Poslanik i potpredsednik Narodne stranke, advokat Vladimir Gajić, izjavio je danas da „sloboda medija direktno zavisi od nezavisnosti pravosuđa“, koje je u Srbiji pod političkom kontrolom, jer vlasti na ključna mesta u pravosudnom sistemu nepogrešivo postavljaju osobe koje nisu nezavisne.
- Kako vlast nikad nije pogrešila pa za republičkog tužioca postavila ličnost koja će početi da se bavi svojim poslom i koristiti ogromna zakonska ovlašćenja? Danas u Srbiji ima tek troje, četvoro sudija koji govore otvoreno, dvoje ili troje tužilaca, pa čak ni više od desetak advokata od ukupno 10.000 advokata, rekao je Gajić u podkastu „Razgovori u poslaničkom klubu“.
Gajić je istakao da „politika kontroliše pravosuđe za sve što je politici važno“ preko predsednika sudova i šefova tužilaštva, dok u „običnim građanskim sporovima i običnim krivičnim postupcima“ dolazi do izražaja nezavisnost i sudi se pošteno, a najveći broj postupaka je takav.
Poslanik Narodne stranke je naveo da „ništa ne vrede“ ovlašćenja, nezavisnost i bezbednost sudija Ustavnog suda Srbije.
- Kada su dobili Briselski sporazum, oni su odbili da raspravljaju o tome uz obrazloženje da nije reč o pravnom dokumentu, nego o političkom, rekao je Gajić.
Gajić je dodao da sudije Ustavnog suda zato nisu htele da ocenjuju Briselski sporazum, iako je taj dokument izazvao samo pravne posledice po razvlašćivanje srpske države na Kosovu i Metohiji.
- Javnosti nije dovoljno poznato da nema slobode medija bez nezavisnog pravosuđa, jer su u direktnoj vezi, rekao je Gajić.
Gajić je dodao da se „sudije ne mogu zakonima učiniti nezavisnim, jer imaju Pavlovljev refleks da slušaju izvršnu vlast“.
- To im je usađeno u kičmenu moždinu. Problem svih problema u Srbiji je neznanje i zato bi moralo da se mnogo više ulaže u prosvetu i obrazovanje. Ni u školama, ni u gimnazijama niti na fakultetima nije uspostavljen sistem koji podstiče ljude da kritički misle i da budu slobodni ljudi, rekao je Gajić.
Gajić, koji je i član Odbora Skupštine Srbije za kontrolu službi bezbednosti, rekao je da je služba državne bezbednosti „jedina koja je od 1945. godine kontinuirano na vlasti, kako god joj glasio naziv, KNOJ, OZNA, Državna bezbednost ili BIA“.
- Menjale su se vlasti i politički sistemi, ali je služba uvek bila tu. Taj kontinuitet je zastrašujuć, jer su oni 1945. godine organizovani po sovjetskom modelu koji nikada nisu napustili. Služba bezbednosti je od 1945. direktno učestvovala u političkim likvidacijama, rekao je Gajić.
Gajić je dodao da „osnovna delatnost službe nije ono što je zakon propisano“.
- Time se najmanje bave, nego svoje resurse i potencijal, koji nisu mali, usmeravaju na takozvane unutrašnje političke neprijatelje. Danas rade sve što su radili punih 45 godina u jednopartijskom socijalističkom poretku, i svi iz opozicije smo njihova tema. Služba se, nažalost, i dalje najvećim delom koristi kao unutrašnja politička policija, i što je režim represivniji, to je služba jača i važnija, rekao je Gajić.
- To je jedna hidra koja odlučuje ko ide gore, a ko dole i da li je dan ili noć, dodao je Gajić.
Gajić je naveo da se na čelo službe postavljaju „ljudi koji sa tim poslom nemaju nikakve veze, poput Bratislava Gašića“.