Od Jovanjice do Ukrajine, izbora ili ne, cenzusa i konsenzusa, preko BIA i Vulinovih sankcija, medija i prelazne vlade, do „trojanaca” u opoziciji… i još mnogo toga… Sve što su želeli da saznaju „iz prve ruke” ili da pitaju Zdravka Ponoša Kragujevčani su mogli da obave sinoć na kafi i spontanom razgovoru s njim.
Posle davanja intervjua portalu Glas Šumadije, na aktuelne teme, Zdravko Ponoš je razgovor „preneo” iz njihovog studija u baštu obližnjeg kafića u pešačkoj zoni u Lole Ribara kojoj Kragujevčani od milošte tepaju – Sutomore.
Kafa, kisela, osvežavajući napici, limunade (pošteno, beležimo i po koje točeno pivo kao činjenicu kako ne bi morali kasnije da radimo reviziju istorije)… sve kako dolikuje „čašici“ spontanog ćaskanja sa prolaznicima i putnicima namernicima.
A, oni, na onoliku vućinu nisu izostali, baš naprotiv.
Kako se spontane situacije (ili, one koje se trude da tako ispadnu) ne daju režirati, „led probija“ prosjak sa „pričom, dijabetičar, prilog za lečenje…“ i slično. Iskusno odmah dodaje „da je prepoznao gospodina“. General se nije obrukao.
– Vi ste, inače, moj favorit, zahvaljuje se sakupljač „priloga za lečenje dijabetesa“, pokazujući da uopšte nije nepismen, politički. Ma, kakvi.
Za stolom i oko njega, u prolazu, građani, opozicionari (ili simpatizeri iste), novinari…
– Ima mnogo dobrih i kvalitetnih ljudi, ali su se razočarali, pasivizirali, „otvaraju“ razgovore stare opozicione kuke, veterani iz 90-ih prošlog veka.
– Teško je biti optimista toliko puta u životu, bolno je iskren Ponoš.
Odmah se „dotakoše“ izbora.
– Neće ih biti. Ima indikacija, ali nema izbora. Bar ne ove godine, čak ni u Beogradu, tvrdi odgovorno Zdravko Ponoš, po kome je i Vučiću jasno da je „glavni grad za njega već izgubljen“, pa ih zato neće ni organizovati. Barem ne za sada.
Po njemu Aleksandar Vučić će prvo da organizuje svoj pokret.
– Moraće da izgradi još puteva, mostova, pruga… Da podeli još penzija i para omladini… Uhapsi nekog svog da bi se „videla borba protiv korupcije“… Potom opet dovede neku zvezdu iz sveta, može iz Holivuda ili američkog političara u penziji, pojašnjava strateški Ponoš Vučićevu uigranu kampanju.
– Sve može za pare, cene Kragujevčani.
Međutim, i Zdravko Ponoš i njegovi sagovornici ovdašnji unisono zaključuju da „priča“ o Vučićevom (sve)narodnom pokretu „nije baš zaživela“ ni „među njegovim ljudima“ a koalicionim saveznicima poput SPS-a „još i manje”.
– Moraće ipak taj svoj pokret da (za)maskira i prepakuje. Vučić je jednu ciglu prodao više puta, duhovit je Ponoš.
Pa, povratak na izbore. Ni po Zdravku Ponošu „nije nemoguće“ da Vučić vrati izborni cenzus od 5 odsto za stranke a čak 7 za koalicije.
– No, to ne mora uopšte da bude loše za opoziciju, pragmatičan je on.
– Vaistinu ne mora, aminovaše i kragujevački sagovornici za astalom.
Vrelina ne popušta ni u sumrak, ali ni Zdravko Ponoš a još manje Kragujevčani.
– Mediji, mediji, mediji…, po njima je osnov svega.
– Prelazna vlada je jedino rešenje, tvrdi Ponoš.
Složiše se očas oko „menjanja izbornog zakona“, ali i činjenice „da se ništa neće promeniti“, dok su „oni tu“ na vlasti. Kragujevčani su s razlogom uplašeni da Vučić ne bi predao vlast i da izgubi izbore, kao Tadić, svojevremeno.
