Da li je u Kragujevcu vraćena naknada za isticanje naziva firmi na fasadama, ili samo promenjena terminologija?

Zbog visokih naknada skidaju se velike svetleće reklame sa pojedinih fasada jer se tretiraju kao način reklamiranja u javnom propstoru, bez obzira što su postavljene na vlastitim objektima, a ne na javnoj površini.

Marija Živković, vd zamenica načelnika Gradske uprave za inspekcijske poslove i komunalnu miliciju kaže, međutim, da „nije došlo ni do kakvog novog uvođenja naknade, već je samo u pitanju promena u terminologiji, usled zakonskihn izmena“.

• Ukratko, ono sto je do 2019. godine bila lokalna komunalna taksa, sada je naknada, kaže Živković.

Kako god, to je izazvalo negodovanje kod pojedinih vlasnika, jer je još jedna globa više, i nije ista za sve, a predstavlja finansijski izdatak onima koji imaju efektan vizuelni identitet u odnosu na one sa stereotipnim tablama.

• Uslovi za postavljanje sredstava za oglašavanje su isti za sve površine koje su dostupne neodređenom broju korisnika, nezavisno od toga da li su javne ili ne. Izuzetak su sredstva za oglašavanje površine do šest metara kvadratnih, kod kojih nije potrebno dostavljanje tehničke dokumentacije, kaže Marija Živković, vd zamenica načelnika Gradske uprave za inspekcijske poslove i komunalnu miliciju.
  

Pojedinima se to nije dopalo, ne žele da pričaju pod punim imenom i prezimenom, jer je kažu – lako je ućutkati i „počistiti” malog „igrača”.

Inspektori su se, po rečima sagovornika, odmah po Uskrsu razleteli po gradu da fotografišu stanje na terenu, nalozi su već naštancovani i dobar deo njih je već bio u opštini da potpiše i preuzme rešenja.

„Uzimanje mere”

• Do 2008. godine plaćalo se isticanje svetlećih firmi, a posle je to ukinuto sve do pre mesec-dva. Čuo sam da je sada nova cena oko 110 dinara po kvadratu na dnevnom nivou u ekstra zoni. Inspekcija je išla po gradu i beležili su promene, posle uručivali pozive i ljudi su išli već u Skupštinu grada na dogovor, kako bi se regulisalo plaćanje. Onima kojima je to neprihvatljivo ostavljena je mogućnost izbora – može da skine svetlosnu tablu i da ne plaća ništa, kaže vlasnik kafiterije.
  

Sagovornik iz druge delatnosti objašnjava celu proceduru.

• Treba prvo da se plati taksa, pa da se preda prateća dokumentacija i onda tek stigne nalog sa ukupnim iznosom poreza, a plaća na godišnjem nivou. Ja još ne znam cenu i kako je izračunavaju, jer tek očekujem obračun.
  

Naši saagovornici još kažu da će morati da rade projekte zbog zauzeće većih površina, što može da ih košta nekoliko stotina evra.

Marija Živković ovako objašnjava te navode:

• Najpre da pojasnimo razliku. Jedno je lokalna komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru (tzv. firmarina) koja upućuje na to da pravno ili fizičko lice obavlja određenu delatnost, a izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave nekadašnja lokalna komunalna taksa za korišćenje reklamnih panoa prestala je da postoji. Umesto nje, stupanjem na snagu Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, uvodi se naknada za korišćenje javne površine za oglašavanje. Pod oglašavnjem u ovom smislu smatra se svako korišćenje javne ili druge površine koje je dostupno neodređenm broju korisnika. Dakle, osim javne površine, ovo podrazumeva i oglašavanje i na ostalim spoljnim površinama koje nisu u javnoj svojini, objašnjava Marija Živković.

Cena od 11 do 102 dinara – dnevno

• Obračun i naplatu ove naknade vrši Gradska poreska uprava, a osnovica naknade je površina korišćenog prostora izražena u metrima kvadratnim. Kriterijumi za propisivanje visine naknade su vreme korišćenja prostora i zona u kojoj se nalazi. Cene se kreću od 11 dinara po metru kvadratnom dnevno u trećoj zoni do 102 dinara u ekstra zoni, kaže naša sagovornica.

