Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, koja boravi u Kini, upravo je, na početku višednevne zvanične posete toj zemlju, izjavila da je u razgovoru sa menadžmentom Huaveja ponudila toj kompaniji da preuzme deo Državnog data centra koji Srbija gradi u Kragujevcu. Huavaj bi, prema rečima Brnabić, ali i nekim ranijim najavama, u data centru u Kragujevcu mogao da smesti svoj regionalni centar za južnu i jugoistočnu Evropu. Memorandum o korišćenju data centra u Kragujevcu već je, inače i uzgred, potpisan sa još jednim gigantom u oblasti telekomunikacija i IT tehnologije – američkim Majkrosoftom, kao i sa još nekim kompanija zvučnih imena iz te delatnosti.
Nevolja sa rečenom ponudom Huaveju nalazi se, međutim, u činjenici da izgradnja Državnog data centra, započeta 3. jula ove godine, na lokaciji od četiri hektara na periferiji Kragujevca, u prisustvu premijerke Ane Brnabić i drugih mnogobrojnih gostiju i zvanica, u minulih pet meseci gotovo da nije odmakla dalje od početka. Na gradilištu Data centra u Kragujevci, u šta smo se ovih dana, u više navrata, i sami uverili, osim čuvara, nema žive duše. Gradilište Državnog data centra u Kragujevcu danima i nedeljama unazad zvrji pusto i prazno, iako je sezona građevinskih radova i dalje uveliko u toku.
Na gradilištu su, od 3.jula do sada,koliko smo uspeli da vidimo, uradjeni najosnovniji zemljani radovi, tako da je na tlu ocrtana osnova budućeg Data centra. Kraj te “zemljane skice”, napravljena su dva manja metalna objekta: jedan je portirnica, a drugi, koji je nešto veći, namenjen je za upravu. Naši sagovornici nisu znali da nam kažu, da li za upravu gradilišta, ili Data centra kad jednom bude izgradjen. Napravljen je i savremeni ulaz na gradilište koji će, najverovatnije, tu da ostane i kad Data centar bude bio u funkciji.
Zašto izgradnja Državnog data centra u Kragujevcu za punih pet meseci gotovo nije odmakla od početka.pouzdano se, naravno, ne zna. Ono što je gotovo izvesno, jeste da – uprkos činjenici da nadležni državni zvaničnici uveliko o njemu govore kao da je već u funkciji – neće da bude završen u oficijelno najavljenom roku od godinu dana, preciznije do početka jula naredne godine.Otuda bi, reklo bi se, moglo da se konstatuje i da premijerka Ana Brnabić , nudeći Kinezima deo Državnog data centra u Kragujevcu, narodski rečeno – “oštri ražanj, iako je zec još uvek u šumi”.
Poučen skorašnjim negativnim iskustvima te vrste, deo šumadijske javnosti počinje, u stvari, da strahuje da letos pompezno najavljena gradnja Državnog data centra ne doživi sudbinu još jednog, takodje pompezno najavljenog državnog projekta u centru Šumadije –onog vezanog za izgradnju Centara izvrsnosti, sa Centrom za izučavanje i bankom za čuvanje matičnih ćelija,čija izgradnja je, uz prisustvo ondašnjeg predsednika države Tomislava Nikolića, startovala početkom 2016., i čije je gradilište – u neposrednoj blizini rektorata Univerziteta u Kragujevcu – napušteno pre godinu dana i, u medjuvremenu, pretvoreno u ruglo.
Vlada Srbije se tog gradilišta, u koje je finansijer projekta, Evropska investiciona banka, već uložio deset miliona evra, setila letos, nakon što su se pobunili deo javnosti i genetičar Miodrag Stojković , koji je na svom tviter nalogu obznanio da je jedna američka kompanija za matične ćelije upravo prodata za milijardu dolara, i, uz tu informaciju, objavio fotografiju napuštenog i zapuštenog gradilišta Centra za matične ćelije u Kragujevcu. Nedugo potom, zvanično je najavljeno da će radovi biti nastavljeni, ali nije rečeno kada. Gradilište centara izvsnosti, kao i ono na kojem je letos započeta izgradnja Državnog data centra u Kragujevcu, i dalje zvrji pusto, s time što je ono prvo sve zapuštenije.
Piše: Zoran Radovanović
.