Na aprilskim predsedničkim izborima za kandidata jednog dela proevropske opozicije Zdravka Ponoša glasalo je oko 700.000 građana, što je veliki politički kapital. U intervjuu za „Politiku” on navodi da će biti nove političke organizacije i novih ljudi u politici.
Kako ćete politički materijalizovati podršku od oko 700.000 ljudi – osnivanjem političke partije ili pokreta?
Prošli, uostalom kao i svaki izbori, kao skener su pokazali boljke opozicije, ali i vlasti. Neke stvari su dodatno ogoljene dešavanjima koja su usledila posle izbora. Samo pominjanje mogućnosti da pokrenem formiranje nove političke organizacije izazvalo je podozrive komentare i od strane vlasti i od strane dela opozicije. A ne bi se baš reklo da je politički prostor toliko kvalitetno popunjen i da nema prostora za nove ideje, nove organizacije i drugačiji stil rada koji bi pokrenuo i ljude koji nisu bili voljni da se angažuju u organizacijama koje su bile u ponudi do sada. Zbog svega navedenog, a ne samo zbog 700.000 glasova, biće nove organizacije i biće novih ljudi u politici. Forma nije presudno važna.
U kampanji ste rekli da će Vučić, ukoliko pobedi na izborima, uvesti sankcije Rusiji, ali to se nije dogodilo. Da li je to bila pogrešna politička procena?
Rekao sam da će Vučić nekoga prevariti, preciznije – još nekoga osim svojih birača. I dalje tako mislim. Obećavao je različite i uzajamno isključive stvari po inostranstvu i kupovao vreme do izbora. Sad pokušava da kupi još neko vreme odlaganjem formiranja vlade. U međuvremenu mu Savet za nacionalnu bezbednost glumi i vladu i skupštinu. Istovremeno preparira domaće javno mnjenje za poteze koje će povući, a oni će uključivati i sankcije. Radi na medijskoj pripremi i testira javno mnjenje. Režimski mediji su u punom zaletu. Za sada su uspeli da kreiraju antagonizam na nivou onoga iz filma „Tri karte za Holivud”. LJudi se žustro raspravljaju ko je za Ruse, a ko za Zapad. To im zamagljuje pogled na cene u prodavnicama, na benzinskim pumpama… Vučić se jada kako je Srbija u teškoj međunarodnoj poziciji. Traži ruku podrške ili bar glas razumevanja od opozicije. Treba mu nova kooperativna opozicija jer je onu svoju staru pohabao. Kao i obično, povući će neke poteze kad više ne bude u stanju da trpi pritisak, a zauzvrat Srbija neće dobiti ništa jer će ti potezi biti iznuđeni, a ne ispregovarani. To dolazi na naplatu s kamatom. Nevolja je što će građani Srbije ponovo platiti i tu cenu. Ako je već tako, neka onda i ovaj režim plati punu političku cenu.
Čini se da je sada najvažnije političko pitanje u Srbiji uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji?
Pitanje tih sankcija se nekako nametnulo kao pitanje svih pitanja. A ono samo ogoljava mnogo ozbiljniju temu koju je ova vlast zabašurivala svih ovih godina. A to je pitanje kuda Srbija ide. Srbiji je mesto u Evropi i treba da se ponaša racionalno, u skladu s tim ciljem. Da vuče poteze koji nas primiču tom cilju, a ne udaljavaju. Čak i kad se taj cilj pomera. Prilično je izvesno da bi nas odbijanje sinhronizacije sa EU dodatno, možda i nepovratno udaljilo od tog cilja. Istovremeno, ne treba računati da će nas takva sinhronizacija garantovano ubrzati na evropskom putu. Posebno ako bude iznuđena, a to je standardna varijanta Vučićeve spoljne politike – sužavanje opcija i vučenje iznuđenih poteza.
Da li biste podržali uvođenje sankcija Rusiji?
Principijelno sam protiv sankcija jer one dugoročno pogađaju građane, a bar kratkoročno ojačavaju režim. Međutim, treba da imamo u vidu naše interese, interese naših građana. Srbija i njeni građani, kao i dobar deo Evrope, trpe štetu. Moskva je ovom invazijom ozbiljno urušila i svoj kapacitet da Srbiji drži stranu u pogledu Kosova. O ekonomskim posledicama po nas da ne govorimo. Uvođenje sankcija, kao i neuvođenje, imaće posledice po nas. Postupanje treba da se bazira na računici o našim interesima. Ni članice EU nisu sasvim sinhronizovane u tempu uvođenja novih paketa sankcija. Racionalna računica podrazumeva da nam grejanje treba već i za narednu zimu, a ne samo za one posle toga. Kad se neki koraci podešavaju zbog takve računice, onda je to odgovorno i može da naiđe na razumevanje. Kad se prolongiraju da bi se dobili izbori, onda to nema veze s nacionalnim interesima, već im direktno nanose štetu.
Izleda da će rat u Ukrajini potrajati?
Ratu u Ukrajini se ne vidi kraj, a nivo civilnih stradanja i razaranja otišao je predaleko. Posledice po širi region su ogromne. To mora da stane, a o ozbiljnim pregovorima o okončanju rata niko još ne govori. Moskva se zaglavila u tom ratu koji ne može da se dobije. A nikakvo obrazloženje, sa stanovišta međunarodnog prava, ne može da bude opravdanje za njegovo otpočinjanje. U međuvremenu, porastao je nivo ambicija na Zapadu. Oni taj rat gase dolivajući ulje na vatru. Neko negde ima koristi od rata u Ukrajini. Mi imamo štetu i treba da gledamo svoja posla. Politički treba da se zalažemo za okončanje tog rata i da podržavamo mere koje vode ka okončanju sukoba, kao i one mere čije uvođenje odgovara našem interesu. To se odnosi i na tempo podržavanja takvih mera.
Da li će opozicija ostati u limbu svojih zađevica ili je moguće napraviti ozbiljnu koaliciju partija i pokreta?
Koalicije se prave pred izbore, a ozbiljne koalicije prave ozbiljni partneri. Čini mi se da još uvek nije završena ni brakorazvodna parnica sa prošlih izbora.
Koliko je region zapadnog Balkana bezbedan od mogućih novih sukoba?
Mir nikad ne treba uzimati zdravo za gotovo. Ipak, smatram da ne postoji opasnost od sukoba u regionu u neposrednoj budućnosti. Ne potcenjujući sposobnost političkih aktera u regionu da naprave rizične korake, smatram da u populaciji nema goriva za nove sukobe. A ne vidim ni interes moćnih igrača spolja da otpuste kočnicu ka takvom razvoju stvari. Za izvesniju mirnu budućnost regiona ipak treba jasnija evropska perspektiva. Tu stvari ne stoje najbolje. Sad kad se Rusija zabavila o svom jadu, postaje sve očiglednije da zapadni partneri nemaju sasvim koherentan pristup našem regionu jer i oni imaju svoja odmeravanja, gde je je ovaj region samo deo igre. Bilo bi važno da Beograd bude svestan te igre i da ne dozvoli da Srbija bude instrument ili kusur u tuđem nadgornjavanju. Nevolja je što je ovaj režim do sada pokazao sklonost ka političkom promiskuitetu na međunarodnoj sceni. Tako je, uostalom, pazario oružje i krčmio javna preduzeća i prirodne resurse. To je za zemlju rizična rabota.