Vodojaža je jezička kovanica od dve reči – imenice voda i starog izraza, glagola zajaziti, sa značenjem pregraditi vodu, odnosno reku.
Kragujevčani su još pre Drugog svetskog rata „zajazili” Grošničku reku i dobili svoju vodojažu za snabdevanje grada pijaćom vodom. Ova vodojaža, veštačko jezero ili akumulacija, svejedno je kako je krstili, veoma je značajna bar iz tri razloga. Prvi je njena upotrebna vrednost, jer već pune 84 godine bez prestanka „poji” tradicionalno žedan Kragujevac.
Druga vrednost Vodojaže je da je uvek imala kvalitetnu, odnosno nezagađenu ili minimalno zagađenu vodu, što i danas važi, posebno ako se uporedi sa druga dva vodoizvorišta – Gružanskim jezerom i reni bunarima u selu Brzan pored Velike Morave.
Treća je istorijska vrednost jer je brana vodojaže građena za ono vreme vrhunskom svetskom građevinskom tehnologijom i to je prva veštačka akumulacija tog tipa u Srbiji namenjena za vodosnabdevanje.
Nezagađena voda
O kvalitetu i ekološkoj zaštiti Grošničkog jezera, kapacitetu, načinu funkcionisanja i održavanju celog sistema sagovornik nam je Goran Gavrilović, koordintor za proizvodnju i distribuciju vode u JKP „Vodovod i kanalizacija ”. Logično je da prvo pitanje bude u kakvom je sada stanju akumulacija zbog duge suše i visokih temperatura ovog leta?
- Nivo vode u jezeru je na uobičajenoj vrednosti za letnji period, što znači da je trenutna ispunjenost vodom oko 40 posto od ukupne zapremine, kaže Gavrilović.
Inače, sistem Grošnica daje oko 20 procenata od ukupne količine vode koja se isporučuje gradu i mestima u bližoj okolini, sa Moravskog sistema dobija se petnaestak, a sa Gruže oko 65 posto vode.
Voda u jezeru je veoma dobrog kvaliteta, ne pokazuje znake zagađenja i rezultati ispitivanja na osnovu Uredbe o graničnim vrednostima zagađujućih materija pokazuju da pripada drugoj klasi. To znači da je Grošnica, kao malo koja slična akumulacija namenjena vodosnabdevanju, jezero sa izuzetno čistom i zdravom vodom, a analize su redovne i veoma detaljne.
- „Vodovod i kanalizacija“ svakodnevno rade biološke i fizičko-hemijske analize. Tri puta dnevno uzimaju se uzorci sirove vode koja dotiče u postrojenja za prečišćavanje i prema rezultatima određuje se doziranje hemikalija kako bi se dobila potpuno ispravna voda za ljudsku upotrebu. Zatim se jednom nedeljno u našoj akreditovanoj laboratoriji vrše analize sirove i prečišćene vode, a jednom mesečno uzimaju se uzorci iz same akumulacije, na nekoliko mesta i sa različitih dubina. Uz to, Institut za javno zdravlje četiri puta godišnje radi analize sirove vode koja se preuzima za prečišćavanje, objašnjava Goran Gavrilović.
Takođe, Republička agencija za zaštitu životne sredine ima zakonsku obavezu da sprovodi monitoring najmanje jednom u četiri godine. I sve te analize dugoročno pokazuju visok kvalitet grošničke vode.
Do istih rezultata došlo je i udruženje „Ekomar“, koji čine uglavnom biolozi sa Prirodno-matematičkog fakulteta. U stručnoj studiji „Akumulacije grada Kragujevca“, objavljenoj prošle godine, data je sledeća ocena: „Ekološki potencijal akumulacije Grošnica, zasnovan na merenim fizičko-hemijskim parametrima, ocenjen je kao dobar“.
Zabranjen pristup jezeru
Kako je grošnička vodojaža u dugom periodu nemara i bahatosti prema prirodi, a naročito prema vodama, uspela da ostane čista i nezagađena?
Prvo je povoljna okolnost što je Grošnička reka, koja je najveći „snabdevač“ akumulacije, celim svojim tokom koji je dug 17 kilometara uspela da ostane čista jer je njen sliv čija je površina oko 600 kvadratnih kilometara zajedno sa nekoliko potoka koji se u nju ulivaju, pošumljen, nema nikakvih industrijskih objekata kao potencijalnih zagađivača, a priobalje je veoma retko naseljeno.
Inače, Grošnička reka nastaje od izvora Hajdučka voda u selu Bajčetina, ispod dulenskog Crnog vrha, na oko 800 metara nadmorske visine i ona ima najveći pad među svim vodotocima u Kragujevačkoj kotlini – do ulivanja u vodojažu „spušta“ se oko 500 metara.
Voda u akumulaciji očuvala je visok kvalitet i zahvaljujući njenom prirodnom položaju, ali i time što je značajno smanjen negativan uticaj ljudskog faktora. Desna obala jezera, gledano od brane, je pošumljena i sa strmim stenama, tako da je pristup nemoguć, a leva obala je zaštićena na način kako treba da se štite akumulacije za vodosnabdevanje.
- Linijom prve zone sanitarne zaštite, a to je oko pet metara od obale, postavljena je ograda i pristup jezeru je zabranjen. Takođe, akumulacija nije ribolovna voda, što znači da je zabranjeno pecanje, a naša služba obezbeđenja kontroliše da li se svi propisi poštuju i istovremeno upozorava posetioce da je zabranjen svaki pristup jezeru, objašnjava Goran Gavrilović.
