Zaštitnica građana Vesna Stojadinović: Lokalni mediji u pandemiji uskraćivali pravo građanima na drugačije mišljenje

Postavlja se pitanje – koliko je važno tačno, pravoremeno i objektivno informisanje građana o ovoj temi?

Informisanje građana je toliko važno, da je regulisano i Ustavom , koji u čl.51. utvrđuje da: „svako ima pravo da istinito ,potpuno i blagovremeno bude obaveštavan o pitanjima od javnog značaja, i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju“.
Pravo građana da budu obavešteni o svim pitanjima vezanim za zaštitu i mere za suzbijanje i sprečavanje zaraznih bolesti ,posebno je regulisano čl.49.Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti ,kojim je utvrđena obaveza zavoda , instituta za javno zdravlje i zdravstvenih radnika da informišu stanovništvo o razlozima i načinu sprovođenja posebnih mera za suzbijanje i sprečavanje zaraznih bolesti.
Takođe i Zakon o zaštiti prava pacijenata , u čl.11. utvrđuje da pacijent ima pravo da dobije obaveštenje koje mu je potrebno kako bi doneo odluku da pristane, ili ne pristane na predloženu medicinsku meru. To obaveštenje (između ostalog) obuhvata : dijagnozu i prognozu bolesti ; cilj i korist od predložene medicinske mere; moguće posledice preduzimanja, odnosno nepreduzimanja predložene medicinske mere ; vrstu i verovatnoću mogućih rizika, sporedne ili trajne posledice ; alternativne metode lečenja…i dr. Pored prava na ova obaveštenja, vrlo je značajno pravo pacijenta na drugo stručno mišljenje (čl.13 Zakona o zaštiti prava pacijenata). Dakle kad dobije sva napred navedena obaveštenja, pacijent ima pravo da traži, da čuje, da bude informisan i o drugačijem stručnom mišljenju.

Informisanje građana , ne samo u Kragujevcu, o ovoj zaraznoj bolesti je bilo jednoumno, unisono, horsko, bez ijednog disonantnog tona, skoro kao dirigovano, sa katastrofičnim i crnim vestima, što je dovelo do „informativne pandemije“ , koja je kod ogromnog broja ljudi izazvala anksioznost, strah i paniku i osećaj krivice. Takve informacije su plasirane svakodnevno, 24 sata, bez ijedne ohrabrujuće vesti .To je bio psihološki teror. Čak su mnogi psihijatri, psiholozi .., doktori pozivali građane da se klone ovakvih vesti , da ne čitaju i da ne slušajKad govorim o ovome, ne mislim na lokalne medije, već na najtiražnije štampane medije i televizije sa nacionalnom pokrivenošću (sa retkim izuzetcima), i najgledanije kablovske televizije. Lokalni mediji su uglavnom umereno izveštavali , bez katastrofičnih naslova i tekstova .
Informacije o zdravstvenoj situaciji, konkretno u Kragujevcu , preko lokalnih medija, uglavnom su se svodile na objavljivanje broja testiranih, zaraženih, na respiratoru i broja umrlih. Sve ostale potrebne informacije, kao npr. cilj i korist od predloženih mera, mogući rizici, moguće posledice i dr.na lokalnim medijima, uglavnom su bile u saglasju sa informacijama koje su plasirali najtiražniji i najgledaniji mediji (sa nacionalnom frekvencijom i kablovski).
Ni na lokalnim , kao i ni na svim ostalim medijima, građani nisu (ili su vrlo retko) imali priliku da čuju mišljenje onih stručnjaka čije se mišljenje razlikuje od mišljenja, takođe, stručnjaka koji su dobijali medijski prostor.
Zašto je građanima uskraćeno pravo da budu obavešteni i o drugačijem stručnom mišljenju? Zašto su mediji davali, i daju prostor, uvek istim predstavnicima struke, koji su iznosili gotovo istovetna mišljenja – da nema štetnih posledica , da su sve vakcine bezbedne, da svi, pa čak i deca i trudnice treba da se vakcinišu i da je imunizacija JEDINI spas od ove bolesti .
Doduše njihova mišljenja su se razlikovala utoliko ,što su jedni promovisali Fajzer i Modernu, drugi Sputnjik, a treći Sinofarm vakcinu. Da li je medijima neko naložio ili su oni sami ocenili da je građanima dovoljno da čuju mišljenje samo ovih 7-8 doktora koji se redovno pojavljuju na skoro svim medijima i koji čak drugačije stručno mišljenje svojih kolega ocenjuju kao šarlatanstvo.

