Od 58 prispelih rukopisa, značajno više nego u poslednje tri godine, žiri u sastavu Miljurko Vukadinović i Zvonko Karanovićć pročitao je 50 rukopisa, dok osam nije ispunilo uslove konkursa.
Čitajući radove članovi žirija su primetili su, kako kažu, „znatno podignut kvalitet rukopisa i prevlast modernije književne koncepcije“.
- To je pravo ohrabrenje za dugoročnu književno sve vidljiviju i dragoceniju kragujevačku misiju zvanu „Prvenac“.
Žiri je iznenadio broj romana, solidna ponuda kratkih priča a i drama se nakon prošlogodišnjeg probijanja leda ustalila i daje lep doprinos. Naravno da je centralno mesto i ovoga puta zauzela poezija. Tako se našlo desetak vrlo solidnih rukopisa koji su kvalitetom zaslužili i pažnju žirija a neke od ih mogu biti i knjigeLep znak da skribomani odstupaju a budući pisci nastupaju, navode članovi žirija u saopštenju.
Miljurko Vukadinović i Zvonko Karanović najpre su sačiniili najuži izbor. U kategoriji drame Nenad Ignjatović i Ukopnici, poezije Anđelka Isidorović sa zbrkom Trandulasti trevziri, Lazar Braajković i Promaja bez kraja, Lazar Bukmirović – Udžbenik svakodnevice, Milica Bešić i Prazna mesta, Mirko Kekić Bugi-vugi predgrađa, Nikola Lučić i Modrine i Vladana Perlić sa zbirkom Putnici kroz vrijeme
U kategoriji priče odabrali su delo Pavla Aleksića – Tamo je more, a kod romanana Milicu Rauški i Uspomene sa Petrovog Brda
- Posebno zbog vrednoće pominje se i Kristina Selić Melodija jedne mladosti (roman)+ Đurđevdanska zora (drama), kažu članovi žirija.
Ipak, izabrane su knjige: Nenad Ignjatović – Ukopnici (drama i poezija), Mirko Kekić – Bugi-vugi predgrađa (poezija) i Nikola Lučić – Modrine (poezija)
- Nenad Ignjatović je široko razumeo i modernistički pročitao mogućnosti dramskog medija za ispoljavanje poetske suštine.
Pesnici Kekić i Lučić su se priklonili antipodnim poetskim modelima, s tim što je Kekić krenuo u svoju avanturu od preispoljenog lirizma Miloša Crnjanskog koji je obeležio dobar deo modernog srpskog pesništva, a Lučić od trajno inspirativnog Remboovog poetskog poduhvata koje svetsko pesništvo podrazumeva kao krupan i specifičan predznak modernosti i dan-danas…, navode u saopštenju Miljurko Vukadinović i Zvonko Karanović.