Predviđene su i olakšice za obveznika ove naknade, a one zavise od visine prihoda koji je ostvaren u prethodnoj poslovnoj godini i od površina prostora za oglašavanje. Recimo, pravna lica i preduzetnici koji su upisani u APR u tekućoj godini plaćaju naknadu umanjenu za 95 posto, ako su u prethodnoj poslovnoj godini ostvarili prihod manji od osam miliona plaćaju naknadu umanjenu za 90 posto, dok oni koji su ostvarili prihod preko osam miliona plaćaju naknadu umanjenu za 50 procenata. Samo oni sa prihodima većim od 50 miliona plaćaju naknadu u punom iznosu, kao i oni koji koriste površine i objekte za oglašavanje za potrebe drugih lica.

• Takođe, olakšice zavise i od površine objekta za oglašavanje, pa je tako umanjenje od 40 procenata za oglašavanje površine od 12 do 20 metara kvadratnih, 50 posto od 20 do 30 metara, odnosno 60 posto za oglašavanje površine preko 30 metara kvadratnih, objašnjava Marija Živković.
  

Inače, obveznik naknadu plaća u jednakim mesečnim ratama, koje dospevaju do 15-og u mesecu za prethodni mesec.

• Nismo dobili podatak koliko ima privrednih objekata u gradu koji podležu naplati naknade za isticanja svetlosnih naziva firmi po fasadama i reklamnih panoa, pošto Gradska uprava još uvek nije privela kraju kontrolu započetu krajem marta. Samim tim je izosato i zvaničan podatak koliko će se novca sliti u grasku kasu.

Najava represivnih mera

Šta se sve konkretno tarifira, da li naziv firme i logo, ili i kajroni i reklama, recimo proizvođača piva ili kafe koji se služe u nekom ugostiteljskom objektu?

• Svaki vid oglašavanja na javnoj ili drugoj spoljašnjoj površini koje je dostupno oku posmatrača zahteva prethodno izdavanje odobrenja za postavljanje od strane nadležne Gradske uprave, nakon čega se vrši obračun i naplata naknade. Ne smatra se oglašavanje u okviru zatvorenog prostora, a koji je dostupan javnosti, kao što su tržni centri, hoteli i slično, objašnjava Marija Živković.

Da li i svetlosna reklama na apotekama podleže tarifiranju?

Načelnica Živković objašnjava da svetleći zeleni krst nema tretman reklame, jer je zakonska obaveza apoteka da svoje objekte obeleže na taj način i za to se ne plaća naknada. Međutim, sve ostale oznake na apotekama imaju isti tretman kao i za sva druga pravna lica.

Kakve su kazne za nepoštovanje ovih propisa?

Novčanom kaznom od 100.000 dinara kazniće se pravno lice ako oglašavanje postavi bez odobrenja, kazna za preduzetnika je 50.000, a za fizičko lice 20.000 dinara, kaže načelnica.

Inače, najveće istaknute reklame u gradu (samim tim i najveći izdatak) su one na soliterima i fasadama stambenih zgrada.

Da li bilbordi podležu ovom oporezivanju?

• Najveći broj bilborda nalazi se u zonama putnog pojasa i u nadležnosti je upravljača puta, odnosno Javnog komunalnog preduzeća „Šumadija”. Visina naknade, osnovica, kao i način utvrđivanja plaćanja definisani su Odlukom o naknadama za korišćenje puteva na teritoriji grada Kragujevca, objašnjava Marija Živković.

I šta sledi dalje?

• Najveći deo do sada nadziranih subjekata postupio je po nalozima inspektora i već se obratio nadležnim službama za izdavanje odobrenja. Sada sledi druga faza u vršenju kontrole, u kojoj će za subjekte koji su postupili po naloženim merama postupak inspekcijskog nadzora biti okončan, dok će se u slučajvima u kojima nadzirani subjekti nisu postupili po naloženim merama izdavati prekršajni nalozi, zaključuje Marija Živković.

Piše: Elizabeta Jovanović

Fotografije: Lazar Novaković