– Aleksandar Vučić, u ovako koncipiranoj situaciji, ne može da izgubi izbore koje sam organizuje. On već sada, danas, krade buduće izbore, ako je za „utehu“ predočava im iskusno Ponoš.
Na dnevni, mada se već smrakava, red dođe i Vulin sa sve sankicjama.
– Eksplodiralo im je u facu, to sa Vulinom. Šef tajne policije na sankcijama, to je strašno, ali oni koji su mu uveli sankcije znaju dobro ko je Vulin, tvrdi Ponoš, dodajući da pre dolaska SNS-a na vlast nije postojala praksa da BIA vodi partijski aktivista.
Na slučaju Jovanjice, po sagovornicima se „lomi srpsko pravosuđe“, dok Zdravko Ponoš otvoreno „sumnja da će to da bude presuđeno kako valja“.
– Mada, džemper „kad počne da se para“…, značajno klima on glavom, pokazujući da mu nije strana ni drevna narodna mudrost i poslovička baština.
Svi se slažu da je protestima Srbija protiv nasilja potrebna nova energija i više kreativnosti.
– Voja Žanetić i Mićko Ljubičić su pravi ljudi da to osmisle, „izbacuju“ kao iz topa Kragujevčani svoje favorite osmišljavanja daleg nastavka šetnji.
– Tu je i vlast, čiji članovi svakodnevo dolivaju ulje na vatru svojim glupostima. Autogol, po atogol, nadoveza se Ponoš.
Po njegovom mišljenju sada „naprednjaci” šamaraju sami sebe.
– Dugo su na vlasti. Neki su mnogo pokrali, obogatili se, drugi ništa. Ističe im rok upotrebe, proročki ceni on, dodajući i da „ovakva Srbija“, kao najvažnija država u regionu po svim resursima, u kojoj je Vučić sve izvrnuo naopačke, „ne treba ni Evropi“.
Pa, „trojanci u opoziciji“ Miloš Jovanović Novi DSS i Boško Obradović Dverjanin (oko Milice Zavetnice Kragujevčani nemaju dileme šta je, ko je i za koga radi) što Zdravko Ponoš ne bi to komentarisao „tek tako“ i „olako“.
Žena, demokrata od Đinđića, dala je nedavno potpis za registraciju njegovog Pokreta Srbija Centar u stranku.
– Pozdrav od srca, duhovita je ona dok prilazi stolu da se rukuje sa Zdravkom Ponošem, koji po njoj pripada „stabilnoj struji u politici, jer je sam stabilna ličnost“. Ponoš se kavaljerski zahvaljuje. Kompliment uvek godi.
Po nekima „mora revolucija“.
– Nemojte, dosta smo imali revolucija. Promene treba da dođu mirnim putem, smiruje ih na ovu letnju i „njihovu“ vrućinu Ponoš.
Prolazeći pored bašte kafića Kragujevčani reaguju kako ko, neki samo onako bace pogled, ždraknu, drugi pozdravljaju Ponoša, treći se fotkaju sa njim…
A, ne manjkaju ni oni što (do)bace i po neki „savet“. Šnjur po vrelini julskog predvečerja odnosi gospođa sa tezom:
– Svaki narkoman, koga uhapse, treba da kaže da se snabdevao u Jovanjici. Već kad su „pali“ da se i oni žrtvuju za opštu stvar i tako „doprinesu“ padu ovog nakaradnog režima, ne libi se ona da nehajno iznese ovaj predlog, onako, u prolazu.
Vrelina u vazduhu, ali i u glavama ljudi. Zdravko Ponoš stoički podnosi i bori se sa oba („k’o da je od azbesta”, šapuće neko iza leđa), razgovor se nastavlja, priče ne prestaju…
Možda kod druga Markesa pukovniku nije imao ko da piše, ali zato generalu u Kragujevcu slušalaca i sagovornika nije manjkalo. Ma, kakvi.
Autor: Zoran Mišić