Najveći domaći izvoznici lane su, kao i godinama unazad, bili Fijat Krajsler automobili Srbija i HBIS grupa, vlasnik smederevske Železare. FCA Srbija je za jedanaest prošlogodišnjih meseci, prema podacima Ministarstva finansije, na inostranim tržištima ostvarila plasman vredan 699,7 miliona evra, dok je Železera, u istom periodu, zabeležila izvoz od 695,3 miliona, odnosno tek za nekih četiri
miliona evra manje od kragujevačkog Fijata.
Da li je FCA Srbija i na kraju 2019. sačuvala višegodišnju titulu najvećeg srpskog izvoznika, biće poznato već narednog meseca, kad bude objavljen konačni spisak sa imenima najuspešnijoh prošlogodišnjih izvoznika u Srbiji. Ne bi, medjutim, bilo nikakvo iznenadjenje da Fijat više nije najveći domaći izvoznik, te da je u poslednjem prošlogodišnjem mesecu Železara pretekla. Kragujevačka
fabrika automobila prošlogodišnju proizvodnju, podsetimo, obustavila je još početkom decembra, pa joj je i plasman u tom meSecu bio zanerljiv. Tim pre kad se zna da Fijat, kao i sve ostale globalne auto-kompanije, ne pravi automobile za zalihe, već proizvodnju organizuje u skladu sa porudžbinama dilerskih kuća.
Prošlogodišnji izvoz FCA Srbija koji i sa decembarskim plasmanom izvesno neće biti mnogo veći od 700 miliona evra, za više od 100 miliona evra je manji od onog iz 2017. , kad je plasman kragujevačke fabrike prvi put pao ispod milijardu evra, i više no dva puta je manji nego 2013., kad su na svetskim tržištima sve verzije modela “500L” prodate za više od 1,5 milijardi evra, što je bila desetina od ukupnog srpskog izvoza u toj godini. Proizvodnja i plasman šumadijslog “velikog fiće”, od 2013. naovamo padaju iz godine u godinu, i taj pad nije uspeo da spreči ni redizajn modela “500L” iz maja 2017. godine.
Naprotiv, te iste 2017. , kragujevačka fabrika je proizvela tek nešto više od 60.000 automobila, dvostruko manje nego 2013 godine. Lane je iz pogona FCA Srbija izašlo manje od 60.000 gotovih vozila, dok će ove godine u Kragujevcu da bude proizvedeno oko 40.000 svih verzija “Fijata 500L”. Procenjuje se da se proizvodnja “velikog fiće” u kragujevačkoj fabrici, uprkos svim benefitima koje Fijat
ima u Srbiji, ipak bliži granici rentabilnosti , i da je FCA Srbija neophodan novi ili još jedan model koji bi, kako je Glas Šumadije u više navrata najavljivao, u centar Šumadije trebalo da stigne 2020. godine.
Realnost tih procena nedavno je potvrdio i Davor Veličkovski, predsednik kompanije Sigit ( Sidžit) Srbija (deo multinacionalme kompanije SIGIT koja je glavni snabdevač Fijata delovima od plastike) koji je rekao da proizvodnja novog Fijatovog modela u Kragujevcu treba da počne naredne godine.
- Godina 2020. biće ogromna “odskočna daska” za automobilsku industriju u Srbiji. Model “500L” ima, kao i svaki proizvod, svoj životni vek, što je i normalno. Tada (2020.), kada još jedan model dodje na Fijatove proizvodne trake u Kragujevcu, očekujem veliki porast obima proizvodnje, ponovno uvodjenje treće smene i zapošljavanje novih ljudi, rekao je Veličkovski u intervjuju portalu InfoKg
Podsetimo da je treća proizvodna smena u kragujevačkom Fijatu ukinuta u leto 2016., kada je, zbog pada proizvodnje usled slabljena potražnje za modelom “500L” , koji je apsolutno podbacio na američkom tržištu (značajno više nego Zastava sa “jugom” u drugoj polovini 80-tih- prim.Z.R.), u kompaniji Fijat Krajsler automobili Srbija i njenim dobavljačkim firmama, lociranim u Kragujevcu, otpušteno više od 1.000 radnika.
Inače, razvoj, osvajanje proizvodnje, marketinška promocija na svetskim sajmovima, uglavnom u Ženevi, traju do dve godine i koštaju od više stotina do čak milijardu evra. Još uvek se ne zna ni da li će država Srbija, kao suvlasnik kragujevačke fabrike, da učestvuje u finansiranju osvajanja i razvoja novog modela koji će izlaziti iz pogona FCA Srbija. Pregovori o tome izmedju Vlade Srbije i
menadžmenta Fijata, trebalo bi, prema nezvaničnim informacijama, da budu organizovani početkom ove godine.
Ako Vlada Srbije pristane da učestvuje u razvoju novog modela, ostaje da se vidi na koji način će to da čini, da li kroz nastavak subvencionisanja proizvodnje u Kragujevcu i omogućavanju Fijatu da i dalje ima benefite koje je imao od dolaska u Stbiji, da li kroz izgradnju nedostajuće infrastrukture (završetak auto-puta do koridora 10, izgradnja obilaznice oko Kragujevca, modernizacija pruge prema Kraljevu), ili,pak, učešćem u finansiranju tog poslovnog poduhvata, u skladu sa visinom (33 odsto) svog uloga u vlasništvu nad kragujevačkom fabrikom.
Piše: Zoran Radovanović