Zdravko Ponoš: Dostojan za predsednika

Sudeći po količini uvreda i podmetanja kojima iz dana u dan zasipaju Zdravka Ponoša, aktuelni režim je krajnje ozbiljno shvatio njegovu kandidaturu. Zašto? Zato što je Ponoš autentičan i uliva nadu da Srbija može mnogo bolje. Visoko je obrazovan u zemlji i inostranstvu, do položaja načelnika Generalštaba napredovao je redovnim putem bez prečica i stranačkih stepenica. Njegovo ime i karijeru ne kaljaju nikakvi skandali ili afere. Ponoš ima veliko životno i radno iskustvo, čistu prošlost, lični integritet i ozbiljnost. Njegova djela uvijek su u skladu sa riječima, ništa tu nije nepredvidivo i neiskreno. Ukratko, ispunjava baš sve što se od kandidata za funkciju predsjednika države traži, piše nedeljnik „Vreme“.

Prvi intervju otkako je prihvatio predsedničku kandidaturu Zdravko Ponoš je dao glavnom i odgovornom uredniku „Vremena“ Filipu Švarmu. Glas Šumadije prenosi deo tog razgovora.

Bili ste načelnik Generalštaba, diplomata, potpredsjednik Narodne strane…

• Imam ta tri iskustva, svako je na svoj način korisno. Najduže vremena sam proveo u vojsci i ta iskustva su kreirala moju radnu etiku, ali svakako su korisna i iskustva iz diplomatije i politike. Kandidat sam za predsednika države kojoj sam služio veći deo svog života. Sa nepunih 15 godina obukao sam uniformu i radni vek proveo u okviru strukturiranog sistema gde su jasno uređeni odnosi po horizontali i vertikali. Ti odnosi su postavljeni tako da obezbeđuju da sistem uspešno funkcioniše u javnom interesu. Posao šefa države takođe je služenje javnom interesu. Njemu je Ustav isto ono što je u vojsci Pravilo službe – mora ga bezuslovno poštovati. Upravo ću na taj način da obavljam funkciju predsednika države.

• Po ustavnim ovlašćenjima, predsednik ima nadležnost u oblasti odbrane i bezbednosti i spoljnih poslova. To su upravo oblasti u kojima sam imao priliku da radi.

Kako odgovarate na napade da ste oslabili vojsku „topljenjem tenkova“?

• Čak i da sam imao ovlašćenja, koja načelnik Generalštaba nema, nisam mogao da topim tenkove pošto to ne može da se uradi u Srbiji, niti to iko radi. Ali, ovo je jedno od onih recikliranih pitanja koje zaslužuje odgovor iako je dat mnogo puta. Dakle, i pre nego što sam postao načelnik Generalštaba, među tehnikom koja je oglašena za neperspektivnu bili su i tenkovi T-55. taj proces je pokrenut 2004. pa je nekoliko stotina tenkova oglašenih viškom i izmešteno iz operativne upotrebe: neki su pretvoreni u ratnu rezervu, a neke su kasnije nadležne službe u Ministarstvu odbrane stavile na prodaju. U svakom slučaju, kada vojska oglasi da nešto nije perspektivno, to prelazi u nadležnosti Ministarstva odbrane. Sve u svemu, tenkove koji su oglašeni neperspektivnim smestili smo u nekoliko kasarni – u Rumi, Smederevu, Smederevskoj Palanci, Pirotu. Tu su proveli dosta vremena, pre nego što je ova vlast krenula da ih prodaje. Zato uvek postavljam pitanje: da su ti tenkovi zaista istopljeni, šta bi to današnja vlast prodavala? I kako su prethodnih godina mogli davati oglase za prodaju tenkova koje smo mi, po njihovoj priči, istopili? Ako smatraju da im i dalje treba ta gvožđurija, što ih nisu vratili u operativnu upotrebu? A najodgovornije bi bilo da stvore uslove da Vojska konačno bude u stanju da pokrene onih 212 kvalitetnih tenkova koje smo u moje vreme ostavili u operativnoj upotrebi.

A da ste NATO general?

• Došao sam 2003. u Upravu za međunarodnu vojnu saradnju čiji je posao bio upravo to što i proističe iz naziva – saradnja i komunikacija sa drugim vojskama. Kasnije sam postao i načelnik te Uprave. U međuvremenu, pohađao sam dobre škole na Zapadu – jedne su bile u NATO zemljama, druge nisu. Moje prvo stručno usavršavanje bilo je u Švajcarskoj, a ona nije članica NATO-a.

