Izložba fotografija „1999“ Zorana Petrovića i Nebojše Radosavljevića Rausa u Narodnom muzeju Šumadije, čije je otvaranje bilo najavljeno za 24. mart, ali se nije dogodilo, niti je autorima omogućeno da se obrate posetiocima tada, zatvorena je 20. maja.
Izložba je ostala neotvorena jer je pre dva meseca 30 fotografija velikog formata snimljenih 1999. godine poslužilo kao pozadina memorijalnog skupa „Sećanje na tragediju 1999“ kojim je u Kragujevcu obeleženo 25 godina od početka NATO agresije na SR Jugoslaviju. Deo fotografija upotrebljen je i za zvaničnu pozivnicu.
Autorima je po protokolu bio namenjen treći red posetilaca, što je ostalo zabeleženo na zvaničnim fotografijama Grada.
Foto: Zoran Lazarević Laki
Prvobitan dogovor sa autorima bio je da se nakon otvaranja izložbe predstavi i fotomonografija „1999“, u izdanju UK Koraci, sa više od 120 autentičnih dokumentarnih fotografija i pratećim tekstovima čiji je urednik Mirko Demić, a autori, po redosledu sadržaja: Dejan Milošević, Miodrag Stojilović, dr Danica Grujićič i Branko Jovanović, dok je fotografije selektovao Predrag Cile Mihajlović.
Za takav događaj izdavač je doneo deo tiraža, Milošević je, kao koordinator izrade knjige, pripremio najavu, ali je spletom navedenih okolnosti izostala. Naknadno je pretočena u članak na portalu PRVI PRVI NA SKALI: POVODOM OTVARANJA FOTO-IZLOŽBE „1999“.
Ova situacija nosi i apsurd: izložbu „1999“ podržalo je Ministarstvo kulture i informisanja. Da je realizovana van Kragujevca, na primer na matičnoj adresi ministarstva, ostaje upitno da li bi bilo omogućeno autorima da se obrate posetiocima. Kultura ponašanja kaže da – bi.
U međuvremenu, prema podacima iz Narodnog muzeja, ovu izložbu je videlo 1.198 posetilaca. Autori tome dodaju i oko 250 posetilaca na dan neotvaranja, što sveukupno smatraju „impresivnom brojkom“.
Dok je osoblje muzeja uredno pakovalo radove, autori su iskoristili svoju slobodu govora post festum – za portal PRVI PRVI NA SKALI dali su zajednički intervju.
PPNS: Koji autorski cilj vas je vodio u odluci da na osnovu fotomonografije „1999“ nastane istoimena izložba?
Petrović: Mišljenja sam da monografija „1999“ i istoimena izložba čine jedinstvenu celinu mog (našeg) autorskog rada na ovu temu. Logično je bilo da izložba nastane istovremeno sa knjigom, ali to nije bilo moguće iz nekoliko razloga, a osnovni je kovid situacija i nemogućnost okupljanja većeg broja ljudi na jednom mestu. Drugi razlog je finansijske prirode jer ovakva izložba košta mnogo više nego smo nas dvojica mogli da izdvojimo novca.
Raus: Moj osnovni cilj je bio da se nikada ne zaboravi ovaj i slični tragični događaji koji su nam se događali kroz istoriju. Kako je vreme prolazilo, što sam više čitao, poodavno sam uvideo da postoji više naših istorijskih događaja koje, po nečijoj želji, treba zakopati duboko u jame zaborava. Da li da se to „zakopa“ ili „prekroji“, promeni… nebitno je. Danas je to baš aktuelno i očigledno.
PPNS: Na kakve utiske posetilaca ste nailazili od neotvaranja 24. marta do zatvaranja 20. maja?
Petrović: Raus i ja dugo „trajemo“ kao fotoreporteri i imamo zahvaljujući tom našem dugogodišnjem radu veliki broj poznanika, prijatelja, kolega, bivših i sadašnjih. Oni su u toj prvoj večeri, kada su pozvani u Galeriju na otvaranje izložbe 24. marta bili najbrojniji, pa smo obojica znali većinu prisutnih. Njihove utiske, svako od nas dvojice, mogao je da čuje lično ili pročita u komentarima na društvenim mrežama. Uglavnom smo primali čestitke zbog kvalitetno pripremljene i ostvarene izložbe, upornosti i istrajnosti da savladamo sve prepreke koje su se pojavile prilikom realizacije ovog projekta.
Raus: Poznavajući Zoranov i moj profesionalni rad, nisam sumnjao da će knjiga i izložba biti dobro urađene. Vrlo smo slični u fotografskom izrazu, tako da smo imali viziju kako bi to sve trebalo da izgleda. Reakcija na knjigu je bila baš onako ljudska, saosećajna, tragična… Druga vrsta reakcije bila je baš po završetku manifestacije obeležavanja 25 godina od NATO bombardovanja. Mnogi naši prijatelji bili su zatečeni činjenicom da smo mi, kao autori, potpuno skrajnuti i zanemareni zbog potrebe „nekog“ da preko naših leđa besramno prikuplja političke poene.
