Dragan Marković Palma je osumnjičen za pedofiliju i podvođenje; Čeda Jovanović tvrdi da su ruski agenti hteli da mu drogiraju kćerku; odbori Srpske napredne stranke, kao ’48., traže smenu Nebojše Stefanovića… Kao da se cela Srbija pretvorila u Pinkovu Zadrugu.
Razgovor sa predsednikom Narodne stranke Vukom Jeremićem počinjemo pitanjem – može li u takvoj atmosferi da se organizuje politički život?
Mi ne živimo u normalnim prilikama. Narodna stranka politiku i javni život vidi drugačije. Danas, na žalost, što je nešto bizarnije, zauzima više prostora. Nastup predsednika na TV Prva bio je jako zabrinjavajući. Pokazao je lice koje, imajući u vidu koliko je moćan, ne može čoveka da ostavi mirnim. Bio je to jedan duševni vihor koji ne može da ne zabrine čoveka.
Predsednik više puta za predsednike država u regionu, sa kojima se susreće, kaže da su „stručnjaci“. Da li je to uobičajeno u diplomatskom rečniku?
Način javne komunikacije koji je zaživeo u Srbiji poslednjih godina, neprimeren je za ozbiljan nastup u međunarodnim odnosima. To, s druge strane, izaziva pažnju, pa čak i naklonost jednog broja ljudi. Ali, ako želite da kopirate Donalda Trampa, morate da vodite računa o tome gde ste, koja vam je mera, koliko veliku zemlju predstavljate, sa kakvim problemima se ta zemlja suočava… Jedna Amerika može da priušti sebi da predsednik govori na način na koji je govorio Tramp. Nisam siguran da je Srbija u takvoj situaciji.
Kako komentarišete sukobe u Srpskoj naprednoj stranci, odnosno pisma kojima lokalni odbori traže smenu i isključenje iz stranke ministra odbrane Nebojše Stefanović?
Čuo sam da se govori o dvojici ministara, pored Stefanovića i o Lončaru. Podseća sve to na staljinističke čistke. Na takav način su se izjašnjavali organi Komunističke partije Sovjetskog saveza dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, kada je Staljin „čistio“ partiju. Isto su se izjašnjavale lokalne ćelije, a centralni organi sprovodili odluke. U Srpskoj naprednoj stranci, koja ima faraonističko uređenje i reč predsednika je sve, nema demokratije. Biće onako kako odluči predsednik stranke, a ovo je jedna predstava čiji je motiv da se javnosti predstavi da se odluke donose drugačije
Poslednjih meseci obilazite Srbiju. Utisak je da svako misli da je u njegovoj sredini najgore. Kakva su Vaša iskustva, šta Vam ljudi govore?
Svakog dana sam u drugom delu Srbije jer Narodna stranka mnogo polaže na kreiranje organizacije na terenu. Ne samo u velikim gradovima, već u svim mestima u Srbiji. Građani su otvoreniji nego ranije, ogorčeniji su nego ranije. Na vlasti je skoro deset godina jedna stranka i teško je da za nedaće više može da se okrivi neka prethodna vlast. Ne pokušavam da branim prethodnu vlast, jer da nije grešila ne bi ni došlo do promene 2012. godine. Ali, skoro deceniju na vlasti je jedna struktura, koja ima potpunu moć koja je skoncentrisana u rukama jednog čoveka. A ljudi ne žive bolje. I postaje sve jasnije u kom pravcu bi trebalo da pogledaju kada krenu da traže krivca.
Kakav je odaziv građana na Nrodnu kancelariju koju ste otvorili? Sa kakvim problemima vam se javljaju? Možete li im pomoći?
Narodna stranka ima mnogo advokata u svojim redovima, a advokati su jedna slobodna profesija. Ne zavise kao neke druge profesije od odnosa sa državnom upravom. I počeli su da pružaju besplatne pravne usluge. Mnogi ljudi ne mogu sebi da priušte advokata, da plate znanje kako da se postave prema problemu iz običnog života koji imaju. Advokati Narodne stranke pružaju besplatnu pravnu pomoć građanima. Nemamo izvršnu vlast da bismo mogli da pomognemo kao neko ko je ima, ali svaku vrstu znanja koje imamo, spremni smo da podelimo sa građanima. Advokati pružaju besplatnu pravnu pomoć građanima, a ja pomažem briljantnim mladim studentima da upišu postdiplomske studije u inostranstvu na najboljim svetskim školama, pošto znam kako se to radi. Naravno, uvek uz dogovor da se, kada završe velike škole u inostranstvu, vrate u Srbiju. Kao što sam i ja odlučio da se vratim.
