Kako piše dr Natalija Mirić, docent na Geografskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, klimatske promene ne utiču samo na mortalitet i migracije, već i na natalitet – i to na više (negativnih) načina.
Po aktuelnim podacima, u poslednjih 20 godina u Evropi smrtnost usled toplotnih talasa porasla je za 94%, a broj umrlih tokom najtoplijih leta broji se u desetinama hiljada. Veza između klimatskih promena i mortaliteta je sada već detaljno istražena i dobro dokumentovana.
Međutim, u slučaju rađanja nije tako.
Istraživanja koja direktno targetiraju uticaj klimatskih promena na fertilitet stanovništva su relativno retka, i uglavnom se bave uticajem klimatskih promena na ukupnu dinamiku stanovništva.
Ipak, neka novija istraživanja koja su se bavila ovom temom pokazuju da klimatske promene (i drugi faktori životne sredine) imaju različite uticaje na nivoe rađanja, a među njima se posebno izdvajaju studije koje pokazuju da visoke temperature negativno utiču na ishod trudnoće.
Po savremenim istraživanjima, toplotni talasi dovode do porasta prevremenih porođaja – ali i pobačaja
Naime, u poslednjih nekoliko godina rađeno je nekoliko ključnih istraživanja koja su ispitivala uticaj temperaturnih kolebanja na fekonditet, infertilitet, fetalne gubitke i prevremeni porođaj. One sugerišu da visoke temperature, a posebno dugi toplotni talasi, negativno utiču na ishod trudnoće na različite načine: kroz verovatnoću začeća, spontani pobačaj, malu težinu na rođenju, prevremeni porođaj, gestacijsku hipertenziju…
Jedna studija iz 2023. godine ukazala je na povezanost između prenatalnog izlaganja toplotnom talasu i povećanog rizika od prevremenog porođaja u Kini, i to naročito kod trudnica koje žive u sušno-pustinjskom klimatu ove zemlje.
Slični rezultati potvrđeni su i u Americi (Kalifornija), gde je istraživanje iz 2017. godine obuhvatilo preko 14 hiljada spontanih prevremenih porođaja za koje se pokazalo da su povezani sa rastom temperature vazduha, posebno tokom letnje sezone. Kako se navodi u istraživanju, porast temperature od 5,6°C (10 °F) tokom letnje sezone povezan je sa porastom spontanih pobačaja za preko 11%.
- Visoke temperature, a posebno dugi toplotni talasi, negativno utiču na ishod trudnoće na različite načine: kroz verovatnoću začeća, spontani pobačaj, malu težinu na rođenju, prevremeni porođaj, gestacijsku hipertenziju…, kaže dr Natalija Mirić, sa Geografskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Iako su retke, postoje studije koje su se ovom tematikom bavile u evropskim zemljama.
Dvojica istraživača iz Mađarske su 2021. godine došli do zaključka da izlaganje visokim temperaturama tokom prvih nekoliko nedelja nakon začeća povećava klinički nezapaženu stopu spontanih pobačaja, kao i ukupan broj fetalnih gubitaka.
Isti autori su pokazali da izloženost vrelim danima blago smanjuje natalitet pet do osam meseci kasnije, dok se znatno jači negativni efekti primećuju devet do deset meseci nakon izlaganja visokim temperaturama. Drugim rečima, tokom toplotnih talasa dešava se manje začeća.
Samim tim, oni ističu da će klimatske promene povećati sezonske razlike u stopama začeća, kao i da će godišnje stope začeća generalno opadati u Evropi.
Klimatske promene na različite posredne načine utiču na natalitet: između ostalog, preko poljoprivredne proizvodnje, ali i subjektivno, tj. kroz odluke o rađanju
Širom sveta, klimatske promene imaju i posredne uticaje na rađanje, pre svega u afričkim i azijskim zemljama koje su najviše pogođene klimatskim promenama.
Jedno istraživanje u Čadu pokazalo je da se najveći deo uticaja varijabilnosti temperature na rađanje ogleda preko pothranjenosti žena kao ključnog pokretača porasta pobačaja i pada plodnosti.
Negativni uticaji klimatskih promena na rađanje ostvaruju se i preko poljoprivrede, i to naročito u ekonomijama koje se u najvećoj meri baziraju upravo na ovoj privrednoj grani. Na primer, istraživanje u Bangladešu pokazalo je da je proizvodnja useva važan faktor za tranziciju nataliteta u ovoj zemlji.
Antrfile: Na fertilitet negativno utiče i – aerozagađenje
Aerozagađenje ima nepovoljan uticaj na ishode trudnoće i može dovesti do smanjenja ovarijalnih rezervi, što implicira rast potrebe za biomedicinski potpomognutom oplodnjom.
Ovakvi nalazi najbolje su dokumentovani u studijama zemalja srednjeg stupnja ekonomskog razvoja, koje su najviše pogođene dugim epizodama povećane koncentracije štetnih materija u vazduhu. Tako je recimo istraživanje rađeno u Poljskoj iz 2024. godine pokazalo da izloženost zagađenju vazduha (PM 2,5 i SO2) negativno utiče na ovarijalne rezerve.
Dodatno, nalazi studija sugerišu da su percepcija ekološke ugroženosti, kao i njen uticaj na reproduktivne odluke, jako varijabilni između različitih kategorija stanovništva. Tako je jedna kineska studija pokazala da su urbano i visokoobrazovano stanovništvo svesnije i više pogođeno zagađenjem vazduha kada je u pitanju želja za potomstvom.
Njihove procene za Kinu govore da pojedinci koji smatraju da je zagađenje vazduha značajan problem imaju 8,62% manje šanse da će imati više od jednog deteta.
Ekološke ugroženosti imaju i subjektivne posledice, odnosno negativan uticaj na odluku o rađanju, a istraživanja ukazuju da je taj uticaj veći u razvijenijim zemljama.
Sa druge strane, kod stanovništva slabije razvijeniih zemalja evidentirano je paradoksalno reproduktivno ponašanje. Tako je recimo, istraživanje rađeno u Bangladešu pokazalo da žene u klimatski ugroženim regionima izražavaju veću želju za dodatnom decom u poređenju sa onima u manje ranjivim područjima.
Štaviše, žene koje primećuju povećan rizik od smrtnosti dece i koje su iskusile gubitak dece u prošlosti pokazuju jaču tendenciju da žele više potomstva.
U Srbiji, ova tema je za sada neistražena, ali pokrenut je projekat koji će se baviti upravo uticajem životne sredine na reproduktivni potencijal
Imajući u vidu da studije ovog tipa u Srbiji nisu rađane, može se pretpostaviti da se lokalna područja visokog ekološkog i klimatskog rizika zasigurno već suočavaju sa negativnim uticajem faktora životne sredine na reproduktivni potencijal, iako ukupni uticaj klimatskih promena na fertilitet na nacionalnom nivou možda još uvek nije veliki.
Upravo je ovo jedan od ciljeva projekta POPENVIROS (Populaciona dinamika u kontekstu izazova životne sredine u Srbiji) finansiranog od strane Fonda za nauku Republike Srbije.
Projekat POPENVIROS okuplja 10 naučnika komplementarnih naučnih oblasti (demografi, analitičari životne sredine, statističari) iz 4 naučnoistraživačke institucije (Geografski fakultet Univerziteta u Beogradu, koji je i nosilac projekta, Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu, Fakultet organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu i Institut društvenih nauka).