PPNS: Da li ste u bogatim karijerama prisustvovali foto-izložbi na kojoj se autor nije oglasio, svojom ili tuđom voljom?
Petrović: Nikada u svom životu nisam prisustvovao ni jednoj izložbi slika, fotografija, ni bilo kog autorskog dela, a da autor ili autori toga nisu bili predstavljeni publici i dobili priliku da o svom delu kažu neku reč.
Raus: Nažalost imao sam prilike da budem svedok sličnih događaja. Prosto, politika se uvukla i u naše krevete, šolje sa kafom, slave, svadbe, u naše duše…
PPNS: Sem po značaju za kolektivno sećanje, za pratioce kulture u gradu ova autorska izložba ostaće jedinstvena i po tome što je bila neotvorena, upotrebljena praktično kao „dekor“ za komemorativni skup, a vi se pred svojim radovima niste oglasili do zatvaranja. Kako ste doživeli neotvaranje, a kako vam taj čin izgleda posle dva meseca?
Petrović: Takozvanog „komemorativnog skupa“ ne bi bilo da nas dvojica nismo uz pomoć prijatelja došli u Skupštinu grada i lično predsedniku skupštine objasnili da nameravamo da godišnjicu NATO bombardovanja obeležimo izložbom fotografija za koju nismo uspeli da nađemo slobodan i odgovarajući prostor. Ni slutili nismo da će priprema tog „skupa“ otići u tom pravcu da iz svojih sebičnih i ličnih interesa neko zanemari činjenicu postojanja izložbe čije ostvarenje je finansiralo direktno Ministarstvo kulture Republike Srbije i na taj način stalo iza Rausovog i mog projekta. Izložbu nikada i nigde nisu pomenuli, čak ni u zvaničnoj pozivnici za taj događaj koja, inače, sadrži naše fotografije.
Da neko slučajno ne pomisli da smo ogorčeni zbog sujete, ne! Vrlo smo vešto izmanipulisani, baš kao i preko 200 posetilaca te večeri, koji su očekivali od moderatora da pomene izložbu, njene autore i pruži nam mogućnost da se obratimo skupu. Stiče se utisak da je neko hteo da predstavi sebe, pa je u tu svrhu osmislio program, očekujući da za takvo obeležavanje godišnjice skupi neki politički poen. I pored stalnog nastojanja da nam se saopšti kakav je scenario za to veče, osobe iz protokola zadužene za komunikaciju sa nama odbijale su da nam to kažu. Kada sve rezimiram – cilj smo postigli, izložbu smo uz sve peripetije uspeli da postavimo, ona će imati još predstavljanja po Srbiji, a nadamo se i u inostranstvu. Pokazalo se da ima istine u onoj narodnoj – niko nije prorok u svom selu.
Raus: Politika je čudo, otrov koji mnogima izjeda moral, ljudskost, humanost… I svakodnevno smo svedoci takvih ponašanja. Svakao bih zahvalio predhodnom sastavu Ministarstva kulture Republike Srbije, koji je prepoznao i finansijski pomogao našu izložbu, a ona je ustvari bila temelj za organizaciju obeležavanja nezaborava na NATO bombardovanje u grada Kragujevca. Pre nego sto smo otišli na razgovor u kabinet predsednika Skupštine, nije postojala nikakva organizaciona ideja tim povodom.
Vaše lične arhive znatno premašuju okvire izložbenog prostora, pa i fotomonografije. Uprkos svemu, da li u dogledno vreme javnost može da očekuje „1999 II“? Ako ne pre, makar za obeležavanje 30 godina NATO agresije na našu zemlju. Možda se neko do tada doseti da „1999“ zaslužuje da bude i stalna postavka u nekom izložbenom prostoru u gradu.
Petrović: Godinama već postavljam pitanje. zbog čega se niko ne interesuje za foto arhivu koju posedujem iz tog vremena? Postoje institucije u ovom gradu koje bi trebalo da se bave očuvanjem ovakvih dokumenata iz naše prošlosti. Niko mi se nikada ni privatno, ni službeno nije obratio tim povodom, čak ni posle objavljivanja knjige, iako se zna da knjiga sadrži samo mali deo od onoga što čuvam u dokumentaciji. Ta dokumentacija je trebalo da se stvori, pa da se sve ovo vreme sačuva. Dalje, ta dokumentacija treba da se digitalizuje, što je proces koji traje i koji košta. Za to je potrebno osim novca i znanje. I kada se sve uzme u obzir, vidimo da je sve prepušteno mojoj (našoj) ličnoj inicijativi i našoj volji, a moralo bi da bude deo kolektivnog sećanja u Kragujevcu. Ništa sistemski nije regulisano. Zbog čega? A onda na kraju doživimo ono što smo svi videli, da budemo maksimalno ignorisani i poniženi ovakvim odnosom organizatora „komemorativnog skupa“.