Kako su mediji ocenili da samo ovi , uvek isti, doktori iznose stručno mišljenje vredno pažnje pa im daju medijski prostor? Zar nisu predstavnici struke i doktori koji drugačije misle, doktori koji odbijaju imunizaciju, koji su kao i svi ostali, do juče ,u medijima predstavljani kao heroji nacije ,pozdravljani aplauzom, a danas se etiketiraju na razne načine, neki predlažu da se novčano kažnjavaju, da se suspenduju, da se testiraju o svom trošku, pa čak i da se getoiziraju u posebne bolnice zajedno sa nevakcinisanim pacijentima.

Bilo je mnogo propusta , a najočigledniji propust je gotovo potpuni izostanak informacija i mišljenja koja se razlikuju od zvaničnih .Ovakvo informisanje od strane skoro SVIH medija, i tzv. režimskih, i tzv.opozicionih i tzv. nezavisnih, nije viđeno od 2009, od tzv. pandemije „svinjskog gripa“. Zašto mediji nisu podsetili građane kako se završila tzv. pandemija „svinjskog gripa“ (Savet EU je doneo Rezoluciju kojom je utvrđeno da je SZO proglasila pandemiju bez razloga i da su postojali pojedini stručnjaci SZO bili u sukobu interesa jer su radili za farmaceutsku industriju)
Kao i tada, tako i sada ,svi ovi mediji plasiraju istovetne informacije o globalnoj opasnosti koja preti čovečanstvu od ovog virusa i da je imunizacija JEDINI spas od ove bolesti.
Pri tome se koristila katastrofična terminologija, ratna terminologija (npr.rat protiv nevidljivog neprijatelja ,mrtvi po ulicama Italije, nema dovoljno kovčega, zabetonirana pluća…pošast…) .

Propust je i izostanak informisanja o različitim ,odnosno drugačijim mišljenjima naših i svetskih predstavnika struke. Mediji objavljuju različita mišljenja o svim pitanjima, počev od izbornih uslova pa do Rio Tinta, ali o ovoj pandemiji ne objavljuju. Propust medija je otvoreno ili prikriveno etiketiranje građana koji nisu vakcinisani ,kao „ravnozemljaše“ koji misle da Bil Gejts ubacuje čipove u vakcine da bi ih špijunirao.
Većina informacija koje smo imali prilike da čujemo i vidimo na medijima o ovom virusu i ovoj bolesti su paušalne i neproverene. Svi tvrde da je ovo jedinstven i poseban virus čije se ponašanje ne može predvideti.
Svi tvrde da ne postoji drugi lek ,osim vakcina. Niko se ne poziva na relevantne naučne studije i svetske stručnjake, čak Nobelovce, koji bi to potvrdili. Niko ne objavljuje iskustva zemalja (npr.Izrael) u kojima je veliki obuhvat vakcinacije, i zemalja gde je nizak broj vakcinisanih, napr Belorusija. Zašto novinari nisu zainteresovani da to istraže i objave?
Posledice su očigledne, nove podele u društvu, na vakcinisane i nevakcinisane, vaksere i antivaksere, ravnozemljaše i one koji veruju u struku (ko je struka i nauka a ko nije ), nepoverenje u objektivno informisanje, nepoverenje u struku,Krizni štab ,institucije .

Mediji sami biraju izvore informacija i sami plasiraju informacije. Statstika je vrlo bitna u razjašnjenju mnogih pitanja vezanih za ovu epidemiju. Ako dobiju iz dva različita izvora dve različite statistike, treba to da istraže i obaveste građane. I član Kriznog štaba, dr Kon je izrazio sumnju u zvaničnu statistiku i rekao da će se revidirati.
Mnogi sumnjaju u zvaničnu statistiku.Jedni tvdre da se smanjuje broj umrlih, a drugi tvrde da je broj umrlih od ovog virusa mnogo manji od zvaničnih podataka, ne samo kod nas, nego i globalno…da treba razdvojiti broj umrlih od ovog virusa od broja umrlih sa ovim virusom. Traže uporedne statistike umrlih od ovog virusa i od sezonskog gripa…broj umrle dece od ovog virusa. Nikome ne treba blanko verovati. Tako da je potrebno zaista sve to istražiti i obavestiti građane. Mnogi mediji su pitanja statistike, pored ostalih, istraživali nakon tzv. pandemije „svinjskog gripa“ i došli do skandaloznih podataka koji su doveli u pitanje kredibilitet SZO.

Ne potcenjujte građane. Ne štedite ih obilja informacija, i različitih informacija Građani su zabrinuti za svoje zdravlje i upravo zbog toga žele više informacija ,od raznih stručnjaka.

Piše: Vesna Stojadinović, lokalna ombudsmanka u Kragujevcu