Najznačajniji rezultat primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, godinu dana posle njegovog stupanja na snagu, 01. juna 2017. je porast broja novoprijavljenih slučajeva što govori i o tome da je Zakon, u izvesnoj meri, ohrabrio žrtve da se obrate za pomoć. To je, između ostalog, rečeno na sastanku ženskih nevladinih organizacija, koje pružaju podršku ženama koje su preživele nasilje u porodici u Kragujevcu, Smederevskoj Palanci i Kruševcu, održanom u okviru nacionalne Mreže Žene protiv nasilja.
Predstavnice organizacija Oaza sigurnosti, Alternativni krug, Femina i Udruženje žena Peščanik smatraju da je u ciilju efikasnije zaštite i veće bezbednosti žena koje su preživele nasilje neophodno uključiti žrtve u izradu individualnog plana zaštite, jer je to njihovo pravo i istovremeno ih i osnažuje. Profesionalni i celoviti pristup problemu nasilja prema ženama i svakom pojedinačnom slučaju znači da treba raditi sa žrtvom a ne za žrtvu. Šesti nezavisni izveštaj Autonomnog ženskog centra[1] o primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici za period od aprila do juna tekuće godine donosi, naprimer, podatak da je u samo 1 – 1,5% razmotrenih slučajeva nasilja žena žrtva bila uključena u izradu plana zaštite.
Predstavnice ženskih organizacija su, takođe, retko deo grupa za koordinaciju i saradnju[2] (u pozitivne primere spadaju, u ovom tekstu navedene NVO, Oaza sigurnosti u Kragujevcu i Femina u Smederevskoj Palanci). Imajući u vidu da su u 2018., u porodičnom nasilju ubijene najmanje 23 žene (izvor su medijski izveštaji), Mreža Žene protiv nasilja i ženske organizacije nastaviće da traže odgovornost i posvećenost nadležnih i uključivanje i drugih aktera i akterki u sistem zaštite žena od nasilja u porodici