Raus: Javne institucije grada i Republike Srbije prećutno prelaze preko činjenice da knjiga postoji, da je svedok jednog teškog i tragičnog vremena, da nam je opomena da ne zaboravimo i da nas drugi ne nateraju da zaboravimo… Mislim na zainteresovanost da se ova knjiga deli i poklanja onima koji to treba da vide.
Autori su ostali u uverenju da su svom gradu darovali jedno vredno delo koje će ostati kao trajan dokument o vremenu koje ne sme da se zaboravi jer, kako piše u fotomonografiji i izložbenom katalogu – „zaborav je novi zločin“.
Podsećamo, izložbi „1999“ iz 2024. i objavi istoimene fotomonografije iz 2020. prethodila ja tribina „Zaborav je novi zločin“ kojom su autori i saradnici u Narodnoj biblioteci 2019. godine obeležili 20 godina od agresije NATO na SRJ.
Za buduće dane, veliki autorski izazov biće prikazivanje ekocidne strane bombardovanje 1999. godine, na koje ukazuje i veći broj fotografija Petrovića i Rausa. To je pitanje na koje 25 godina javnost s pravom očekuje odgovore, posebno o lančanim posledicama na javno zdravlje i životu sredinu, ali donosioci odluka u državi je nisu udostojili obrađenih i javno dostupnih informacija.
| BIOGRAFIJE AUTORA | |
| Nebojša Radosavljević Raus se profesionalno bavi fotografijom od 1982. godine. Prve radove je objavio u studentskim novinama „Pogledi“ i “Non“. Kasnije je počeo da radi za najistaknutije magazine u tadašnjoj Jugoslaviji, kao što su „Nin“, „Start“, „Večernje novosti“, „Eureka“, „Džuboks“. Izvesno vreme je proveo u Atini gde je radio u dnevnim novinama „Eleftorotipija“. Pre odlaska u inostranstvo radi u svom foto studiju „Formika“ na poslovima snimanja fotografija za kataloge raznih proizvoda i manekenskih bukova. Takođe snima i fotografije za marketing mnogobrojnim kompanijama, koje su objavljivane u štampanim i elektronskim medijima. Početkom devedesetih godina kada su formirane nove države na Balkanu, nastavio je svoju profesionalnu aktivnost u opozicionom dnevnom listu nove Jugoslavije „Dnevni telegraf“ a kasnije, od 1996. do 2022. godine, radi za sva štampana i elektronska izdanja izdavačke kompanije „Ringier Aksel Springer“ kao zaposleni fotoreporter u redakciji dnevnih novina „Blic“. Autor je fotomonografije „Događanje naroda 1888-2000“, dobitnik je više nagrada na fotografskim konkursima, učestvovao na mnogim grupnim i samostalnim foto izložbama u zemlji i inostranstvu. Koorganizator je međunarodnog foto festivala „Fotorama“, koautor fotomonografije „1999“, trener za obuku fotoreportera za potrebe Akademije Dojče vele i trener za obuku novinara za potrebe Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Trenutno sarađuje sa novinskom agencijom Tanjug. | Zoran Petrović, po zanimanju pravnik, amaterski se bavi fotografijom od 1977, a fotografija počinje da mu bude profesija 1996. kada je počeo da radi kratko u nedeljnom listu „Svetlost“, a zatim u dnevnim novinama „Lid“. Istovremeno, radio je za više nedeljnih i dnevnih novina u zemlji kao što su „Svet“, „Ekspres politika“, „Blic“ i „Frankfurtske vesti“. U „Glasu javnosti“ radi od 2001. do 2005, a aktivni saradnik je novinske agencije „Beta“ od početka rada foto servisa do 2012. U Gradskoj turističkoj organizaciji „Kragujevac“ radio od 2007 do 2017. godine. Sada je u penziji. Dobitnik je više nagrada na konkursima za najbolju novinsku fotografiju: Yu Press Photo 2002, 2006, 2007, Press Photo Srbija 2014, 2020. Betina nagrada 2007 i 2012. Festival turističkih komunikacija Budva 2009 za najbolju turističku fotografiju. Učesnik više kolektivnih i autor nekoliko samostalnih izložbi fotografija. Autor i koautor nekoliko publikacija: fotomonografije „Topola-mesto gde istorija živi“ 2007. monografije „50 godina znanja“ Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu i fotomonografije „Topola“ 2009, fotomonografija „Kragujevac za početnike i starosedeoce“ 2016, fotomonografija „Šumadija i pomoravlje – duša Srbije“ 2018. i fotomonografija „1999“ 2020. godine. |
Foto: Katarina Petrović
D. M. M. – PPNS
ARHIVA PPNS
TEKST IZ IZLOŽBENOG KATALOGA ČETVRT VEKA KASNIJE: MINUT ĆUTANJA 2024.
Izvor:
