Kada je u januaru 2016. predsednik Srbije Tomislav Nikolić položio kamen temeljac za zgrade Centara izvrsnosti u Kragujevcu, činilo se da smo blizu dana kada će kragujevački biomedicinari imati sve uslove za rad, a pacijenti iz cele Srbije adekvatno mesto za čuvanje matičnih ćelija i razne druge analize i terapije za koje su do tada išli u inostranstvo.
Da smo se prerano radovali pokazuje stanje na terenu. Posle nešto više od 10 godina od prvog potpisanog Protokola o izgradnji – 2010. i pet godina po polaganju kamena temeljca, izgrađeno je svega 32 odsto planiranog objekta. Nezavršena građevina danas je zarasla u korov, a nastavak radova nije na pomolu.
- Ispitivanjem genoma tumora ili neke druge bolesti kao što su dijabetes, ulcerozni kolitis, kronova bolest ili multipleskleroza, može da se napravi specijalizovana terapija baš za vašu vrstu bolesti, prilagođena vašem imunom sistemu. To je skupo, ali nešto što je danas aktuelno i nadam se da će, u zavisnosti od dinamike izgradnje i opremanja zgrade Centara izvrsnosti, postati dostupno i ljudima u Srbiji, da ne moraju da idu u inostranstvo zbog tog ispitivanja, kaže dr Ivan Jovanović, specijalista imunologije i vanredni profesor na Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu, komentrišući šta bi bili učinci samo jednog od sedam planiranih centara.
Koliko se gubi time što zgrade još nema, a sa njom ni Banke matičnih ćelija koja tu treba da bude smeštena, ističe i prof. dr Slobodan Arsenijević, koji je na poziciji rektora Univerziteta u Kragujevcu bio u periodu od 2009. do 2015.
- Kragujevac je toliko upropašćen sa tim što to nije završeno da je to nemerljivo. Izgradnja banke matičnih ćelija je od nacionalnog značaja. Ključna stvar je da se genetski materijal ne iznosi iz Srbije. Ne radi se samo o materijalnoj vrednosti.
Ministarska neslaganja
Sve je počelo od ideje o dogradnji Instituta Medicinskog fakulteta u čijem sastavu bi bio osnovan i Centar za matične ćelije. Ona je rezultirala potpisivanjem Protokola o izgradnji u martu 2011. Svoj potpis na prvi pisani dokument vezan za ovaj projekat stavili su Božidar Đelić, ondašnji ministar za nauku i tehnološki razvoj, tadašnji gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović i tadašnji dekan Medicinskog fakulteta prof. dr Nebojša Arsenijević.
Od te početne ideje do danas desile su se brojne izmene. Ideja dogradnje Fakulteta narasla je do izgradnje zgrada namenjenih naučno-istraživačkom radu u različitim biomedicinskim oblastima, nazvanih Centri izvrsnosti. Oni su se iz naručja Medicinskog fakulteta u Kragujevcu prebacili u naručje kragujevačkog Univerziteta. To je i ozvaničeno za vreme ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prof. dr Žarka Obradovića koji je pred kraj svog mandata potpisao Ugovor o finansiranju i upravljanju izgradnjom i opremanjem objekta Centri izvrsnosti Univerziteta u Kragujevcu i to iz sredstava Evropske investicione banke (EIB), kao podprojekat šireg projekta “Istraživanje i razvoj u javnom sektoru” koji je bio od značaja za državu Srbiju. U Narodnoj skupštini je posebnim zakonom potrvrđena ova saradnja države I Evropske investicione banke.
Prof. dr Slobodan Arsenijević sada za “Glas Šumadije” kaže da je potpisivanje ugovora realizovano tek u 2013. godini, zbog nespremnosti ministra dr Žarka Obradovića da ga potpiše. Ranije se u medijima naglašavalo da Beograđani žele Centar matičnih ćelija u svom gradu, a ne u centru Šumadije. Po Arsenijevićevim rečima Obradović je na to pristao tek kada ga je “pritisnuo” tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić, inače Kragujevčanin, i to, posle jedne zajedničke posete Bajčetini Slobodana i Nebojše Arsenijevića i Slavice Đukić Dejanović, takođe Kragujevčanke, koja se, podsetimo se, u to vreme nalazila na čelu Parlamenta. Obradović, međutim, negira ove tvrdnje. On za “Glas Šumadije” kaže:
- Naprotiv, imao sam posebnu želju da se za mog mandata što više gradi i dao sam sve od sebe da tako bude i u ovom slučaju. Savest mi je čista, ni na koji način nisam usporavao izgradnju, niti me je ko pritiskao da potpišem ugovor. Ko je i mogao da me pritiska?
