Naša koleginica, novinarka Gordana Jocić na lečenju je od korona virusa u kragujevačkom Kliničkom centru. Goca na svom fejsbuk profilu objavljuje segnemnte života u bolničkoj sobi. Na momente duhovite, na trenutak potresne. Život sa kojim se planeta nosi ali koji je, zaključuje Goca – lep.
Njene objave se čekaju kao, kako je to neko već napisao, tekstovi Mome Kapora. Uz saglasnost Gordane Jocić, prenosi ih i Glas Šumadije.
31.decembar.
Voze me na skener. Modernizovali su se, dolazi sanitet po mene nosila, sve. Mladi momci veseli ponelo ih novogodišnje raspoloženje. Jedan vidi da reagujem na muziku. Kaže kolegi odvrni do daske. Vozimo se i pevamo: I tebe sam sit kafano…
Moja dva cimera posle 20 dana skinuta sa respiratora i dovežena na sprat kod nas. Gladni. Jednom žena umesila i poslala punu plastičnu kutiju gibanice. Sede jedan naspram drugog i navalili. Ja razmišljam o ženi koja pravi gibanicu za skidanje sa respiratora i plačem.
Naš cimer iz Grošnice, juče pušten, ne brine o gladi. Kad dođe vreme jelu napuni ruke turšijom, cveklom, ajvarom, džemom. nutelom i ne bez ponosa seda za sto. Slušam ga naručuje od kuće: pečenicu, 300 grama čajne, voće da upotpuni meni. Mnogo pozitivan čovek nedostaje nam.
Stiže i meni paket od kuće. Pakovala Jela. Uobičajene stvari vode, sokovi, lekovi, mandarine i op… čvarci. 
Šaljem joj poruku u sledećem nek bude i suvo meso…
Novogodišnja noć. Neko je organizovao vatromet tako da ga mi vidimo iz bolnice. Prisećam se poslednje scene iz filma Upoznajte Joa Blecka kojeg mnogo volim i kažem sebi, ponavljajući reči Entoni Hopkinsa, naravno opet kroz suze: Da, da. Život je lep!
8. januar
Pre 30 godina išla sam u Rovinj na letovanje sa drugaricama. Jedna od njih svaku stvarčicu je pakovala u šuškave kese. Setim se toga svake noći oko pola dva kada spremačice izbacuju đubre isto u šuškavim kesama. Duša ti spava ali one tresu one kese i nikako da završe. Jedan tehničar se čudi – gle pola dva a svi budni. Pa spavaj ti brale dok ona trese kese i lupa kantama, a napolju rokaju petardama.
Juče nam je stigao jedan bračni par, 42 godine u braku. Koliko vidim on je brižniji oko nje nego ona oko njega iako je njemu teže. Bili su ga prvo stavili u drugu sobu ali baka je izdejstvovala da ga prebace u istu. „Hoćete da vam spojimo krevete“, šali se jedan medicinski brat. Malo posle dolazi drugi pita gde je. Kaže tražio sam te u drugoj sobi, rekli mu otišao je u sobu kod žene. Koje žene sad sam bio kod nje? Možda neke druge žene. Smejemo se.
Naše vode u kiseoničkim bocama neprekidno brboću kao da voda vri. Dete, dođi ovamo, zove noćas deka jednog od „vampira“ jer mu se smučilo to brboćenje. Pogledaj jer se skuvala ova voda. Kuva se, kuva deda…
Danas je posle 29 dana otpušten kući čovek koji je bio 19 dana na respiratoru. Jak čovek, stamen, naučen da se bori i izbori. Ovde se na ljude koji se skinu sa respiratora gleda kao na heroje, svakog dana je dolazio neko iz C1 da ga obiđe i pozdravi, izvede na terasu da udahne vazduh pod izgovorom da treba nešto da mu kažu. Oseća se ta radost zajednički dobijene bitke posle mnogo izgubljenih.
U novogodišnjoj noći sestra Maja iz C1 upada u četiri ujutru sa dva parčeta torte za dva povratnika sa respiratora. Jesam li vam rekla da ću da vam donesem tortu za Novu godinu, ako izađste, evo, držim obećanje. Mala, sitna, mlada ali lavica kako se bori za pacijente, pričaju mi.
Jedan od mojih cimera je Jehovin svedok. On ima četiri omiljene zanimacije: slušanje suđenja Vojislavu Šešelju u Hagu, bitku za Barbarosu sa višesatnim nabrajanjem svake haubice, kako se pravi riba (pecaroš je) i čitanje ostatku sobe citata iz Apokalipse. Mudro sam ćutala do pred njegov polazak kući, ali kada se sa nama pozdravljao rečima, samo da znate ovo je tek početak buduće propasti sveta nisam mogla da odolim, rekoh mu ko sam. Au što mu je bilo žao što je tek tada saznao. Iskoristi poslednje zajedničke trenutke ds me ispita oko imena Božjeg. Gde piše Sveta Trojica kad je svuda Jehova. Džaba ja na sve imam odgovor. Ode razočaran, a ja odbranih pravoslavlje.
Počeo je da pada sneg. Radujemo mu se kao deca.
Dobar novinar je uvek dobar novinar. Može priču da napravi u svim životnim trenucima. Od srca želje za brzi oporavak i hvala za veliko razumevanje zdravstveno struke.