U Kragujevcu ste kao novog člana predstavili epidemiologa Predraga Delića, pre toga vam se pridružio proslavljeni vaterpolista Danilo Ikodinović. Političke partije u Srbiji nisu, međutim, na dobrom glasu. Mogu li ovakvi pojediničani slučajevi da ohrabre građane da aktivnije učestvuju u političkom životu?
Nadam se da hoće. Dača Ikodinović je poznat u Srbiji. Doktor Delić u Kragujevcu predstavlja ne samo simbol profesionalizma, već i časti i čestitosti, ugleda na svaki mogući način. Mnogo vremena sam proveo razgovarajući sa tim ljudima i oni su odlučili da nam pristupe, nakon što su, kako su sami rekli, izmerili i videli gde ulaze. Narodna stranka privlači ljude koji ne ulaze u stranku da bi se ostvarili, jer su već ostvareni. Mislim da danas u Srbiji, osim Narodne stranke, nema političke organizacije koja ima toliki broj ostvarenih ljudi u prvom planu: ljudi koji su svoje ime i reputaciju stekli pre stupanja u politiku. Kao doktor Delić koji je poslednjih godinu dana bio na braniku borbe protiv korona virusa, kao što je Dača Ikodinović veliki vaterpolista, Zdravko Ponoš verovatno najobrazovaniji srpski oficir u 20. veku i bivši načelnik Generalštaba, Siniša Kovačević, advokati poput Borivoja Borovića i Vladimira Gajića, Sanda Rašković Ivić, Miroslav Aleskić, Bora Novaković…
Dvadesetak ljudi koje danas u Srbiji možete da prepoznate, a da vam prva asocijacija ne bude da su u Narodnoj stranci. I mislim da to nešto govori o kvalitetu ideje i organizacije. Naša je želja i nada da će nas voditi i politikom se baviti najbolji a ne najgori
Boško Obradović, lider Dveri, je gostujući na televiziji N1 rekao da kandidat koji može da pobedi Vučića mora da bude deklarisani patriota, bez mrlje u svojoj prošlosti, a najbolje nestranačka ličnost. Slažete li se sa ovom ocenom i šta znači „deklarisani patriota“?
Slažem se da bi konsensus mogao da bude postignut i da bi najbolji rezultat mogao da postigne neko ko ima osobine koje je gospodin Obradović naveo. Ipak većina u Srbiji ima čvrst stav kada je reč o nacionalnim pitanjima, bilo da su u pitanju simpatizeri vlasti ili opozicije. Teško je rušiti diktaturu u Srbiji sa čisto građanske platforme. Pre svega zbog demografske kompozicije i činjenice da većina ljudi u Srbiji o nacionalnim pitanjima ima stav koji se može podvesti pod građanistički.
Diktatura pada tek pošto joj elementi duboke države okrenu leđa. Elementi duboke države teže će okrenuti leđa nekome ko je distanciran od nacionalnih pitanja, nego nekome kome to ne bi bilo strano. Imamo iskustvo petog oktobra i Vojislav Koštunice.
Da li je moguće da opozicija, ipak, podrži jednog kandidata za predsednika ili gradonačelnika Beograda?
Tu mogućnost ne bih isključio. Ovog trenutka to nije izvesno, ali ne treba isključiti takvu mogućnost.
Šta se dešava sa pregovorima vlasti i opozicije u vezi sa izbornim uslovima?
Nismo još uvek došli do pregovora između vlasti i opozicije. Postoji dijalog, kome je posrednik Evropska unija. Narodna stranka je bila učesnik u dijalogu, predstavili smo kako vidimo taj proces, a tek u narednoj fazi bi trebalo da dođe do sastanka između vlasti i opozicije. Još uvek nismo imali direktnog kontakta sa vlastima, nećemo ni imati do početka tog stadijuma dijaloga kada dođe vreme da sednemo za isti sto. Nikakav dokument nismo poslali ni Ivici Dačiću, niti bilo kome iz vlasti, jer ih smatramo zainteresovanom stranom.
Deo opozicije, u kome je i Narodna stranka, pred evroparlamentarcima je izneo zahtev za dodelu slobodne nacionalne frekvencije televiziji „koja će pošteno raditi svoj posao, objektivno i pravovremeno informisati građane“. Zar nije bilo jednostavnije da ste tražili da vlast poštuje zakon, koji obavezuje, kako javni servis, tako i privatne televizije?
