VLADIMIR GAJIĆ: KO GOD UKAŽE NA MINISTRA POLICIJE, MINISTAR GA UHAPSI

Advokat Vladimir Gajić, branilac Aleksandra Obradovića, radnika Krušika koji je medijima dostavio informacije o trgovini oružjem u koju je umešan i otac ministra policije, kaže za Glas Šumadije da je podneo predlog za ukidanje mere kućnog pritvora Obradoviću.

• Do pre nedelju dana javnost nije znala da je on uhapšen. Zahvaljujući, pre svega, istraživačkim novinarima, došlo se do saznanja o tom slučaju. U predmet sam se uključio ovog vikenda. Situacija se promenila utoliko što mu je pritvor, određen odlukom Vanraspravnog krivičnog veća Višeg suda u Beogradu, nakon ukidajuće odluke Apelacionog suda, vraćen u status koji je najpre i imao, kako se to popularno kaže – kućni pritvor. Određena mu je mera, iz Zakonika o krivičnom postupku, zabrane napuštanja stana uz električni nadzor. Obradović se od ponedeljka uveče nalazi u svom stanu u Valjevu. Danas sam sudiji za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Dariji Šćepanović podneo predlog za ukidanje mere kućnog pritvora. Bio sam u tužilaštvu, tužilac mi je rekao da je preuzeo predmet i da će da se izjasni o tom predlogu. I očekujem da sudija za prethodni postupak i donese neku odluku.

Gajić, u razgovoru za Glas Šumadije, objašnjava da mera kućnog pritvora po Zakonu o krivičnom postupku može da traje čak do pravosnažnog okončanja postupka:

• Što može da znači i tri dana, ukoliko tužilaštvo obustavi postupak, ali i tri godine do okončanja postupka.Sud svaka tri meseca, po službenoj dužnosti tu meru mora da proverava, a odbrana može u svakom trenutku da predloži meru ukidanja, tužilac se izjašnjava, sud odlučuje…

Jasno je, kaže Gajić. da Aleksandar Obradović nije izvršio nikakvo krivčno delo:

• On je uzbunjivač i u normalnoj zemlji dobio bi neko priznanje za građansku hrabrost s obzirom na to u šta se upustio i da je direktno udario u interese samog vrha vlasti. Ovaj slučaj je sličan postupku koji se pred Višim sudom u Beogradu vodi protiv dvojice policajaca Milana Dumanovića i Mladena Trbovića. Reč je o događaju prilikom posete Aleksandra Vučića Srebrenici. Njih dvojica su, kroz zakonsku proceduru, prijavu unutrašnjoj kontroli, unutar MUP-a pokušali tu stvar da razreše (otkrili kako su nezakonito poslati u Banjaluku, prim. GŠ). Njihova prijava odnosila se na ministra policije Nebojšu Stefanovića i Dijanu Hrkalović, koja je u to vreme bila alfa i omega MUP-a. Uhapšeni su, u krivičnom postupku je isključena javnost da se ne bi saznalo kako se brane. A branili su se tako što izneli strašne optužbe na račun MUP-a.

Vladimir Gajić primećuje da „ko god ukaže na ministra policije – ministar ga uhapsi“:

• Država je oteta od građana. Aleksandar Obradović je udario u rad jedne kriminalne grupe. Zamera mu se što nije poštovao procedure Zakona o uzbunjivačima, koje predviđaju da prikupi svu dokumentaciju i dostavi je tužilaštvu. Da je to uradio bio bi, mislim, životno ugrožen. Ovo je bio jedini način. BIRN je o tome pisao pre godinu dana, tužilaštvo je imalo priliku da reaguje. Tek kada je Arms watch dao tom slučaju međunarodnu dimenziju, tome se pridaje i ovde pažnja.

