Na 28. godišnjicu Demokratske stranke, njen predsednik, Dragan Šutanovac, bestidnom klevetom da sam jedan od onih koji su „devastirali DS“, simbolično je najavio puštanje u medije pamfleta pod nazivom „Izveštaj radnog tela za utvrđivanje finansijskog stanja i kontrolu načina trošenja finansijskih sredstava Demokratske stranke“. Isti je juče „volšebno“ osvanuo u javnosti. Svestan sam da su užasne laži, naprednjačkog tipa, koje su se pojavile u tom „dokumentu“, usmerene na to da se nanese što veća šteta opoziciji na beogradskim izborima, pre svega, Draganu Đilasu i Aleksandru Šapiću, kao nosiocima dve, potencijalno najjače liste na tim izborima. Dakle, budući da sam politički penzioner, nisam bio primarna meta. Imam prilično jasnu sliku zbog čega Dragan Šutanovac ovako urušava opoziciju na jedinom nivou na kome ona danas može poraziti i ugroziti režim – nivou Beograda. Pretpostavljam da je svakom jasno i kome jedino ide u prilog ovakvo njegovo ponašanje.
U Izveštaju Šutanovčeve komisije, pored teških kleveta i uvreda na račun manje – više svih pojedinaca koji su zauzimali odgovorne pozicije u DS (od blaćenja su pošteđeni samo oni koji su u Šutanovčevom „timu“, ili su sa njim u kumovskim odnosima), nailazimo i na određene činjenice, koje su nesporne. Prva se odnosi na uzrok zbog koga je Demokratska stranka već godinama u blokadi, a to su ugovori sa firmom Communis, čija su posledica bile obaveze od NEVEROVATNIH 7.917.926, 929 EVRA. Skoro OSAM miliona evra je usmereno JEDNOJ JEDINOJ AGENCIJI u izborima 2012. godine. Posledica takvog postupanja je da je Demokratska stranka iz izborne kampanje izašla sa dugom od preko 5 miliona evra. Taj dug otplaćuje i dan danas. Upravo taj dug visi svima nama, članovima Demokratske stranke, kao finansijski mač nad glavom. Interesantno je da su Šutanovcu i njegovoj komisiji svi krivi za „devastaciju“ stranke, sem potpisnice ugovora sa agencijom Communis – njegove potpredsednice i najbliže saradnice Tamare Tripić.
U izjavama aktuelnog predsednika DS, u Izveštaju njegove komisije i u tekstu pod nazivom „Da li je bezočna pljačka Demokratske stranke pravo lice evropske, pristojne i građanske Srbije“, objavljenom na sajtu „Antidot“ (preko koga Šutanovac i iznosi Izveštaj u javnost), iznosi se čitav niz grubih i uvredljivih kvalifikacija na moj račun. Prema njima, ja sam „jedan od krivaca za finansijsku devastaciju stranke“, „bezočni pljačkaš“, jedan od onih koji su gurnuli DS u dužničko ropstvo, neko ko je zaključio štetni ugovor… Međutim, kada se razgrnu ružne reči i kvalifikacije, već u samom Izveštaju imamo više nego dovoljno podataka o tome da sam se, kao i uvek u životu – i na mestu predsednika DS ponašao domaćinski. Pominju se tri, po nalazu Šutanovčeve komisije, navodno, „sporna ugovora“ koja sam potpisao. To je sve što mi se stavlja „na teret“. A ja napominjem da bih i kao čovek i kao profesor obligacionog prava, sva ta tri ugovora apsolutno potpisao i dan danas.
Prvi ugovor čijim sam potpisivanjem, navodno, naneo štetu stranci (što je teza komisije na stranici 19. Izveštaja), je ugovor o poravnanju sa kompanijom Multikom group Dragana Đilasa. Pre zaključenja ovog pravnog posla, Đilasova kompanija je, ugovorom o ustupanju potraživanja sa Razvojnom bankom Vojvodine, otkupila dug DS od te banke. Na to, da li će kompanija Multikom group, otkupiti dug DS od RBV, niko od nas iz Demokratske stranke kao dužnika, naravno – nije mogao da utiče. Niti smo mogli, u uslovima prinudne blokade, da odbijemo da plaćamo obaveze novom poveriocu. U izveštaju se na strani 13, navodi, ali i svesno zabašuruje najvažnija činjenica. Đilasova firma je otkupila naš dug od RBV za 49.407.163, 82 dinara, a mi smo, kao dužnik, da bismo zaustavili prinudnu prodaju imovine članova DS, bili prinuđeni da sa njegovom kompanijom, kao novim poveriocem, zaključimo ugovor o poravnanju. Ugovor je sklopljen U IDENTIČNOM IZNOSU od 49.407.163, 82 dinara. Dakle, uprkos klevetanju da je ugovor štetan, on sa sobom nije doneo nijedan jedini dinar novih obaveza DS-u. Neću preterati ako kažem da je Demokratska stranka sa ovim pravnim poslom bila na dobitku. Kako? Ugovor je zaključen u trenutku kada rukovodstvo RBV pokreće postupke iseljenja i prinudnog