Srpski pokret Dveri predlaže da se ova istina konstatuje i da se okrenemo drugim oblicima saradnje sa EU, kao što su bilateralni sporazumi između Srbije i EU i uključenje Srbije u Evropski ekonomski prostor (EEP).
Posle 20 godina dugog i definitivno neuspešnog putovanja Srbije u EU, sutrašnje skupštinsko zasedanje na temu razmatranja „Izveštaja Evropske komisije o Srbiji za 2020. godinu” prava je prilika da aktuelna vlast SNS i SPS saopšti građanima Srbije istinu o evropskim integracijama. Istina glasi da nema daljeg proširivanja EU i da Srbija neće postati član EU. Razlog tome nije samo činjenica da više od godinu dana nije otvoreno niti jedno poglavlje u procesu pridruživanja Srbije EU, niti to što se ranije otvorena poglavlja ne zatvaraju jer Srbija ne vrši potrebne reforme. Razlog tome, takođe, nije samo to što je EU posvećena unutrašnjim problemima poput ekonomske, migrantske ili zdravstvene krize i što, u tom smislu, više ne želi da se bavi nikakvim drugim temama dok ne dođe do redefinicije unutrašnjih odnosa i reforme same EU.
Treba biti otvoren i iskren i priznati građanima Srbije da EU zapravo suštinski nema nameru da se proširuje u budućnosti, o čemu su više puta govorili vodeći evropski zvaničnici na čelu sa francuskim predsednikom Makronom. Srbija, dakle, ne može očekivati članstvo u EU bez obzira na staru i od sadržaja potpuno ispražnjenu formalnu retoriku obe strane u ovom procesu, koja i dalje pominje nekakve evropske integracije Srbije iako ova tema više nije na dnevnom redu EU.
Kada tema članstva Srbije u EU ponovo dođe na dnevni red za pet, 10 ili 15 godina, u nekoj novoj i reformisanoj EU, tek tada se možemo o tome i izjašnjavati da li smo za ili protiv, uzimajući u obzir kao najvažniji parametar da li nas EU želi u ustavnim granicama Srbije u okviru kojih je i Kosovo i Metohija, o čemu poslednju reč treba da daju građani na referendumu.
Šta nam je onda činiti u međuvremenu? Srpski pokret Dveri smatra da nakon ovoga priznanja samima sebi da je put Srbije u EU posle 20 godina propao, treba hitno da se okrenemo alternativi, a to je nastavak saradnje sa EU kroz formu bilateralnih sporazuma između Srbije i EU koji su u obostranom interesu, po ugledu na druge evropske zemlje koje nisu članice EU (Švajcarska, Norveška, Island).
Takođe, kao opciju imamo i uključivanje Srbije u Evropski ekonomski prostor (nekadašnji EFTA sporazum) za koji smo itekako zainteresovani, jer srpska privreda ima bogato iskustvo izvoza na evropska tržišta, pre svega Italije, Austrije i Nemačke. Takođe, država Srbija treba u budućnosti da insistira na bilateralnim sporazumima sa pojedinačnim evropskim zemljama sa kojima ima obostrane interese za ekonomsku i svaku drugu saradnju, što treba da važi i za sve druge države van Evrope. Kao poseban, regionalni oblik integracija nudimo „Srpski mini-šengen” kao način povezivanja između Srbije, Republike Srpske i Crne Gore u prvom koraku, a potom i „Balkanski mini-šengen” sa BiH i Severnom Makedonijom, po uzoru na skandinavski model Nordijske Unije, poručuje Boško Obradović predsednik Pokreta „Dveri”.