Bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije i potpredsednik Narodne stranke Zdravko Ponoš preležao je korona virus, bio na beogradskom Sajmu za koji je rekao da je sve, samo ne bolnica. Prvi je opozicioni političar koji je posle ukidanja vanrednog stanja došao u Kragujevac, pa razgovor i počinjemo pitanjem o skrajnutosti Kragujevca i Šumadije.
Najavljujući pre neki dan paket pomoći Evropske unije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić pomenuo je jugoistočnu i južnu Srbiju i sever Vojvodine. Kragujevac i Šumadiju od dolaska SNS na vlast zaobišli su svi važniji putevi, pruge, investicioni projekti… Da li opozicija okupljena u Savezu za Srbiju ima u svom programu plan za regione u Srbiji, ili je i vama najbliži Beograd, sa pogledom na zavičajna mesta?
- Iskreno govoreći, opozicija je daleko od toga da ima detaljan plan, što i nije za čuđenje, jer ni vlast nema detaljan plan. U jednoj od 30 tačaka Saveza za Srbiju postoji tačka koja se tiče regionalizacije i lokalne samouprave i to je nešto čemu se posvećuje pažnja. I u programu Narodne stranke ta oblast je jako značajna. Jedno je, međutim, ono što piše u programu, a drugo ono što se radi. Kragujevac je u situaciji u kakvoj jeste, ne zbog toga što to nema u programu, već što se radi tako kako se radi. Što vi u Kragujevcu najbolje znate.
- Prilično sam uveren da je Kragujevac skrajnut zbog odnosa u porodici, u SNS-u. Odnosa sadašnjeg i nekadašnjeg lidera te stranke i neizmirenih računa… Jedan od najvećih gradova u državi, centralni grad ovog regiona, vi biste rekli centralni grad Srbije, je gurnut u stranu jer neko namiruje dugove iz mladosti. Što je više pitanje za nekog ko je učio školu kod Frojda, nego za političara. Da opozicija dolazi i nudi kule i gradove, trebalo bi prvo da uradimo nešto da ova vlast ode, jer teško je da bude gore.
Kada smo pomenuli paket podrške koji dolazi od Evropkse unije, bilo je dosta oštrih reči koje su predstavnici vlasti upućivali na adresu Brisela tokom trajanja vanrednog stanja. S druge strane, ni lideri Saveza za Srbiju nisu se odredili prema negativnoj kampanji koju je vlast tokom vanrednog stanja vodila prema Evropskoj uniji?
- Ne bih rekao da je vlast imala neku istrajnu negativnu kampanju. U početku su se zatrčali, ako mislite na zamerke Evropskoj uniji da je neozbiljna, neodgovorna, ne da opremu… I uz teške reči koje su se čule od predsednika Republike… Mislim da je sve to izgovoreno za domaću upotrebu, za vlastito birčko telo. Jer je ceo period vanrednog stanja iskorišćen za izbornu kampanju. Zanemareno je da sve što se u moderno vreme kaže kod kuće, čuje se izvan granica ove zemlje. Posle toga je to moralo da se pegla nekim avionima pomoći onima koji su svakako bogatiji od nas. I svi smo platili da bi neko „ispeglao“ svoju brljotinu.
- Svakako neprimereno. Jer Evropska unija je neko na koga možemo najviše da se oslonimo na ovom prostoru. Ona je, voleli je ili ne voleli, imali ili nemali zamerke, naša budućnost. I pomoć koja je ovih dana potpisana, ili bi trebalo da stigne, za naše uslove nije mala. Ona je višestruko manja nego što je primaju zemlje regiona koje su članice Evropske unije. Ali nije zanemarljiva i to bi građani Srbije trebalo da znaju.
Da li su kupovina oružja od Rusije i netransparentne transakcije sa Kinom kontrapproduktivne s aspekta evropskih integracija?
- Kupovina oružja sama po sebi nije problem u našim odnosima sa Evropom. Niti bi trebalo da bude. Neke članice Evropske unije kupuju oružje od Rusije. Veći problem ne netransparentnost. To je nespojivo sa vrednostima modernog sveta ili težnjama da se uđe u Evropsku uniju. I te primedbe bi više nas trebalo da bole.
Vaš dolazak u Kragujevac najavljen je kao deo bojkot kampanje. Utisak je da strane koje će 21. juna bojkotovati izbore malo-malo pa počinju bojkot kampanju. Kakvi su planovi Saveza za Srbiju do održavanja izbora?
- Obilazićemo gradove po Srbiji i pokušavaćemo da objasnimo zašto se 21. juna ništa ne bira. Nema potrebe da se politički akteri međusobno ubeđuju. Svako je zauzeo svoju poziciju i opredelio se da li je za bojkot i neće da učestvuje u toj farsi. Ili je zbog nekih razloga odlučio da učestvuje i nađe poltičko opravdanje za to. Što uopšte nije lako.
