Kada se pomene Zavod za smeštaj odraslih lica Male pčelice u Kragujevcu, većina ljudi pomisli da je to siva ustanova iza čijih zidina životare oni koji su ostavljeni od svih. Možda je on to nekada bio. Danas je to ustanova socijalne zaštite u kojoj 900 korisnika živi i radi u 15.000 kvadrata, dnevno ima tri obroka, dve užine, dve kafe, kompot, čaj i 10 cigareta, besplatnu garderobu, džeparac i nagradni džeparac. Sobe su renovirane, svaka ima televizor.
Korisnici, odnosno inkluzivni folklor i hor, koji otvaraju mnoge manifestacije u Srbiji, svakodnevno su prisutni u društvenom životu Kragujevca. Ova socijalna ustanova jedinstvena je i po tome što svoje korisnike vodi na letovanje u Grčku, zimi na Zlatibor, a organizuje i jednodnevne izlete. Za Uskrs i Božić održavaju se predstave poznatih srpskih glumaca, svakog dana korisnike vodi u pozorište i bioskop, priređuje rođendanske proslave, a ne propušta ni da ih vodi na berbe grožđa, vašare…
Velika porodica
– Kada sam pre pet godina postavljen na čelo Zavoda, bio sam skrhan kada sam video kako žive ti ljudi koje su svi ostavili i koje retko ko posećuje. U želji da im omogućim život dostojan čoveka, okupio sam mladi tim, počeli smo da radimo i da praktično budemo njihova porodica. Ovim poslom ne može da se bavi čovek bez srca, čovek koji ne voli ljude – kaže za „Vesti“ dr Vladica Stanojević, direktor Zavoda za smeštaj odraslih lica Male pčelice u Kragujevcu.
Zahvaljujući ambicioznom timu, ovaj najveći centar u Evropi postao je jedinstvena socijalna ustanova koja je samoodrživa. Godišnje proizvedu oko 120 tona mesa, 15 tona povrća u sezoni, pet tona pod plastenicima i oko 400.000 jaja. Imaju poljoprivrednu mehanizaciju, kojom obrađuju 23 hektara. Napravili su i pekaru u kojoj godišnje proizvedu milion peciva, bureka i kolača. Višak proizvoda prodaju, a zahvaljujući prodavnici građani mogu i da naručuju pecivo. Godišnji pazar prodavnice su sa 8.000.000 dinara (oko 67.400 evra) povećali na 27.000.000 dinara (oko 227.500 evra). Trenutno je proširuju kako bi godišnji pazar dostigao 50.000.000 dinara (oko 421.500 evra). Pored toga što korisnici jedu organsku hranu, koju sami proizvedu, godišnje se uštedi i zaradi oko 60.000.000 dinara (505.500 evra). Na računu Zavoda uvek je najmanje 20.000.000 dinara (oko 188.500 evra).
Ali, kako, reče direktor, nije bilo lako od sivog doma napraviti beli dvor. U obnavljanje 15.000 kvadrata životnog i radnog prostora korisnika iz sopstvenih sredstava Zavod je uložio oko 20.000.000 dinara po objektu, napravljeno je 10 radionica, renovirana je kuhinja koja dnevno proizvode 4.500 obroka i vešeraj po HASAP sistemu, koji opere dve tone veša, a u koji 45 godina nije uložen ni dinar.
Likovni atelje
Ograda oko Zavoda od 220 metara urađena je od inoksa, od čega su i ograde na svim terasama, sređeno je dvorište, a pre dve godine napravljen je prvi pravoslavni hram na svetu u okviru socijalne ustanove. Zavod ima tri moderna sanitetska vozila kojima se svakodnevno pedesetak korisnika vozi na terapije i preglede, korisnik nikad ne sme da ostane bez leka, kupuju se čak i pelene i ostalo što bi trebalo da obezbeđuju njihovi rođaci. Pre dve godine otvoren je najsavremeniji fizikalni centar u Srbiji, pa korisnici više ne moraju da odlaze na terapije u Gerontološki centar u Kragujevcu. Ove godine otvorena je kuća za posete, koja je jedinstvena i jedina s posluženjem…
– Na farmi su me dočekali samo pacovi. Zavod je bio na ivici bankrota. Računajući platu koju je Zavod dugovao zaposlenima i džeparac korisnicima, kao i dugovanja prema komintentima, manjkalo je 48.000.000 dinara. Danas su naše radionice, u kojima korisnici rade dobrovoljno i dobijaju džeparac, a najbolji i nagradni džeparac, profitabilne. Proizvode grnčariju za restorane, mesečno pletu 350 vunenih čarapa, koji se izvoze u Rusiju, kartonsku ambalažu za poznate kupce, šiju se pižame, spavaćice, posteljina, radne uniforme, narodna nošnja.
