Predsednik Srbija centra general Zdravko Ponoš izjavio je da se režim preračunao u nastojanju da će nakon junskih izbora imati otvoren put za rudarenja litijuma, te da „nakon što nisu uspeli da umotaju litijum u obećanje blagostanja i svetle budućnosti, sad pokušavaju da ga umotaju u priču o slavnoj i stradalničkoj prošlosti“.
- Kontramitingom u Loznici hoće da obeležavanjem stradanja jednog dela ovog naroda pokriju stradanje drugog dela istog tog naroda na kome predano rade. I da ponovo zlopotrebe te ljude koje će sprovesti autobusima u Loznicu, a kojima 1995. nisu dozvolili da traktorima zastanu u Beogradu nego su ih ekspresno sproveli na Kosovo u još jedno stradanje, rekao je Ponoš za Danas.
On je naglasio da je „narodu dosta priče da treba da bude spreman na stradanje jer je nebeski, pa da odozgo, kao njihovi preci, gleda kako ovi koji su im to propovedali lepo žive život ovozemaljski“.
- Sad ih još teraju da batale svoj skroman, ali dostojan život na svojoj zemlji, na svojim imanjima i da siđu pod zemlju da rudare. Da žrtvuju svoj život u čistom, zdravom, zelenom ambijentu da bi neko drugi u Nemačkoj imao zelenu tranziciju. Neće ovaj narod na nebo, ali ni pod zemlju. Hoće da živi na zemlji. Svojoj.
Ponoš je podsetio da razni mehanizmi vlasti koji je trebalo da predstave iskopavanje litijuma kao dobar projekat „nisu prošli kod građana“, poput „pokazivanja Šolca u Beogradu kao garancije da će sve biti u redu i da ništa neće da boli“ ili „pretnje referendumom, ali tek krajem 2025“.
- Ne rekoše da li su mislili da do tada obustave projekat i zamole Rio Tinto da skupi prnje i ode iz Srbije. Znajući kakve referendume organizuje i kako broji glasove vlast koja ima kontinuitet sa Miloševićem, narod je odgovorio svakodnevnim referendumima na otvorenom – u Šapcu, Bogatiću, Valjevu, Mladenovcu, Kraljevu, Kosjeriću i mnogim drugim mestuma.
On je dodao da je sledeći korak vlasti bio pokušaj da „uvuku opoziciju u priču i da je mečkare po Nemačkoj i Norveškoj da vidi kako izgleda litijum kad se u nešto ugradi i kad se neko ugradi“, ali da ni to nije prošlo.
- Izgleda na nikome ne pada na pamet da šuruje sa režimom na ovako grbavo rođenoj stvari pa čak ni oni koji imaju više sluha za stav ambasada.
Govoreći o svakodnevnim protestima širom Srbije Ponoš je izrazio zabrinutost da režim ne posegne „za opasnim stvarima kao što je izazivanje nasilja na protestima kako bi kompromitovao ovu mirnu pobunu“, a što potkrepljuje organizovanje kontramitinga u Loznici.
- Mnogo je važno da učesnici protesta ne nasedaju na provokacije, da prepoznaju i izoluju provokatore, a posebno da ne dozvole da budu uvučeni u režiran sukob sa policijom.
Prema njegovim rečima između vlasti i naroda nema više ko da posreduje jer je „nekada to mogla crkva, ali ovu i ovakavu pod Porfirijem ne slušaju više ni popovi. Skupo koštaju ona ordenja koja je delio Vulinu, Šešelju, i statiranja uz Vučićeve skute“.
Ponoš je zaključio da po temi litijuma Vučić nema uglednog saradnika koga može da isturi ispred sebe, već mora da nastupa sam „a jedino što zna su melodramska televizijska obraćanja u kojima nariče nad svojom ugroženošću dok narodu obećava platu 1.000 evra za dve godine, a on obučen u 5.000 evra“.