- Sada je najvažnije da se građanima Srbije objasni, da se pomogne da pogledaju stvari iz drugog ugla: ovo nisu izbori, ništa ne menjaju, koga kog da glasaju, glasaju za Vučića… Izlazak na te izbore je glasanje nogama. Čim si izašao, ti si glasao. Šta si hteo, mislio…, potpuno je sekundarno
Zbog čega je bojkot toliki trn u oku vlastima?
- Oni nemaju odgovor na to. Ovi izbori su pokradeni unapred. Oni se kradu poslednjih nekoliko godina. Živimo život u kome se sve krade: naš identitet, naše pravo, naša sloboda… Kradu se glasovi unapred, kroz kampanju koja nije samo funkcionerska nego se odvija unapred.
- Neučestvovanje u tome je nešto na šta vlast nema odgovor. To njih delegitimizuje. Nije samo stvar koliko će biti procenata. Nego kako će izgledati Skupština u kojoj nema nikoga ko zastupa skoro pola glasačkog tela Srbije? Kako izgleda ta vlast u svetu? Kako izgleda ta vlast ako nema čoveka od ugleda, integriteta u svojoj profesiji, a nije na jaslama te vlasti, koji je spreman da kaže da to ima smisla.
Kakav je vaš stav prema onima koji su odlučili da izađu na izbore?
- Još prošle godine, kada smo odlučili da bojkotujemo izbore, bio sam mišljenja da to nije dobro za građane Srbije, ali i za one koji su odlučili da na tim izborima učestvuju. Možda sam bio naivan, možda su oni to gledali iz neke druge perspektive i zaključili da je za njih to dobro. Koliko god razmišljao, ne padaju mi na pamet drugi razlozi od onih koji su jednostavni: finansiranje stranaka, koje nije malo i teško ga je obezbediti ukoliko niste na državnom finansiranju, a niste ako ne učestvujete na izborima; da važniji ljudi u tim orgnizacijama obezbede sebi redovna primanja, neki su to radili prethodnih 20-25 godina; da neki od njih zadrže poslovne prostore koje u ovom trenutku imaju, pa se opredeljuju da učestvuju samo na lokalnim izborima… Stvari su vrlo bizarne, jednostavne, nema tu velike politike i trebalo bi ih nazvati pravim imenima.
- Oni koji izlaze na ove izbore, svesno ili nesvesno učestvuju u produžetku Vučićeve vlasti. Rade za njega, ali i u korist sopstvene štete. Onaj ko učestvuje na ovim izborima ograničava svoju budućnost. Mi, koji ne učestvujemo – mnogo rizikujemo. Rizikujemo da li ćemo da preživimo period koji je pred nama. Imamo reč do koje držimo i ako je se neko seti do narednih izbora, dobro će dobrim da se vrati.
Sem što 21. juna sedite kod kuće, da li imate u planu još nešto?
- Prerano je da se govori o tome. Izlazak na tu Vučićevu žurku je i zdravstveno rizičan, pa bi besmisleno bilo pozivati građane na javno okupljanje. Šta će biti do tada, videćemo. Bilo bi najbolje da to prođe kao štetan, ali poptuno nevažan događaj, koji ništa suštinski ne menja. I da nastavimo da radimo ono što smo radili do sada: mirnim sredstvima protiv te vlasti. Da prosvetljujemo, ako tako može da se kaže, građane Srbije.
Kakvi su trenutno odnosi u Savezu za Srbiju? Vi ste štrajk lidera Dveri Boška Obradovića ocenili kao „rebrendiranje“ Dveri.
- Nisam ocenio štrajk, nego objašnjenja koja su ga pratila: zbog čega se ušlo u štrajk, bilo ih je nekoliko, koja nisu korespondirala jedna s drugim. Nisam nikada objašnjavao zašto Boško Obradović štrajkuje, nego zašto ja to ne pordžavam. Nisam podržavao tada, a ne podržavam ni sada. Boško Obradović je objašnjavao da nije tačno da je u nekom trenutku bilo preispitivanja da li Dveri izlaze na izbore ili ne. U politici je poznato da ljudi znaju da pate od selektivne amnezije. To se desilo u ovom slučaju, pa sam morao da podsetim Boška Obradovića.
- Na tome Savez za Srbiju neće pasti. Mnogo veću nevolju mi imamo, a to je ovaj režim. Nesuglasice se dešavaju i dešavaće se. I nema razloga da to ne izađe u javnost. Razlike među nama su poznate i očigledne. Razlikujemo se i ideološki i metodološki. Taj štrajk glađu sa nejasnim razlogom i još čudnijom metodologijom… Ali, ni jednom se do sada nije desilo da ne možemo da razgovaramo.