Ipak, na društvenim mrežama mogu da se nađu video snimci na kojima grupa mladića uživa u kupanju i skokovima u vodu sa stena uz obalu. Gravrilović kaže da ima neodgovornih, ali od ove godine počela je saradnja sa komunalnom milicijom i policijom, koje kontrolišu da li se poštuju zabrane, posebno vikendima tokom letnjih meseci.
U pominjanoj studiji „Ekomara“ navodi se da ponekad iza izletnika ili šetača u neposrednoj blizini jezera ostaje smeće, ali ono ne ugrožava kvalitet vode, kao što je to, recimo, na Gružanskom jezeru.
Pošto je grošnička voda nezagađena i njeno prečišćavanje do nivoa kvaliteta potrebnog za ljudsku upotrebu iziskuje manje troškove, jer se koristi manje hemikalija. Nekada je cena njene proizvodnje duplo niža nego na druga dva vodoizvorišta.
Ali, događa se i da voda sa vodojaže mora više da se „popravlja“ i to je onda kada zbog obilnih padavina Grošnička reka bude bujična, sa velikim dotokom i tada se akumulacija zamuti, što od nanosa same reke, što od podizanja nataloženog mulja na dnu jezera.
Stvaranje naplava odnosno mulja problem je većine akumulacija, jer smanjuju njihov kapacitet ili zapreminu vode.
- Još prilikom prvog punjenja Grošnice 1938. godine izmereno je da je uz branu bilo osam metara zasutosti, mulja. Kasnija merenja pokazala su da je u periodu od 1980. do 2008. godine ta količina povećana za 80 hiljada kubika. Kakvo je sada stanje nije poznato, ali uskoro će se znati, jer je planirano da se nova merenja rade upravo ove godine, kaže Gavrilović.
Stanje bi sigurno bilo i gore da na Grošničkoj reci pre ulivanja u jezero nije izgrađeno 20-30 takozvanih ustava. To su mini brane u kojima se sakuplja i taloži sve ono što voda donosi, posebno kada su bujice i upravo ovih dana radnici Javnog vodoprivrednog preduzeća „Srbijavode“ čiste te male akumulacije.
Opasnost od vikend kuća
S obzirom da je brana Grošničkog jezera stara već skoro osam i po decenija, logično je pitanje koliko je ona danas stabilna i bezbedna. Goran Gavrilović tvrdi da se o tome i te kako vodi računa.
- Još 1982. godine urađena je veoma kvalitetna injekciona zavesa, to je posebna metoda zatvaranja svih naprslina na brani kako bi se sprečilo prodiranje vode u njih. Zatim je u proteklih deset godina izvršena sanacija procurivanja vode u vodozahvatnim kulama i u telu brane. Uz to, njena stabilnost proverava se jednom mesečno, a jednom ili dva puta godišnje detaljne analize i merenja radi Institut „Jaroslav Černi“. Znači da je stanje brane pod konstantnim nadzorom i bilo koji problem da se pojavi, rade se hitne i stručne intervencije, tako je njena stabilnost zagarantovana, kaže Gavrilović.
Od sagovornika saznajemo još jedan zanimljiv i važan detalj: kada su povoljni uslovi, celokupna količina jezerske vode izmeni se za godinu dana, a nekada i brže, što znači da ona nije dugostajaća, što takođe doprinosi njenom boljem kvalitetu.
Inače, količina vode u jezeru tokom godine varira, u zavisnosti od dotoka i nivoa potrošnje. Vodostaj se povećava od polovine februara, kada se otapa sneg, do kraja maja, kada su najveće kišne padavine, zatim opada do kraja godine, zbog povećanja potrošnje, manjih padavina i većeg isparavanja.
Često među Kragujevčanima postoje pitanja i dileme koja voda stiže do njihovih kuća i stanova – gružanska, grošnička ili moravska? Odgovor nije isti za sve jer cela gradska vodovodna mreža funkcioniše na principu spojenih sudova, što znači da se meša iz tri vodovodna sistema. Međutim, objašnjava Gavrilović, naselja koja su bliža rezervoarima prerađene vode dobijaju je samo iz jednog sistema.
Kada je reč o grošničkoj vodi, nju isključivo koriste stanovnici naselja koja su bliža rezervoaru na Ćavi – same Ćave, Erdeča, Velikog Polja, Malih Pčelica, dela Stanova… Ali, ona stiže i do Aerodroma, Vinograda, Deninog brda, Sušice, dela Šumarica. A kako se „popenje“ čak do tamo?
Objašnjenje je sledeće: iz rezervoara na Ćavi voda dolazi do naselja Bagremar, gde se nalazi crpna stanica koja je pumpa do Velikog brda, (ono je na pravcu od Vinograda prema Šljivovcu), gde je drugi rezervoar. Njega građani zovu „bazeni“, čak postoji i linija gradskog prevoza čija je poslednja stanica tako označena. I sada je sve jasno – iz tog rezervoara silom gravitacije ili, prostije, slobodnim padom, voda „silazi“ prema gradu, u prvim naseljima je samo grošnička, a kako ide ka nižim naseljima, meša se sa onom iz Gruže i moravskih reni bunara.
Posle svega opisanog, šteta je što vodojaža nije veća i izdašnija jer je njena voda najčistija. Ali, postoji jedno upozorenje, pa i strepnja, kako u „Vodovodu“, tako i u udruženju „Ekomar“: pored Grošničke reke, naročito u naselju Trešnjevak, sve je više gradnje vikend kuća. S dolaskom ljudi uz vodotok uvek postoji opasnost, o tome svedoče mnoge zagađene reke i potoci, da Grošnička reka počne da se pretvara u kanal otpadnih voda. Bila bi to velika nesreća za jezero i grad. Kako je sprečiti?