Predsednik Srbija centra general Zdravko Ponoš izjavio je da postoji nivo bezbednosti koji, kad se dostigne, troškovi postaju toliki da se eksploatacija litijuma ne isplati i da je to odgovor zašto se insistira na kopanju litijuma u Jadru, a ne u Nemčkoj.
- Rio Tinto tvrdi da su razmotrili neke primedbe i podigli mere bezbednije eksploatacije na viši nivo. To znači da bi oni radili i sa onim većim rizikom da se nije narod digao. Kad su videli da je tvrdo, razmotrili su dodatne mere, a to znači za njih i dodatne troškove, rekao je Ponoš u intervjuu za Novu.
- Ništa oko tog projekta niti je urađeno kako Bog zapoveda niti sluti na dobro, vlast je radila iza leđa javnosti čak i u periodu kad je projekat bio obustavljen, rekao je Ponoš i konstatovao da u Evropi ima oblasti sa mnogo izdašnijim zalihama litijuma nego što je u Jadru, a vlade tih zemalja oklevaju sa eksploatacijom.
- Te vlade su orne do bezobrazluka da se to radi u Srbiji. Kažu da svu ekološku odgovornost snosi Vlada Srbije koja tu odgovornost prebacuje na njih. Time u stvari ova vlast potvrđuje da su oni jedna kolonijalna vlada.
Ponoš je napomenuo da je porazna računica koja pokazuje da je očekivani godišnji priliv u budžet od 30 milona evra takav da nam treba 100 godina kopanja da bismo vratili dug od 3 miijarde evra koijm nas je ova vlast zadužila prethoni mesec.
Na pitanje da li je litijum tema oko koje će se opozicija ujediniti Ponoš je kazao da je važnije što je to tema koja ujedinjuje narod.
- Nije to tema kojom će opozicija da krmari, ali ako ne bude surfovala, odneće je taj talas i potopiti. Tu sudbinu na ovoj temi zaslužila je vlast.
Na pitanje kako EU vidi Srbiju, s obzirom na to da podržava kopanje litijuma Ponoš je rekao da ,,nas vide kao periferiju koja može da im bude korisna. Korisnija ako nije za stolom, ako ne učestvuje u odlučivanju, a može da donese na taj sto ono što treba onima koji za njim sede. Skup je put od rudarenja u Australiji preko prerade i pravljenja katoda u Kini do pakovanja baterija i električnih vozila u Nemačkoj. Jasna je računica ako bi rudarenje i prerada, odnosno baš to što je rizično, moglo da se obavi tu na evropskoj periferiji u Srbiji. Važnija je njima energetska bezbednost i zelena tranzicija u EU nego demokratija i ekologija u Srbiji“.
Na pitanje koliko je teško da Srce kao prevropska stranka to objasni svojim biračima, Ponoš je rekao da „to što smo proevropska stranka ne znači da smo spremni da obmanjujemo narod. Mi se zalažemo da i Srbija bude za tim stolom, ravnopravno, da učestvuje u odlučivanju, a ne kako je sada pozocionira ovaj režim ispod stola. Ja sam realista na temu međunarodnih odnosa. Jasno mi je da članovi kluda poštuju vrednosti unutar kluba, a i to koliko moraju. Van kluba vođeni su prvenstveno interesima. Sad im je važnije da sačuvaju radna mesta u njihovoj automobilskoj industriji nego neki elološki rizik u Srbiji. Imati koloniju u srcu Evrope, tu u zadnjem dvorištu sve sa rudnicima i jeftinom radnom snagom, to nije moglo ni u vreme procvata kolonijalizma“.
Ponoš je istakao da ga ne čudi što ambasadori snažno zagovaraju litijumsku agendu jer je to interes njihovih zemalja.
- To što to čine sa odsustvom dobrog ukusa je posledica neprimereno visokog tretmana koji im je ova vlast udelila.
Ponoš je dodao da nema razumevanja za ponašanje šefa misije OEBS, ambasadora Brata ,,koji će ostati zapamćen po tome da je redovno delio pohvale režimu za koji su posmatrači organizacije koju predstavlja ustanovili da je brutalno krao izbore. Naneo je štetu i ugledu ovde cenjene norveške diplomatije iz koje je potekao“.
Na pitanje o odnosima unutar opozicije u skupštini Ponoš konastuje da su „uljudni.
Ponoš nije direktno odgovorio na kog ministra je mislio kad je pominjao lečenje u Moskvi.
- Kažu da je ruski metod lečenja dosta uspešniji od onog manastirskog sa lopatom, ali da ni jedan nema stopostotnu uspešnost. Neki se opet pozivaju na Rolingstonse i kažu da i ne treba lečenje ako se ima mnogo para da se koristi najkvalitetnija roba, zaključio je Ponoš.