Nedavni poziv jedne prijateljice naveo me je da nakon jednog dužeg vremena istažim svet kojeg sam ja nekada ponosno bio deo. Naime, krenuo sam u istraživanje rada omladinskih organizacija u gradu Kragujevcu. Gledano iz ove perspektive Kragujevac se do pre sedam godina mogao ponosno nazivati prestonicom mladih s’obzirom na to koliku je pažnju posvećivao mladina i brizi o omladinskim organizacijama.
Da se vratimo na sam početak. Omladinske organizacije stvarane su iz razloga da mladi sami detektuju probleme sa kojima se njihova populacija susreće i da uz pomoć države nađu najbolje moguće rešenje, a opet prihvatljivo toj populaciji.
Kao što ranije rekoh, grad Kragujevac je nekada vodio računa o ovakvim organizacijama. Pratio je njihov rad, pružao svaki vid pomoći. Od obezbeđivanja prostora, preko medijske propraćenosti do finansijke pomoći, što kroz projektna, što kroz direktna finansiranja. Čak je grad pružao pomoć i jemstva pri apliciaranju projekata kod stranih organizacija.
Rad ovih organizacija bio je i te kako primetan. Kao kruna promocije organizacija postojao je Sajam omladinskih organizacija, na kojima su sve omladinske ograniazacije na svojim štandovima predstavljale svoje uspehe, upoznavali građane sa svojim radom kao i razmenjivali iskustva sa mladima iz drugih organizacija.
Istaživanje me je dovelo do poražavajućeg podatka. U Kragujevcu danas ima 11 registrovanih omladinskih organizacija, ali zbog poteškoća u finansiranju njihov rad je sveden na gotovo neprimetan minimum ili na ivicu gašenja.
To nameće pitanje da li su problemi mladih nestali? Da li to gradska vlast radi jače, brže, bolje na rešavanju problema mladih? Ili ih je jednostavno gurnula pod tepih?
Odgovor je zapravo jednostavan – NE!
NE – problem mladih nisu nestali. Čak šta više, nih je iz dana u dan sve više i više;
NE – vlast gotovo da ne radi na problemima mladih dok sa ponosom na lažne izbore izlazi pod sloganom „ZA NAŠU DECU”;
i NE – oni nisu gurnuti pod tepih, već je vlast kao malo dete zažmerila pred svim tim problemima pa misli da je gotovo niko ne vidi.
Da budem jasniji, vlast nije manifestno osporila rad ovim odrganizacijama, samo je nefinansiranjem latentno onemogućila njihov rad i postojanje. Tu dolazimo do glavnog pitanja, gde odlazi novac namenjen mladima? Kako to da je grad nekada imao manje novca i opet imao sredstava za mlade dok danas kada imamo „istorijski visok budžet” novca za mlade gotovo da nema?
Razgovarao sam sa nekim lokalnim aktivistima koji su u početku pokušavali da se izbore za kakva-takva sredstva i objasnili su mi da konkurse koje grad raspisuje već unapred dobijaju organizacije bliske vlasti.
Ovom prilikom apelujem na gradsku vlast uzme u obzir značaj omladinskih organizacija i počne aktivnije da radi na njihovom oživljavanju. Jer problem mladih se nagomilavaju, a jaz među građanima I vlasti produbljuje. Plašim se da dok vlast, baš kao ono malo dete, ne shvati da iako pokrije oči njega svi vide ovaj jaz bude toliko produbljen i gotovo nepremostiv.
Lazar Ašanin
Mladi Stranke slobode i pravde Kragujevac
Danas uglavnom neobrazovani (ili „obrazovani“ sa kupljenim diplomama) i nedovršeni ljudi, koji sebe vole da nazavaju političarima, vode i grad i državu. Naravno da pametni, mladi ljudi, koji žele da se obrazuju i bave politikom ili da daju svoj doprinos u nekoj drugoj oblasti, ne mogu doći do izražaja u takvim okolnostima. Priučeni politički diletanti (sada okupljeni oko SNS) su posle toliko godina „borbe“ uspeli da unište budućnost ove zemlje i naprave svoje „carstvo“ neznanja, nemorala i kriminala. Današnja Srbija mladim ljudima više nije šansa već hendikep. Zbog toga svake godine sve više naše dece odlazi u tuđinu da se verovatno više nikada ne vrate.