Aleksandar Obradović je, kaže Gajić, „čovek izuzetno čvrstog karaktera“:

• Danas mi je rekao: Vlado, kada bih se vratio unazad, sve bih isto uradio. To je poruka vlasti da ima naspram sebe čoveka koga ne može da slomi i verujem da će vremenom ići na neko stišavanje gužve u vezi sa ovim postupkom. Njemu ne može da se sudi. U javnosti se govorilo kako je on nešto priznao. Ne možete da priznate nešto što nije krivično delo.

Apsurdno je, ocenjuje Gajić, da je Aleksandar Obradović ukazao da je fabrika pretrpela štetu, a da u krivičnom postupku Krušik ima status oštećenog.

• Imaju i punomoćnike u tom predmetu, advokatsku kancelariju Vasiljević, čije je osnivač Aleksandar Đorđević, nekadašnji šef BIA, sada ambasador u Sarajevu. Jedan bizaran krvični postupak.

Na pitanje – mogu li komercijalni ugovori državnog preduzeća, što je fabrika namenske industrije „Krušik“, da budu tajni, Gajić kaže:

• Naravno da ne mogu. Prema Zakonu o službenim tajnama, u odredbi 3, izričito stoji da ako je motiv skrivanje krivičnog dela, zloupotrebe službenog položaja ili bilo kakvog protivpravnog delovanja službenog lica, to ne može da bude službena tajna. Dokumenti koji su službena tajna u određenom preduzeću, moraju da budu označeni. Imam informacju da su sve ozbiljnije novčane transakcije u Krušiku proglašene za službenu tajnu. S druge strane, radnici su tamo na ivici da stupe u štrajk, jer im se ne isplaćuju plate. Prema nekim informacijama, jedna od poslednjih isporuka oružja iz Krušika, koja je išla preko firme oca ministra policije, kupljena je na poček. Što znači da Krušik finansira svog posrednika u prodaji. Na kraju ta roba uopšte nije plaćena. Uzbunjivač je uklonjen iz javnosti da bi se sakrilo ono što se radi u tom preduzeću.

Kako je moguće neko bude 20 dana u pritvoru, a da za to niko ne zna i zbog čega prethodni branilac nije izašao u javnost sa informacijama da je Aleksandar Obradović uhapšen?

• I mene brine kakvo smo društvo postali. Obradović je uhapšen 18. septembra tako što su specijalci MUP- a sa pet džipova upali u Krušik. Kao da je Pablo Eskobar, oduzeli mu opremu, odveli ga u Beograd, oduzeli mu stvari, strpali u zatvor… Niko iz Krušika, gde ima tri hiljade zaposlenih, nije aber preneo u Valjevu. I do teksta u NIN-u proškog četvrtka, niko nije znao da je uhapšen. Za brigu je da su građani toliko uplašeni.

 Vi ste i predsednik Pravnog saveta Narodne stranke i, reklo bi se, jedan od najvećih zagovornika bojkota izbora na srpskoj političkoj sceni. Zašto mislite da je važno bojkotovati lokalne i parlamentarne izbore na proleće naredne godine?

• Narodna stranka je prva donela tu odluku. Nismo imali dileme koja odluka je ispravna u tom momentu. Sve članice Saveza za Srbiju donelu su istu odluku. Odluka da se napusti parlament je, takođe, veoma važna. Odluka o bojkotu izbora na proleće naredne godine skrenula je pažnju i međunarodne javnosti i vlasti u Srbiji. Opozicija, koja učestvuje u ovom dijalogu, nema nikakvog značaja na srpskoj političkoj sceni.
• Moj lični stav je da bi Savez za Srbiju trebalo da odredi jedan datum ove jeseni, do kada će da drži otvorena vrata drugim političkim partijama da se priključe ovom frontu. Ukoliko se ne odluče na to, trebalo bi zatvoriti vrata, ostaviti ih napolju, pa neka rade šta hoće i trpe posledice svojih loših političkih odluka. Izbori koji se budu održali bez Saveza za Srbiju, neće imati legitimitet, bez obzira koliko ljudi izađe na izbore. Vlast će biti prinuđena tokom te godine da raspiše vanredne izbore.