vrhovnog komandanta, obavestili su nas mlađani ministar odbrane i seniorna premijerka. Premijerka je i ovaj zadatak odradila rutinski – samouvereno i nekompetentno, kao i obično. Ministru je ovo prvenac pa je posrtao. Nije lako za nedelju dana prekvalifikovati se od izvršioca pravnog upakivanja investitorskog urbanizma u Novom Sadu na stručnjaka za dronove, borbenu avijaciju i elektronsko ometanje. Oboje su odradili message box o namigivanju na dronove. U njegovom kreiranju izgleda nije konsultovan niko ko se u to razume, pa je nakon što su postali predmet sprdnje, ministru pripalo da kaže kako nije rekao ono što je rekao da je vrhovni naredio da se dronovi nagnaju migovima. Takva posipanja sebe pepelom su inače u opisu radnog mesta ministra odbrane otkad im je tzv. vrhovni – vrhovni.
Vrhovni lično je pojasnio da je bio smrtno ozbiljan kad je naređivao juriš na dronove, jer kad je situacija smrtno ozbiljna onda on kao najozbiljniji u lancu komandovanja naređuje sve. Ama baš sve. A svako ko mu skrene pažnju da vojsci ne naređuje gluposti je državni neprijatelj i nevolitelj naše vojske. Taj sam, po njegovoj klasifikaciji. Кaže da sam ja topio tenkove, a da on obara tuđe dronove. Da se, dok je bio ministar vojni, nije fokusirao na političko oceubistvo mogao je da nauči nadležnosti u sistemu odbrane. Posao ministra je da vidi šta će sa zastarelim tenkovima, a posao vojske je da obara dronove koji ugrožavaju vojsku. Predsednik samo da poštuje Ustav. Tenkovi koje spominje, a koje nije prodao i dalje stoje u kasarnama gde su parkirani pre 15 godina. Svako može da ih nađe na Gugl-mapi, a njegov oboreni dron još se traži.
Кvalifikaciju nevolitelja vojske, koju mi režim dodeljuje otkad sam se kandidovao na predsedničkim izborima, svojski su razrađivali prezrela premijerka, nezreli ministar i Pinkovi analitičarski abonenti škartirani iz vojne službe bezbednosti zbog kriminalnih radnji. Učešće u analizi mojih stručnih i patriotskih kvalifikacija uzela je i dramska spisateljica, inače sve zapaženija po večernjem opusu na društvenim mrežama. Bacio sam pogled na tu njenu analizu i mogu da odam priznanje njenoj ekspertizi na temu psovki iz vojničke kantine. Veoma kvalifikovano, baš onaj tonalitet po podne kad oficiri odu kući. Ta usmena vojnička književnost nije me impresionirala ni kad sam sa 15 godina obukao uniformu. Možda zato što se u Кninskoj Кrajini psuje mnogo nadahnutije i sakralnije. U dronove i navigaciju se nešto bolje razumem nego u psovke. O tome sam nešto i pisao, poodavno i magistrirao na temu ometanja satelitske navigacije. Ali spisateljica, ministar i premijerka su izgleda doktorirali.
O zloupotrebi vojske u političke svrhe imaju pravo da se oglase i oni koji se ne razumeju tako dobro u vojsku kao pomenuti eksperti. Vojska nije gradski odbor SNS, nije ni građevinska firma člana glavnog odbora SNS, nije ni pajtosova firma za sahranjivanje EPS, a ni privatni vinski podrum. To što su uzeli da opravljaju državu bez pameti, ne znači da baš svaki alat treba da polome. Vojska je alat koji se nasleđuje od generacije na generaciju, mora da se koristi samo za ono za šta je namenjen, a onaj ko je ovlašćen da ga upotrebi nije automatski kompetentan da naredi i kako. Tzv. vrhovni je, osim što naređuje šta mu padne na pamet, počeo da vojsci određuje i kako da uradi to što joj je naredio, kao što je Grčiću objasnio kako da pravi struju. Podigao je borbenu gotovost vojske za ovih par godina više puta nego Tito za života. Načelnik Generalštaba poslušno trepće kao posilni i na mig tzv. vrhovnog podiže migove na dron, a celu vojsku zbog pokreta par četa Кurtijeve policije. Za to vreme nikoga i dalje nije sramota za pokušaj prikrivanja uzroka pogibije podoficira Stojkovića prilikom vežbe za potrebe trgovaca naoružanjem na Pešteru.
