Nacrt zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika dostupan na sajtu Ministarstva pravde predlaže zakonsku kaznu od do tri godine za „objavljivanje materijala kojim se savetuje izvršenje krivičnog dela“ – pa čak i „svesno pristupanje“ takvom materijalu.
Nacrt zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika koji je od pre nekoliko dana dostupan na sajtu Ministarstva pravde kriminalizuje delo Objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela. Kako se navodi u tekstu Člana 343a:
(1) Ko putem sredstava informacionih tehnologija ili na drugi način učini dostupnim materijal koji sadrži informacije kojima se daju saveti u cilju izvršenja krivičnog dela, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i lice koje vrši posredovanje u pristupanju materijala iz stava 1. ovog člana.
(3) Ko pomoću sredstava informacionih tehnologija svesno pristupi materijalu iz stava 1. ovog člana, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(4) Materijalom iz stava 1. ovog člana smatra se svaki materijal koji zvučno ili vizuelno sadrži uputstva ili savete za upotrebu sredstava izvršenja krivičnog dela ili predmeta nastalih izvršenjem krivičnog dela.
(5) Materijal iz stava 1. ovog člana oduzeće se.
Da li to, laički čitano, znači da će se zatvorskom kaznom kažnjavati pozivanje na blokade? Ono što je, opet laički, više nego nejasno je šta će, ako se izmene izglasaju, podrazumevati „svesno pristupanje materijalu iz stava 1.“
Niko ne sme da vas bije osim naše policije
Možda još više treba da nas zabrine to što se potpuno briše Član 136 – iznuđivanje iskaza. Dakle, tamo gde je stajalo da:
(1) Službeno lice koje u vršenju službe upotrebi silu ili pretnju ili drugo nedopušteno sredstvo ili nedopušten način u nameri da iznudi iskaz ili neku drugu izjavu od okrivljenog, svedoka, veštaka ili drugog lica, kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.
(2) Ako je iznuđivanje iskaza ili izjave praćeno teškim nasiljem ili ako su usled iznuđenog iskaza nastupile naročito teške posledice za okrivljenog u krivičnom postupku, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.
Sada stoji:
Da li to treba tumačiti kao da će službeno lice moći da zloupotrebljava silu do mile volje dok vas ispituje da li ste „svesno pristupili“ nekom spornom „materijalu“?
Šta su „interni“ podaci za čije odavanje preti tri meseca do tri godine zatvora, a nisu državna tajna?
A koliko javnost treba da se uznemiri zbog toga što se menjaju članovi koji definišu špijunažu i odavanje državne tajne, a uvodi Odavanje tajnih podataka… sa oznakom „interno“ ili „strogo poverljivo“?
Naime, Član 316, Odavanje državne tajne, briše se u potpunosti, dok se iz člana 315, Špijunaža, briše Stav 6, koji tajne podatke definiše ovako: „Tajnim se smatraju oni vojni, ekonomski ili službeni podaci ili dokumenti koji su zakonom, drugim propisom ili odlukom nadležnog organa donesenim na osnovu zakona proglašeni tajnim, a čije bi odavanje prouzrokovalo ili bi moglo da prouzrokuje štetne posledice za bezbednost, odbranu ili za političke, vojne ili ekonomske interese zemlje“.
Nacrtom se uvodi novi Član 316, Odavanje tajnih podataka, u kom stoji:
(1) Ko neovlašćeno nepozvanom licu saopšti, preda ili učini dostupnim podatke ili dokumenta koji su mu povereni ili do kojih je na drugi način došao ili pribavlja podatke ili dokumenta, a koji predstavljaju tajne podatke sa oznakom tajnosti „interno” ili „poverljivo”, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno u odnosu na podatke označene stepenom tajnosti „strogo poverljivo”, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
(3) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno u odnosu na podatke označene stepenom tajnosti „državna tajna”, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina.
(4) Ako je delo iz st. 1. do 3. ovog člana učinjeno iz koristoljublja ili radi objavljivanja ili korišćenja tajnih podataka u inostranstvu ili je izvršeno za vreme ratnog ili vanrednog stanja, učinilac će se kazniti za delo iz stava 1. ovog člana zatvorom od šest meseci do pet godina, za delo iz stava 2. Zatvorom od jedne do osam godina, a za delo iz stava 3. Zatvorom od pet do petnaest godina.
(5) Ako je delo iz st. 1. do 3. ovog člana učinjeno iz nehata, učinilac će se kazniti za delo iz stava 1. ovog člana zatvorom do dve godine, za delo iz stava 2. zatvorom od tri meseca do tri godine, a za delo iz stava 3. zatvorom od šest meseci do pet godina.
Znajući koliko je građanima i inače teško da dođu do podataka o poslovanju pravnih lica, čak i kada se radi o podacima koji se mogu ticati zdravlja i poslovanja građana, javnost ima razloga da se zapita šta su „interni“ podaci za čije odavanje preti tri meseca do tri godine zatvora, a nisu državna tajna? Ko ima pravo da podatke proglašava za „interne“ ako oni više neće biti „zakonom, drugim propisom ili odlukom nadležnog organa donesenim na osnovu zakona proglašeni tajnim“?
Advokati koje smo kontaktirali su ocenili da je Nacrt zakona o izmenama i dopunama toliko obiman da još nisu u mogućnosti da ga komentarišu. No, zakon bi trebalo da bude koliko-toliko razumljiv i građanima, ako je njegov cilj da se građani drže zakonitog postupanja.
Javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika održaće se od 1. oktobra do 1. novembra 2024. godine.