Jedna od zakonitosti u međunarodnom pregovaranju da je jedno kada razgovarate, a drugo kada je neki tekst na stolu. Zbog toga je Narodna stranka, zajedno sa partnerima, predstavila evropskim pregovaračima predstavila ideju da se pregovara o tekstu i nacrt teksta koji bi bio polazna tačka za pregovore vlasti i opozicije. I to što spominjete je jedan od elemenata tog teksta, koji nije dospeo u javnost. I mislim da je u ovoj fazi, kada želimo da dođe do pregovora koji bismo o dokumentu javno vodili, to jako važno.
Ima li reakcija iz Evrope, makar privatnih na stanje u Srbiji? Javno podrška opoziciji izostaje, da li zbog stabilnosti regiona ili trećih intetesa, ali da li se iza kulisa komentariše stanje u Srbiji i da li se vidi nezadovoljstvo naroda koji nije za Vučića?
Nema dileme da se u Evropi jako dobro zna šta se dešava u Srbiji. Nema više niko dileme kada je priroda ove vlasti u pitanju. Oni svi znaju da smo mi diktatura centralnoazijskog tipa. Dobro poznaju diktatora, znaju šta su mu slabe tačke. Znaju na šta je spreman, koliko je ekonomskih i političkih ustupaka spreman da napravi. On je za njih poznata veličina. I takav im trenutno odgovara.
Evropa je danas opterećena sopstvenim problemima, koji potiču iz pandemije, ekonomskog pada… Balkan nije prioritet za Evropu. O integraciji Zapadnog Balkana ne možemo da govorimo u bliskom vremenu. To nije u interesu nama koji ovde živimo, jer mi živimo sa posledicama takve diktature. Ali, sve dok mi ne stvorimo kritičnu masu nezadovoljstva, na organizovan način, takvom stanju, ovakva vrsta gledanja Evrope teško će se promeniti. Kada mi budemo pružili otpor, orgnaizovani, smisleni, sa višim stepenom izgleda na uspeh nego što to ovog trenutka može da deluje, promeniće se i stav evropskih činilaca.
Vi ste i bivši ministar spoljnih poslova Srbije, kako će na svet uticati sukobi u pojasu Gaze?
Ne očekujem da će to imati strateške konsekvence, jer taj sukob nije nov, već danas eskalira kao pre nekoliko godina. I potrebno je posmatrati unutrašnje prilike u Izraelu, kao i u okviru palestinskih teritorija. Dobrim delom u tome leži razlog za sukobe do kojih je došlo. Ne očekujem da bi to moglo da se proširi na širi sukob na Bliskom Istoku. Jer, na žalost, što je moj lični stav, saveznici Palestine i palestinskog naroda, imaju neku drugu vrstu interesa u odnosu na ono što su tradicionalno imali decenijama.
Vašingtonskim sporazumom koji je potpisao predsednik Srbije Aleksandar Vučić predviđeno je izmeštanje ambasade Srbije iz Tel Aviva u Jerusalim u julu ove godine. Kakve su Vaše prognoze u svetlu najnovijih događaja?
U kontektstu našeg imidža na Bliskom istoku, ali i u svetu Vašingtonskim sporazumom šteta je napravljena. Obavezivanjem da ambasadu premestimo u Jerusalim direktno je prekršena rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 478, koja eksplicitno poziva sve države članice UN da to ne čine. Vučić je svojim potpisom prekršio rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, čime je bitno unizio kredibiltet Srbije da poziva druge zemlje u svetu da poštoju Rezoluciju 1244. Ne možete unilateralno kršiti rezolucije Saveta bezbednosti i druge pozivati da se pridržavaju drugih rezolucija.
Ne mislim da će doći do prebacivanja naše ambasade u Jerusalim, mislim da to ni Izrael ne očekuje, to ne očekuju ni Amerikanci. Vašingtonski sporazum je bio jeftin trik u Trampovoj predizbornoj kampanji, koji je Srbiju koštao međunarodnog ugleda i izraelskog priznanja Kosova. Nikome tu naročito nije stalo do sprovođenja sporazuma. Izrael je mnogo pragmatičniji po tom pitanju, baš ih briga da li ćemo da prebacimo ambasadu u Jerusalim, oni bi da nastave da se bave poslovima nekretnina u Beogradu. Bajdenovoj administraciji nije glavni prioritet da ispuni nešto što je bilo deo Trampove kampanje. Vučić veliku većinu svojih obećanja nije ispunio.
Ne očekujem da će doći do realizacije, ali sa ovom vlašću je teško predviđati, jer ne sprovodi poteze koji su racionalni.
1 thoughts on “Vuk Jeremić: Evropa poznaje diktatora, promene su naše”