Imamo likovni atelje, u kome najbolji slikari iz celog sveta stvaraju dela na likovnim kolonijama. Mi im obezbeđujemo platna, boje, smeštaj i plaćamo put, a oni su nam ostavili dela vredna 100.000 evra. Ove godine bili su slikari iz Ukrajine, Meksika, Francuske, Slovenije, Srbije, Bosne i Hercegovine i Makedonije, a među njima bio je i akademski slikar Nol Perijer iz Francuske… – kaže direktor Stanojević i dodaje da je njegov cilj da Zavod bude turistička destinacija za celu Evropu, kako bi svi mogli da vide kako treba organizovati socijalnu zaštitu.
Crkva brvnara
Direktor je najponosniji što su sagradili božji hram, jedinu crkvu brvnaru u Šumadiji i jedinu koja ima 24-karatne pozlaćene krstove i kupolu, dar mitropolita s Krima. Od kako je napravljen pre dve godine, samo je jedan korisnik pokušao samoubistvo, dok ih je ranije bilo od 10 do 14 godišnje.
– Nekad su skakali s terasa, a sada su u hramu našli svoj duševni mir. Hram je sagrađen tako da se vidi sa svake terase. I kad bi se neko popeo i video crkvu, odustao bi od namere da se ubije. Hram je posvećen Svetom Luki Krimskom i Simferopoljskom, u njemu je deo mošti Svetog Luke Krimskog, a vladika Jovan Šumadijski je poklonio deo moštiju Svete mati Anastasije, majke Svetog Save i kneza Lazara. Vladika dva puta služi liturgiju, a dva sveštenika služe svake subote – kaže direktor i dodaje da crkvu obavezno posećuju zemljaci kada dođu u zavičaj.
Centar za smeštaj dementnih osoba
Pred Novu godinu u Ravnom gaju biće otvoren prvi regionalni stacionarni centar za smeštaj dementnih i osoba koje boluju od Alchajmerove bolesti, koji će pripadati Malim pčelicama. Stanojević kaže da se zemljaci iz celog sveta interesuju za smeštaj svojih roditelja i rođaka koji žive u Srbiji i da će pokušati da izađe u susret svakome.
– U Srbiji trenutno ima više od 7.000 obolelih od ove dve bolesti, a ne postoji nijedan stacionarni centar za njihovo lečenje. Zgradu smo dobili na poklon od opštine Knić, a u njenu adaptaciju Kancelarija za javna ulaganja uložila je 27.500.000 dinara (oko 231.700 evra). Trenutni kapacitet je 40 ležajeva, a cilj nam je da obezbedimo 120 mesta, jer bi ustanova bila samoodrživa – ocenjuje Stanojević.
Darovi iz dijaspore
Direktor je dobio brojna priznanja za svoj rad, među kojima su Čovek godine, Orden prvog reda Srpske pravoslavne crkve, sertifikat za najbolju reputaciju u Republici Srbiji od američke agencije. Pošto je prepoznat kao dobar domaćin, inostrane donacije su veoma česte. NVO Ljubi bližnjeg svoga iz Švedske darovala je sanitetsko vozilo i obezbedila gotovo celokupnu opremu za Centar u Ravnom gaju. Srpska pravoslavna crkva iz Amerike donirala je 4.500 prekrivača i sredstva za higijenu, Srpsko stomatološko udruženje iz Frankfurta poklonilo je stomatološku stolicu, iz Turske su stigla peciva, kolači i torte vredni 130.000 evra, iz Švedske je upravo stigao kamion džempera…
Izvor: Vesti online