Bivši ministar priseća se i da je bilo promena sadržaja projekta, što, po njegovim rečima, povlači prolongiranje rokova.
Njegov naslednik na ministarskom mestu, prof. dr Srđan Verbić, smatra da izgradnji Centra nije trebalo davati blanko podršku:
- Koliko se sećam, grad Kragujevac je bio veoma zainteresovan da se sa tim krene što pre, kao i kabinet tadašnjeg predsednika Republike. Moji saradnici nisu bili naročito srećni zbog tog požurivanja. Mislim na potpuni nedostatak ideje o tome ko će tu da radi. Imate strogu zabranu zapošljavanja u javnom sektoru, isključujete prof. dr Miodraga Stojkovića iz bilo kakvih planova, a zidate takav centar. To izgleda kao trčanje pred rudu.
Ministar Verbić smatra da je jedino Stojković mogao da napravi kadrovsku bazu za ove centre, a što se tiče građevinskih radova tvrdi da je projekat bio „u rukama JUP-a“, van domašaja Ministarstva.
- Ništa tu više nismo mogli. JUP je bio potpuno nezavisan od Ministarstva. Radili su šta su hteli. Samo je Vlada mogla da ih zaustavi. Ministarstvo ni faktički, ni formalno to nije moglo. Verovatno je baš zbog toga osnovana Kancelarija za javna ulaganja. Nije to bila moja ideja, ali nisam imao ništa protiv.
Prof. dr Ivan Jovanović nema dilemu da bi Kragujevac stvorio vrhunske kadrove.
- Što se kadrova tiče, Fakultet medicinskih nauka u Kragujevcu već je fantastičan generator vrhunskog kadra zahvaljujući doktorskim studijama koje je prvi akreditovao u Srbiji i viziji bivšeg dekana dr Nebojše Arsenijevića, koji je napravio doktorske studije, našao način da se finansira nauka, odvojio sredstva Fakulteta za to i pokrenuo točak koji više ne može da se zaustavi. Među medicinskim i biomedicinskim fakultetima u Srbiji smo ispred svih. Imamo veliki broj radova, mentorstava, međunarodnih iskustava, tako da mogu da kažem: i sa prof. Stojkovićem na čelu, i bez njega, radi se o širokoj paleti fantastičnih ljudi koja se bavi naukom, kao i o čitavoj vojsci postdisplomaca.
Problemi sa izvođačem i novcem
Za zidanje zgrada Centara izvrsnosti do 2019. bilo je zaduženo gradjevinsko preduzeće “Banković” iz Crne Trave, koje je ovaj projekat dobilo krajem 2015, na osnovu međunarodne javne nabavke, zajedno sa svojim partnerom “Standard investom iz Beograda”.
Po rečima Bobana Bankovića, vlasnika preduzeća “Banković” posao je počeo da propada 2017, zatim je još više usporio 2018. da bi JUP naredne godine. sa njima raskinuo ugovor i to u trenutku kada su očekivali da konačno počne isplata novca na mesečnom nivou i da se produže rokovi izgradnje do kraja 2020.
- Nisam hteo još neko vreme da dajem izjave, kaže Boban Banković za “Glas Šumadije”, tvrdeći da ovo nije jedini posao sa državom gde je imao probleme, ali jeste jedini koji se ovako okončao.
- Ja sam tužio JUP Arbitražnom sudu, pošto se radi o međunarodnoj nabavci i potražujem četiri miliona evra za neisplaćene radove na zgradi izgrađenoj za mlade istraživače u Kragujevcu i na Centrima izvrsnosti. Očekujem da će ovaj postupak biti okončan u moju korist do kraja ove godine. Ne znam i kako mogu da nastave radove dok ne okončaju postupak sa mnom.
