Iza nas je 21. Mundijal. Trajao je od 14. juna do 15. jula. Igrao se u Rusiji, u 11 gradova na 12 stadiona. Svetski prvak je po drugi put u svojoj istoriji Francuska.
„Trikolori“ su u velikom finalu 21. Mundijala u Rusiji osvojili drugu titulu prvaka sveta, pošto su pobedili najprijatnije iznenađenje Svetskog prvenstva – Hrvatsku.
U finalu svih dosadašnjih prvenstava našlo se samo 13 reprezentacija, a osam njih su imali privilegiju da se i popnu na „krov sveta“.
Najuspešnija nacija u ovom takmičenju je Brazil sa pet titula, ispred Nemačke i Italije sa po četiri. Argentina, Francuska i Urugvaj su po dva puta bivali najbolji na svetu, a po jednom Engleska i Španija.
Još manje nacija u istoriji Mundijala odnelo je drugo mesto, odnosno svega deset – Nemačka – četiri puta, Argentina tri, Čehoslovačka, Mađarska, Brazil, Švedska, Italija, Holandija (tri puta), Francuska i Hrvatska.
Bronzu su osvajale reprezentacije 14 zemalja – SAD, Nemačka (četiri puta), Brazil, Čile, Švedska, Austrija, Francuska, Portugalija, Poljska, Italija, Hrvatska, Turska, Holandija i Belgija.
Jugoslavija je bila dva puta na četvrtom mestu – na prvom prvenstvu u Urugvaju 1930. godine i u Čileu 1962. godine.
Ovo takmičenje je posebno po svemu, kada Mundijal počinje – svet staje. Učestvuju 32 najbolje planetarne selekcije, a igraju se ukupno 64 utakmice. Igrači se dele na one koji su ga osvojili i na one kojima je isti ostao večita životna želja, a i privilegija je dobiti organizaciju jednog takvog spektakla.
Ipak, nije tako bilo od uvek. Počeci Mundijala padaju u daleku 1930. godinu kada je Urugvaj organizovao prvo Svetsko prvenstvo u fudbalu, sa 13 zemalja učesnica, a među četiri evropske selekcije (Rumunija, Belgija i Francuska) na tom turniru bila je Jugoslavija.
Iako je Jugoslavija igrala odlično i došla do polufinala, Urugvaj je u borbi za finale slavio sa 6:1, a u finalu su popularni „Urusi“ nadigrali Argentinu sa 4:2 i došli do prve titule svetskih šampiona.
Već na narednom Prvenstvu sveta u Italiji 1934. godine, broj učesnika je povećan na 16, da bi na Mundijalu u Francuskoj četiri godine kasnije učestvovala jedna ekipa manje.
Zbog Drugog svetskog rata Mundijala nije bilo punih 12 godina, tačnije do 1950. godine kada je Brazil bio organizator, a zemalja učesnica 13.
Od Svetskog prvenstva u Švajcarskoj 1954. godine broj učesnika se ustalio sa cifri 16 i tako je bilo sve do Mundijala u Španiji 1982. godine kada je broj povećan na 24.
Sadašnji format takmičenja je na programu pune dve decenije, tačnije od Svetskog prvenstva u Francuskoj 1998. godine, a već od narednog u Kataru bi mogao biti promenjen – na 48 zemalja učesnica.
Inače, naredni Mundijal u Kataru će biti čuven i po tome što će biti prvi „zimski“ Mundijal, odnosno neće se tradicionalno igrati leti, između dve fudbalske sezone, već zimi zbog velikih vrućina koje vladaju u tom delu sveta u junu i julu pogotovu.
Inače, određen je i termin kada će se naredni Mundijal igrati, a to je od 21. novembra do 18. decembra 2022. godine.
Ostaje još samo da se Fudbalski savezi dogovore oko kalendara nacionalnih prvenstva, pošto će najbolji igrači u toku sezone biti odsutni, a tada se verovatno u sezonama utakmice neće igrati.
Izvor: Sport, Danas, Kurir