• Bila su to vrlo korisna iskustva i stekao sam zaista važna znanja, ali i prijateljstva i kontakte ne samo sa ljudima iz NATO-a. Neki od mojih klasića postali su načelnici generalštabova u svojim zemljama – recimo u Jordanu i Pakistanu. A ja, eto, u Srbiji. Ne mislim da me te dobre škole kvalifikuju kao „NATO generala“. Tačno je da sam kasnije i kao načelnik Generalštaba i pre toga kao zamenik dosta uradio u uspostavljanju saradnje u okviru Partnerstva za mir i u okviru bilateralne saradnje sa mnogim članicama NATO-a, ali i sa Rusijom. To je bio deo mog posla koji je proistekao iz politike odbrane koja se tada sprovodila. Dakle, orijentacija zemlje ka članstvu u programu Partnerstvo za mir je politička orijentacija koju vojska samo sprovodi. Ja sam je sprovodio u skladu sa svojim ovlašćenjima. To su i moja uverenja, sve što sam tada uradio, opet bih uradio. To je bilo dobro za Srbiju, a nakon što sam otišao sa mesta načelnika Generalštaba taj proces je nastavljen, mogao bih reći čak i ubrzan. Inače, saradnja sa NATO-om nikada nije bila dinamičnija nego ovih godina od kada je SNS na vlasti.

Aktuelna vlast je više puta pozivala na borbu protiv korupcije i kriminala. Šta su rezultati?

• Oni su na vlasti deset godina i šta god da je bilo ranije, korupcija je sada delo ovog režima – njihova je, oni su je stvorili, služe njome i neguju je. Isto vredi i za kriminal: kakav god bio pre 2012., on više nije isti. Jer, organizovani kriminal ne može biti organizovan bez ruke vlasti. Ovo je, dakle, njihov kriminal. Mi nemamo obračun države sa kriminalom i korupcijom, nego međusobne obračune kriminalnih i korupcionaških frakcija unutar vlasti.

Aleksandar Vučić se sprema za drugi mandat. U čemu je razlika između vas i njega?

• Za početak, ja se spremam za prvi mandat, a on ne bi morao posebno da se sprema da je ovaj odradio kako treba – u interesu građana ove zemlje. Za razliku od mene, Vučić državu doživljava kao privatnu stvar. To nije ni čudo pošto je proveo previše vremena u Šešeljevom krilu. Praktično, prvi posao u životu mu je bio ministar propagande i to u dobi kada je trebalo da bude mlađi referent za radno pravo u nekom preduzeću. Maksom Veberom se oduševio u 45, puškom u 50.godini, a Ustav je čitao samo za ispit.

• Ja sam stvari radio u vreme kad se to radi. Neke i nešto ranije . pušku sam zadužio sa 15 godina. U vojnim školama kroz koje sam prošao bilo je i telekomunikacija i civilno-vojnih odnosa, ali i Vebera. Ustav mi je bio pri ruci kada sam bio načelnik Generalštaba. Kada budem predsednik države, neću ga čitati po prvi put.

Ako Vas izaberu, kako ćete obavljati tu funkciju?

• Pre svega – poštujući Ustav i držeći se ustavnih nadležnosti. Ali predsednik treba da bude svestan političke težine svoje reči zato što je neposredno biran. Neću se nimalo kretati iznad Ustava, ali ni ispod njega. Ustavne nadležnosti jesu odbrana i bezbednost države, predstavljanje države, spoljna politika, ali ću i te kako o svemu ostalom imati stav i neću se ustručavati da ga kažem. Međutim, da bi taj stav bio formulisan oslanjajući se na struku, imaću predsednički tim u kojem ću se potruditi da budu ljudi od najvećeg ugleda i poštovanja  u društvu.  Niko ne zna sve. Mislim da je to jedna od većih zamerki Vučićevom sistemu vladanja. On je pokušao da za sve bude najstručniji i ni posle deset godina nije se potrudio da se okruži kvalitetnim ljudima. Razumem da ih nije imao kada je došao na vlast jer nisu postojali u Srpskoj naprednoj stranci i, pre toga, među radikalima. Posle je iz G17+ i iz DS-a uzeo najnekvalitetnije ljude – preletače. Ali i posle deset godina svi oni su tu. Kako može sistem bezbednosti države da vode Vulin i Stefanović? Zar Vučić nije imao dovoljno vremena da prepozna ljude koji se u to razumeju? Ali ne – on ima čoveka koji je nedovoljno kvalifikovan ili nedovoljno pouzdan da vodi gradsku organizaciju SNS-a, ali i dalje sedi u Savetu za nacionalnu bezbednost i koordinator je svih službi bezbednosti.

Kako doprijeti do birača u aktualnoj medijskoj situaciji?

• Naravno da je teško. Ipak, verujem da istina, isto kao i ljubav, uvek stigne do onoga kome je upućena. Mada nemamo na raspolaganju konvencionalne medije – za nas su zatvoreni isto kao i državna televizija – postoje novine kao što su vaše, profesionalne kablovske televizije, internet portali, društvene mreže….

Piše: Filip Švarm, Vreme

Fotografija: Marija Đoković, FoNet