Da li mislite da je došlo do eksalacije nasilja? Imali smo napad na Sergeja Trifunovića…
- Društvo je polarizovano. Nemam, međutim, mnogo razumevanja za napade koji dolaze iz PSG-a na bojkto opoziciju. Šta mi dobijamo od toga? Nama je najelegantnije, najkorisnije da ta kampanja PSG-a i drugih koji su se opredelili da učestvuju na izborima, prođe što neprimetnije.
Da li biste prokomentarisali pohvalu vlastima za nešto što je dobro uradila u vreme vanrednog stanja, a koju je predsednik Vaše stranke Vuk Jeremić izrekao u Utisku nedelje? Da li je u pitanju podilaženje delu biračkog tela koje nije spremno da prihvati radikalne poteze, poput Obradovićevog štrajka glađu?
- Svakako ne! Mislim da se Vuk Jeremić opredelio da kaže ono za šta mu je trebalo manje vremena: prevoženje naših ljudi koji su ostali zarobljeni na svetskim aerodromima; činjenica da su prodavnice hrane relativno pristojno popunjene; kako je zdravstveni sistem funkcionisao, da su zdravstveni radnici „ginuli“ da sve funkcioniše. I to je trebalo da bude primećeno. Da se upustio da objašnjava šta sve nije valjalo, trebala bi mu cela emisija. Svi mi, ostali, koji smo govorili u medijima, uglavnom smo se bavili time.
Jednom će morati da se održe i neki izbori na kojima će i opozicija koja ih sada bojkotuje učestvovati? Šta je potrebno da se promeni, pa da i stranke koje sada neće imati liste, izađu na izbore?
- Trebalo bi samo Srbija da se unormali. Nema tu neke velike nauke. I da budu izbori, jer ovi to nisu – ništa se ne bira. Da izvesno vreme, a procenili smo da je to devet meseci, imamo normalne uslove. Nemamo nikakvo poverenje da možemo da se dogovorimo sa ovom vlašću, da se rukujemo i da će nam nakon tog rukvanja, kad izvučemo ruku, svi prsti biti na broju. Znači, taj proces bi morao da bude nadgledan. Da ga nadgleda neki dovoljno veliki autoritet zbog koga ne bi smeli da ukradu prst. Da li je taj autoritet iz Brisela, ili je to SANU, ne znam. Taj period normalnost morao bi da bude nadgledan i sa uspostavljenim mehanizmima. Idealno bi bilo da imamo prelaznu vladu…
- Društvo je sada dovedeno do izvice pucanja. Biće sve jasnije za par meseci, kada se potroše dve milijarde koje je Vučić pozajmio da kupi socijalni mir. Mnogi će ostati bez posla. S druge strane, kada govorimo o epidemiji, sve ovo što se dešava je i prilika. Teško, međutim, da ova vlast da ugrabi, da ovoj zemlji krene na bolje. Zato što smo i dalje u priči da je 500 evra bolje od 450.
- Naravno da je bolje da sednemo da se dogovorimo. Da imamo period normalnosti i posle toga normalne izbore. I ko god da pobedi da na tim izborima – to su izbori, za razliku od ovih koji to nisu.
Na kraju – da li je Narodna stranka nacionalistička i rusofilska, kao što se veruje u jednom delu briačkog tela?
- Naša stranka ima jedan aspekt koji neko može da poistovećuje s tim, što je potpuno pogrešno. Mi smo stranka koja drži do identiteta. Mislimo da je napredak jednog društva stvar trajktorije. Ne možete da polomite u jednoj generaciji. Mi imamo identitetsku trajektoriju, koja podrazumva i verski identitet, pismo, tradiciju i istorijske veze i sa Rusijom. I to je deo našeg identiteta, ali ne opredeljenje da se tamo ide. Mi smo evropsko društvo, mi smo evropska nacija. To je naša budućnost. Nije naša budućnost u zajednici evroazijskih naroda.
- Kada govorite o nacionalizmu, tanka je linija između nacionalizma i činjenice da je neko ponosan na to što jeste. Za šta niko od nas nije zaslužan. Ništa nismo doprineli da pripadamo jednoj naciji, ali imamo pravo da budemo ponosni na to što jesmo. Imamo dosta razloga i to nikoga ne bi smelo da vređa. Stranka smo koja tome pridaje više značaja nego neko drugi. Mislimo da je identitet važna stvar i ne bi trebalo da se zanemari i ako pripadate široj zajednici koja se zove Evropska unija, ili neka druga. Ko se toga odrekne – nema šta da traži u širem društvu.