Koliko smo puta do sada čuli da je neko rešio da svoje vreme i energiju uloži u to da se za nečiju borbu čuje što dalje? PItanje može biti i retoričko, jer sigurni smo da svako od nas može da navede bar jedan takav primer.
Ali koliko nas je rešilo da tako nešto zaista i učini?
Ušćanin Damile Erac, iliti prisvojeni Kragujevčanin, rešio je da 130km svoga hoda, pokloni maloj Janji Stojanović. Rešio je da ustupi svoj korak za Janjin korak, hodajući peške 130km od Kragujevca do Obrenovca.
Da, pisali smo već o Damilu i zajedno sa njim vodili dnevnik putovanja, ali smo vam ostali dužni onog finalnog dana.
Iz poštovanja prema Damilu, ali i u znak podrške borbi trogodišnje Janje, prenosimo dao Damilovog dnevnika, od mesta gde smo zastali.
A Damila smo poslednji put, bar na papiru, ostavili u Ubu. Povređnog od prethodnog dana, ali voljnog da svoju misiju završi, baš onako kako je i planirao.
Krenuo je Damil tog jutra, nakon Uba (u petak ujutru), pravac Obrenovca.
- Put sam jedva prešao zbog bolova u zglobu, ali me to nije sprečilo da stignem u Obrenovac. Svratio sam usput u apoteku, uzeo mast za bolove i zavoj, bandažirao zglob i tako uspeo da osvojim cilj u Obrenovcu. Ništa nije teško kada pred sobom imate cilj, a moj cilj je da što više ljudi podstaknem da pošalje bar SMS za Jaju, kaže Damil.
Nakon Obrenovca, Damil se uputio za Beograd, odakle je već narednog jutra došao u Kragujevac, kako bi animirao Janjine sugrađane.
- Plan je da oko devet budem u centru Kragujevca i skupljam novac u kutiju, kako bih popodne kutiju predao porodici male Janje. Saznao sam da je bilo uplata iz inostranstva tačnije iz Švajcarske, ali je i iz Srbije neko uplatio veću svotu novca. Hvala im na tome do neba i hvala svima koji šalju SMS poruke 767 na 3030, rekao je Damil.
Damil je juče i zvanično ispunio sva svoja obećanja. Ako ste u toku pre podneva prošli pešačkom zonom, mogli ste videti jednog momka sa povređenom nogom kako pokušava da izmami osmeh na lice jednoj maloj devojčici, ali i njenoj porodici.
- Obećavam da ću se i dalje boriti za Janju, a vi brzo šaljite SMS sa brojem 767 na 3030, poručuje Damil i ne propušta šansu da još jednom pomene pozove ljude da pomognu Janji.
I mi možemo izmamiti osmeh na lice porodici trogodišnje Janje, bar na kratko, jer slanje bar jedne poruke, ne bi trebalo da bude toliko teško.
Podsetmo, trogodišnja Janja Stojanović iz Kragujevca, pati od „jumbertovog sindroma“ (nerazvijenost malog mozga i moždanog stabla), ne hoda i ima usporen motorni razvoj. Ova anomalija se ne leči, ali određenom terapijom znatno može da se poboljša psiho-fizičko funkcionisanje. Prema rečima njenih roditelja Tamare i Save Stojanovića, samo za specijalnu fizikalnu terapiju potrebno je 4.500 evra mesečno, a sa Janjom radi još nekoliko defektologa.