JUP je, u svojim izveštajima, često navodio probleme sa novcem, uprkos činjenici da je Evropska investiciona banka odmah stavila na raspolaganje 200 (od ukupno 420) miliona evra za 29 projekata u okviru zajedničkog “Istraživanje i razvoj u javnom sektoru”. U finansijskom ugovoru sa EIB-om stoji da će sredstva biti prebacivana u tranšama od 10 miliona evra. Međutim, država Srbija traži od JUP-a, da uspori preuzimanje novca zbog velikog kreditnog zaduženja Srbije kod stranih banaka. Novac se prebacuje ponekad tek na kraju godine, ili čak na početku sledeće za prethodnu godinu I to u tranšama manjim od 10 miliona (pet ili tri) zbog čega JUP u svojim godišnjim izveštajima o radu navodi da je plan realizacije radova ispunjen tek sa polovinom ili trećinom.
Koliko je građevinskom preduzeću „Banković“ bila značajna redovna isplata novca svedoči priznanje vlasnika da je pristao da gradi Centre izvrsnosti ne tražeći avans, što ga je izdvojilo od preostalih sedam ponuđača, zato što se nadao da će okrenuti novac koji dobije za izgradnju stanova, i njime pokriti deo troškova na Centrima izvrsnosti. No, kako mu JUP nije isplatio ni tu zgradu, imao je samo gubitke.
Vlasnik građevinskog preduzeća “Banković” koje je moralo da se restruktuira stečajem i koje se sada vodi na adresi u Surdulici,kaže da je bio “nokautiran” prekidom saradnje i neisplaćivanjem radova. On, čak, tvrdi da je urađeno mnogo više građevinskih i zanatskih radova nego što JUP priznaje i da će to dokazati veštačenjem.
Sa druge strane u JUP-u kažu da su godinu dana čekali da EIB da saglasnost na izmenu načina finansiranja u smislu fakturisanja i realizacije plaćanja po mesečnoj dinamici, a kada je na kraju EIB dao saglasnost izvođač je već imao ozbiljne probleme u poslovanju te je pokrenut predstečajni postupak restruktuiranja.
Na pitanje “Glasa Šumadije” kako je moguće da se izvođač radova, posle samo godinu dana, kada je trebalo da završi radove, pokaže nesolventnim u JUP-u kažu:
- U okviru konkursne dokumentacije traženi su finansijski izveštaji (bilans stanja i bilans uspeha za prethodne tri godine), revizorski izveštaji kao i ocena boniteta koji nisu ukazivali na finansijsku insolventnost u datom momentu. Ponuđač je dostavio dokaze da ispunjava sve kriterijume zahtevane tenderskom dokumentacijom te dostavio garancije : garanciju za ozbiljnost ponude i garanciju za dobro izvršenje posla. Pre raskida Ugovora Naručilac je, shodno uslovima zaključenog Ugovora, naplatio ‘garanciju za dobro izvršenje posla’ u iznosu od 10 odsto ugovorene vrednosti.”
List “Blic” je u jednom tekstu preduzeće “Banković” doveo u vezu sa Tomislavom Nikolićem i činjenicom da je radilo na desetak projekata koje je finansirala Fondacija Dragica Nikolić. Boban Banković to odriče i na naše pitanje da li je posao na Centrima izvrsnosti i stanovima za mlade istraživače dobio uz urgenciju Tomislava Nikolića, kaže da je njegovo građevinsko preduzeće poslovalo još u vreme Slobodana Miloševića i Vojislava Koštunice i to često na državnim projektima.
Za ovu firmu prof dr Miladin Šarčević ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja od 2016. do 2020., nema reči hvale.
- Banković je zabušavao. Treba da se nađe na crnoj listi nepoželjnih izvođača radova. On je regiju zavio u crno. Što se mene tiče, sve što sam mogao da uradim kao ministar po pitanju ovog projekta uradio sam. Ja kao ministar nisam imao razloga niti sam hteo da povlađujem bilo kome. Pokušavao sam da ubrzam proces.
Šarčević ne spori da je bilo problema i sa JUP-om, koji je, po njegovim rečima, u junu 2016. “izgubio pravo da radi sa projektima koji se odnose na nauku i obrazovanje”. Tada je Vlada, formirala Kancelariju za upravljanje javnim ulaganjima kojoj su prenete ingerencije vezane za finansijsko upravljanje projektima povezanim sa Evropskom investicionom bankom.
