- Ja ne moram da upoznam običnog čoveka, ja sam običan čovek, znam odakle dolazim, znam svoje socijalno poreklo i nemam problem kada sam u komunikaciji sa ljudima na pijaci, ulici, saobraćaju, na šalteru negde, u bolnici… To je mentalitet koji ja osećam, rekao je general Zdravko Ponoš, kandidat za predsednika Ujedinjene Srbije, u intervjuu za Televiziju srpske dijaspore i pričao o svom odrastanju, ljubavi prema Azri, Alan Fordu, Crvenoj zvezdi, vojnoj službi i periodu u kome je obavljao funkciju načelnika generaštaba.
Biografija
Govoreći o svojoj biografiji i kandidaturi, Ponoš je istakao da se on, zapravo, nikada, do sada, nije bavio politikom u klasičnom smislu te reči.
- Posle vojne karijere ja sam otišao u Ministarstvo spoljnih poslova. Dobio sam posao pomoćnika ministra, odnosno šefa za bilateralu i radio sam sa jako iskusnim ljudima, karijernim diplomatama, koji su promenili po nekoliko država. Izgleda da taj posao nisam radio loše. To zaključujem na bazi toga što me ovih dana zovu na kafu i daju podršku. To svakako nije politika, već angažovanje u međunarodnim odnosima. Nakon toga sam otišao u Ujedinjene Nacije, to opet nije politika nego međunarodna diplomatija.
O optužbama da je topio tenkove
- Tenkovi su ostavljeni u nekoliko kasarni – u Rumi, Pirotu, Smederevskoj palanci i Smederevu. Parkirani su tamo, kao i sve ostalo što vojska proglasi neperspektivnim i od tog momenta vojska više nema uticaja šta će biti s tim, već dalje s tim raspolaže Ministarstvo odbrane, osim onoga što je u nekoj ratnoj rezervi i to eventualno prodaje. To se dešavalo i sa tim tenkovima i to se dešava od kad je ova vlast. Oni to prodaju i ne bi imali šta da prodaju da je to neko topio. To, inače, ne može da se topi u Željezari u Smederevu, tako da je to i s te strane potpuno besmisleno. Tako da i ako su mislili da to nije smelo da se povuče iz upotrebe i da je trebalo da ostane, pa evo deset godina su na vlasti, mogli su da vrate i da voze te tenkove. Nažalost, loša stvar je to što su oni zanemarli mnogo važnu stvar, a to je da nemaju dovoljno obučenih posada ni za tih 212 tenkova. To je najveći problem.
O Šutanovcu
- Ne želim da upadnem u tu zamku da u vreme izborne kampanje se bavim evociranjem uspomena ljudi koji su sa mnom radili pre 13 godina. To ničemu ne služi osim da pomeri fokus predsedničkog kandidata, u ovom slučaju to sam ja, sa onoga što je važno građanima Srbije kada budu glasali, a to je kako vidim budućnost ove zemlje, šta bi ovde trebalo da se radi i šta ne valja u ovom društvu.
O izborima
- Mislim da je to upravo ono što treba da se promeni – da politički protivnici ne budu neprijatelji, nego da budu ljudi koji različito misle. Mislim da izbori ne treba da budu izbor između dobra i zla, nego izbor između dobrog i boljeg. Mi, nažalost, ponovo imamo na, sledećim izborima, izbor između dobra i zla, kao što smo imali i 2000. Ako posle ovih izbora pomerimo stvari toliko da pobedi dobro, na nekim sledećim izborima biraće se, opet, između dobrog i boljeg, kao što i treba da bude u demokratijama.
O institucijama
- Ovo društvo ne može da ozdravi ako se ne obnove institucije. Ova vlast je temeljno uništila institucije – i pravosudne institucije i izvršnu vlast. Ništa nije ostalo netaknuto. Ja sam jednom rekao da su oni kao one gusenice koje pojedu plod, pa onda cvet ili cvet pa plod, pa se podvuku pod koru, pa čekaju sledeću sezonu i na kraju se drvo osuši. Oni to rade od Srbije. Oni će srušiti Srbiju. Obnova institucija je najvažnije, jer bez institucija nema države koja može da funkcioniše. Država je ono što se mi dogovorimo. Država se napravi zato da ne bi svi radili sve, da jedni drugima ne bi bili zveri, da uredimo međusobne odnose, a i kao građani odnose prema spolja. Oni su to privatizovali i spoljnu politiku vode kao privatnu. Sve je privatno i to je neodrživo. Onda kada neko ko je vladar ode – polomi se država.
O lustraciji
- Naravno. Lustracija svakako, ali osvete ne. Lustracija je stvar uređene države. Ona treba da se podrazumeva stalno, bez obzira ko je bio na vlasti. Dešavaju se razni problemi i u ozbiljnim demokratijama. Posle, recimo, osam godina vlasti, desi se da stvari krenu u pogrešnom smeru i računi moraju da se polože i sigurno postoje ljudi koji posle toga ne zaslužuju da se bave javnim poslom.
O danu posle
- Plan za dan posle ima parlamentarna većina koja će sutra preuzeti vlast. Ja sam rekao šta je moj plan za dan posle – da dam mandat tim ljudima, koji znaju šta treba da se radi, a moj plan će svakako podrazumevati, kao što sam i rekao, da se okružim kvalitetnim ljudima.
Prvi put citam o Zdravku Ponosu. Lepo govori, izgleda smiren, posten covek. Mogao bih da glasam za njega.