izvršenja na imovini dvadesetak članova stranke koji su založili svoj krov nad glavom (stanove i kuće u kojima žive) da bi kredit Demokratske stranke bio obezbeđen. Svi mediji su tada brujali o tom skandalu. Da Đilas nije preuzeo dug, članovi DS, koji su se žrtvovali za nju, bi ostali beskućnici, jer bi ih banka iselila, i na javnoj prodaji prodala njihove nepokretnosti. Rukovodstvo RBV bi to učinilo, ne samo zato što ga čine ljudi bliski vrhu SNS, već i zato što bi tako postupila svaka banka na svetu, s obzirom na to da je dug Demokratske stranke iz kampanje 2012. bio ogroman, a potencijal za vraćanje više nego skroman, što se vidi čak i iz Izveštaja. Đilas je, prilikom preuzimanja duga od RBV, obećao da neće iseljavati demokrate i njihove porodice iz njihovih domova i to je obećanje ispunio. Na kraju, Šutanovčeva komisija MENI prebacuje to što je, navodno, Đilasova kompanija dobila popust od RBV od 11 miliona dinara. Ne isključujem mogućnost da ga je, uz pregovore, zaista i dobila. Međutim, potpuno je nejasno kako sam ja to mogao uticati na odnos rukovodstva banke i Multikom group, ili kojim sam oružjem mogao naterati Đilasa da sa DS-om podeli sredstva ostvarena na ime popusta. Jednako je nejasno i kako je Šutanovčeva komisija zamislila da sam mogao sprečiti banku da Đilasu proda potraživanje prema DS-u. Koješta.
Drugi i treći ugovor koji mi se „stavljaju na teret“, su pravni poslovi na osnovu kojih je u svrhe predizborne kampanje angažovana agencija Ivana Miloševića (strana 15. Izveštaja). Ukupan iznos obaveza prema Miloševiću, na osnovu oba ugovora, iznosi 985.618,40 dinara (nešto više od milion dinara, odnosno, osam hiljada evra). Članovi tadašnjeg Predsedništva DS, Izbornog štaba, stranačke administracije, pokrajinske administracije, su imali prilike da sarađuju sa Miloševićem i veoma je dobro poznato da je on svoje obaveze prema stranci itekako ispunio. Međutim, Šutanovčeva komisija ovaj ugovor, iako je nesporna obaveza prema Miloševiću, ubacuje u Izveštaj, da bi stvorili utisak kako sam ja, eto, potpisao više spornih ugovora. Argument zbog koga je ovaj pravni posao komisiji sporan je – urnebesan! Komisija se u Izveštaju pita: „a gde je pečat?“ Dakle, nisu sporni ugovori koje je potpisala Tamara Tripić, koji su obavezali stranku da isplati OSAM MILIONA EVRA, ali su strašno sporni ugovori koje sam potpisao ja, čija je vrednost OSAM HILJADA EVRA, dakle, 1000 (i slovima: hiljadu) puta manja. A sporni su jer je neka od sekretarica zaboravila da na njih udari pečat (izgleda da Šutanovčeva komisija misli da je posao predsednika da ide po stranci i pečatira dokumente). Kako god, da su Šutanovčevi saradnici čitali Zakon o obligacionim odnosima, znali bi da je ugovor, koji je u celosti ispunjen, punovažan bez obzira da li ima nedostataka u formi (u prevodu – nezavisno od toga gde je pečat i ima li ga na tekstu pravnog posla).
Toliko o svim mojim zločinima iz takozvanog Izveštaja. Zbog kleveta da sam „žuti lopov“ sam do sada tužio SNS kao stranku, „Informer“, Martinovića, Jovičića i druge funkcionere režima. Ali, nisam mogao ni da sanjam da će me za „finansijske malverzacije“ optuživati neko iz sopstvene stranke. Klevetanje nikada nije bilo demokratski manir. Prećutao sam laži koje neki ljudi mesecima prenose po stranci. Prešao, bez tužbe ili bilo kakve pravne akcije i preko Šutanovčeve skandalozne izjave od pre nekoliko dana. Nemam na računu 300.000 evra, nemam pašnjak vredan milion evra na Vračaru, nemam kolekciju basnoslovno skupih satova. I ne trebaju mi. Iz politike sam izašao mirne savesti i čistog obraza, vrativši se karijeri univerzitetskog profesora. Dok sam bio predsednik stranke, nikada nisam izgovorio lošu reč na račun prethodnika ili bilo koga iz DS. Koliko sam blaćen zbog toga što sam branio Demokratsku stranku i koliko sam energije uložio da je očuvam, zna svako ko nije maliciozan. Nikog iz opozicije ne napadam. Posebno pred izbore. Ali, preko ponovljenih javnih kleveta ne mogu preći i niko ne bi. Ko kaže da bi, kaže jer nije meta. Zbog svega navedenog, ne preostaje mi ništa drugo nego da protiv Dragana Šutanovca i svih njegovih saradnika koji su učestvovali u klevetanju, podnesem tužbe.
Bojan Pajtić
član Demokratske stranke