Pitali smo Kancelariju šta su nadležnosti Ministarstva prosvete nauke i tehnološkog razvoja, a šta JUP-a koji je i posle 2016. nastavio da učestvuje u realizaciji izgradnje Centara izvrsnosti u Kragujevcu. U Kancelariji kažu:
- Vlada RS je zadužila JUP da preuzete obaveze realizuje po ugovorenim rokovima i nakon realizacije svu proisteklu dokumentaciju preda Kancelariji za upravljanje javnim ulaganjima. Među gore navedenim obavezama su i one vezane za realizaciju potprojekta Centara izvrsnosti u Kragujevcu. Što se tiče Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ono je promoter projekta i odgovorno je za njegovu realizaciju.
Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbije na pitanje ko je ovde glavni problem: “Banković”, državni organi ili Evropska investiciona banka, navodi:
- Ne mora biti problem u izboru izvođača. Koliko vidim iz dokumenata, tražene su i proveravane reference i kapaciteti, postojali su kriterijumi za odabir i slično. Ako se radovi ne izvode kako treba obično je problem u nadzoru, a to je svakako nešto za šta su odgovorni naši državni organi, naručioci (u ovom sluačju JUP). Ako je EIB takođe nekom odgovorna, svakako nije nama.
Niko ne pominje istekli ugovor
Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Kancelariji za javna ulaganja obratili smo se i sa pitanjem da li je sa Evropskom investicionom bankom potpisan novi aneks na finansijski ugovor, s obzirom da je po prethodnom aneksu rok za korišćenje njihovih kredita bio kraj 2020. Ovaj odgovor ni od koga nismo dobili.
U međuvremenu JUP je raspisao još jedan međunarodni poziv za javnu nabavku izvođača, ovog puta za nastavak radova na Centrima izvrsnosti. Ovaj poziv je upućen u oktobru prošle godine, a najavljivano je da bi radovi mogli da se nastave već u januaru ove, što je rok koji je, takođe, prošao.
U JUP-u kažu da su poslednjeg dana prošle godine zatražili saglasnost od Evropske investicione banke na izveštaj o evaluaciji pristiglih ponuda, ali ta saglasnost nije stigla do današnjeg dana. Tek nakon toga pristupiće se otvaranju finansijskih ponuda, a potom će uslediti i potpisivanje Ugovora sa izabranim izvođačem radova.
Po njihovim rečima, to što se izgradnja Centara izvrsnosti finansira iz sredstava zajma od inostranog zajmodavca čini da postupak javne nabavke bude sporiji.
Iskustvo prethodnog javnog poziva, onog na kojem je posao dobio Banković, govori nam da ova procedura može da potraje i godinu dana. To ne obećava da će se radovi uopšte nastaviti do kraja 2021.
Zanimljvo je da naš pravni sistem ne poznaje centre izvrsnosti kao kategoriju naučnih ustanova, već govori o centrima izuzetnih vrednosti. Taj status u Kragujevcu ima samo Centar za molekulsku medicinu i istraživanje matičnih ćelija, koji je viđen samo kao jedna celina od ukupno sedam centara u sastavu Centara izvrsnosti. Poslednjih meseci zgrade Centara su pominjane i kao adresa Instituta za informacione tehnologije, nedavno osnovanog u Kragujevcu. Pitali smo aktuelnog rektora, prof. dr Nenada Filipovića, da li je u planu da se u ove zgrade smesti ovaj Institut, a on kaže:
- Radimo ubrzano na pronalaženju odgovarajuće lokacije za Institut za informacione tehnologije zajedno sa gradonačelnikom Kragujevca i predstavnicima lokalne samouprave. Centri izvrsnosti su namenjeni razvoju multidisciplinarnih naučnih istraživanja, koja podrazumevaju učešće istraživača iz različitih oblasti. Imajući u vidu da je na Institutu za informacione tehnologije Kragujevac zaposleno oko 50 istraživača, svima njima biće omogućeno korišćenje laboratorijskog prostora i opreme u Centrima, u cilju unapređenja naučnoistraživačkog rada celog Univerziteta.
Inače, Institut za informacione tehnologije jedina je kragujevačka naučno-istraživačka ustanova koja se pominje u Strategiji naučnog i tehnološkog razvoja Srbije, usvojenoj početom februara ove godine, za period od 2021. do 2025., dok se Centri izvrsnosti, odnosno izuzetne vrednosti u Kragujevcu tu uopšte ne pominju!