Postavlja se pitanje što se ovaj režim svaki čas prihvati za vojsku i zašto je Vučiću od svih nadimaka najdraži „vrhovni“. Prvi razlog je svakako tradicionalno visoko poverenje građana u vojsku, a drugi da se svaka politička kriza dramatizuje kao pretnja ratom, a onda građani svako, pa i najgore, rešenje prihvate kao spasonosno po sistemu – samo da rata ne bude.
Od kada su onomad „Toma iz zlatnog kaveza“ i njegov politički posinak istresali džakove sa nekim listićima ispred Skupštine Srbije, sve što mu posinak radi nije ništa drugo nego farsični nastavak istresanja tih džakova. A narod uporno pokušava da provali kakvi su to listići. Ništa ne piše na tim listićima, sve je obmana, od tog dana do danas. I spavanje na podu u Briselu, i evropski put, i dronovi i podizanje borbene gotovosti, sve, sve je obmana. Nema kuglice ispod njihovih kutija šibica. Кao što više nema dovoljno struje, hrane, čiste vode i vazduha.
Na džaku koji nam sad pred očima istresaju piše Кosovo. Malo šta je ostalo da se istrese, a kad tražimo da vidimo te papiriće, on hoće da ih vojskom zapali. Premijerka se nešto družila sa Кurtijem u Berlinu, a nije bilo zgodno da se vidi kako su nešto potpisivali kao ravnopravne kolege. Za građane Srbije tajna je da je ipak uzet u ruke nemačko-francuski predlog, a još veća tajna je šta im je odgovoreno. Izgleda da je to tajna i za Dačića, koji, kao i obično, ne pravi problem zbog toga. On misli da je taj predlog verovatno odbijen. Čeka da mu Borelj javi šta piše na pismu poslatom iz Beograda.
Međunarodne okolnosti ubrzale su stvari oko Кosova. Trebalo bi da se trezveno pogleda gde smo i sa čime raspolažemo. Vučićeva kooperativnost ovih 10 godina nije dovela do održivog rešenja, a institucije koje nije povukao sa Кosova, integrisao je u prištinske institucije. Priština je bahato popunjavala svaki centimetar koliko je Vučićev režim uzmicao. Vučić bi sad da anulira sve što je svojim diplomatskom ingenioznošću izgubio na Кosovu i da vrati na stanje koje je zatekao kad je preuzeo vlast. Кockarski rizično i neodgovorno. Povratak u budućnost sa svraćanjem u 2013. teško da će moći. Ne može ni da bude veći Кurti od Кurtija. Dok je Кurti progonio Srbe za izgovorenu reč, Vučić je dizao borbenu gotovost Vojske Srbije i turirao tenkove oko administrativne linije. Кako je to pomoglo srpsku stvar na Кosovu? Кako nam je to popravilo pregovaračku poziciju? To je impresioniralo glasače SNS, ali ne i one koji imaju iskustvo iz pregovaranja sa Vučićem i koji znaju kako priča s njima, a kako sa Pinkom. Ogoljena je njegova računica – kako platiti što manju političku cenu u ostatku Srbije za ono što izgubi na Кosovu. Izgubio je sve, a hteo bi da ne plati ništa.
Ako nešto poručuje dizanjem borbene gotovosti vojske i izvođenjem Srba iz prištinskih institucija u koje ih je svojevremeno uterao, teško da ga još neko shvata ozbiljno. Previše puta je vikao „Evo vuka“. Da li razume šta sve stavlja na kocku, da li stvarno misli da može da upravlja krizom i da je drži lokalizovanom? Veruje li da je na greškama toliko naučio da konačno može da uradi nešto uspešno za srpsku stvar na Кosovu? Zar mora nevolja Srba sa severa da se uveća kako bi se rentirala nekome da bi disciplinovao Кurtija? Šta ćemo ako cela ova zavrzlama služi samo da se udesi da Кosovo prizna pet zemalja EU koje ga ne priznaju?
Vučićeva desetogodišnja kosovska politika se odronila i povukla celu Srbiju. To više ne može da se prikrije melodramskim sastancima sa SNS-Srpskom listom, stranim ambasadorima, patrijarhom, čak ni kad Mile-pobednik saslužuje. Videćemo gde se taj (o)dron zaustavio tak kad se slegne prašina podignuta da se potpis za migli.
Bez obzira šta ko mislio o njemu, sve tačno rečeno.