Čuveni harvardski profesor prava i poznati američki advokat Alan Deršovic (Dershowitz) izjavio je u diskusiji sa predsednikom Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD) Vukom Jeremićem da Međunarodni sud pravde „nema nikakvu posebnu nadležnost da na obavezujući način proglasi da li su užasni događaji u Srebrenici bili genocid ili ne”.
- Istoričari bi trebalo da nastave debatu o tome šta se dogodilo, rekao je Deršovic u onlajn diskusiji „U ime pravde“ koju je organizovao CIRSD u saradnji sa Pravnim fakultetom Univerziteta u Nišu, navodi se u saopštenju CIRSD-a.
Deršovic je istakao da, po njegovom mišljenju, Međunarodni sud pravde „nije međunarodni, nije sud i ne služi pravdi“.
- Međunarodni sud pravde ne zaslužuje da uopšte bude nazvan sudom, jer je to zapravo skup diplomata u sudskim odorama koje ih štite od uobičajenih kritika kojima su izložene diplomate. Sudije biraju države iz kojih oni dolaze i odluke se često donose u njihovim prestonicama, a ne u salama suda. U prošlosti su doneli neke užasne odluke i zato nemam apsolutno nikakvo poštovanje prema Međunarodnom sudu pravde, rekao je Deršovic.
Jeremić je rekao da je odluka kojom je Međunarodni sud pravde odredio masakr u Srebrenici kao genocid „jedna od najkontroverznijih“, i da u Srbiji o toj temi traje žestoka debata i to sa veoma dobrim razlogom.
- Srbi su u Drugom svetskom ratu bili žrtve brutalnog genocida koji je sprovodila marionetska nacistička Nezavisna Država Hrvatska. Mi smo zato veoma osetljivi kada neko pomene genocid, rekao je Jeremić.
Jeremić je naveo da je kao predsednik Generalne skupštine UN 2012. godine u tom telu pokrenuo debatu o ulozi međunarodnog krivičnog prava u pomirenju naroda, i da je taj potez tada smatran veoma kontroverznim.
- Trpeo sam jake pritiske, naročito od Amerike, koja je tražila da otkažem diskusiju. Nisam se povukao, diskusija je ipak održana i razgovaralo se i o Haškom tribunalu za bivšu Jugoslaviji, čiji se predsednik nije usudio da pojavi. Ispostavilo se da je to bila debata sa do tada najvećim brojem učesnika u istoriji UN, rekao je Jeremić.
Jeremić je dodao da se međunarodno krivično pravo „u mnogim državama, kao i u UN, doživljava kao sveta krava koja ne sme biti kritikovana“.
Deršovic, koji je u Haškom tribunalu zastupao bivšeg predsednika Skupštine Republike Srpske Momčila Krajišnika, rekao da je veoma dobro što je Jeremić pokrenuo tu debatu, koja se pokazala kao veoma značajna.
- Zastupao sam dvojicu u Haškom tribunalu, a malo je nedostajalo da zastupam i trećeg, bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića, ali se nismo dogovorili, rekao je Deršovic.
- Suđenja su zavisila od sudija, jer su tamo na sudijskim pozicijama bili i ljudi koji zapravo nisu bili sudije, nego su izvršavali naređenja država iz kojih dolaze. Bilo je i nezavisnih sudija od integriteta koji su bili veoma dobri. Sudovi nikako ne smeju biti zaštićeni od kritike i trebalo bi uvek da cenimo da li je pravda zadovoljena, dodao je Deršovic.
Jeremić je se složio da sudovi moraju biti podložni kritici, i dodao da su se „mnogima smučile lekcije koje nam ponavljaju da sve što je Haški tribunal učinio ili rekao mora da se smatra gotovo svetim i ne sme biti podložno nikakvoj kritici“.
Deršovic je istakao da se „divi držanju Srbije u svetskim ratovima i da mu niko ništa ne može reći protiv Srbije, dok o Hrvatskoj ima drugačije mišljenje“.