Dvojica kragujevačkih gimnazijalaca osvojili su prve nagrade na nedavno održanom državnom takmičenju iz fizike. Iako više vole matematiku, ljubav prema fizici i sati provedeni u učenju i vežbanju zadataka, otvorili su im put ka onome što žele – da se upišu na Elektrotehnički fakultet.
Andreja i Uroš su dobri drugari još iz osnovne škole, obojica su treći razred Prve gimnazije, bave se sportom i veliki su zaljubljenici u matematiku i fiziku. Pre desetak dana učestvovali su na državnom takmičenju iz fizike, u različitim kategorijama, i osvojili su prve nagrade. Ovaj uspeh obojici otvara vrata za upis na Elektrtehnički fakultet u Beogradu.
Ovi tinejdžeri i te kako znaju šta žele i kako da do toga dođu. Za sada mnogo uče, što pokazuju njihovi brojni uspesi, u slobodnom vremenu bave se sportom, planiraju da se upišu na fakultet i, što je najvažnije, – ne žele da idu iz zemlje, mada su svesni koliko su bolji uslovi za rad i život u inostranstvu. Ali, o tom potom.
U početku fizika mu nije išla, ali…
Andreja Maksimović ima 18 godina i opredelio se za matematički smer jer mu je matematika oduvek išla dobro. LJubav prema fizici razvila se nešto kasnije, ali se uloženi rad isplatio. Na republičkom takmičenju osvojio je prvu nagradu, odnosno, po broju bodova delio je drugo mesto sa još jednim učenikom, ali prvo troje, po pravilima, osvajaju prvu nagradu. Takmičenje se sastojalo u rešavanju pet zadataka, a Andreja je od stotinu poena osvojio 83,5.
Takmičenje je održano u Kragujevačkoj gimnaziji, a Andreja kaže da se veoma intenzivno pripremao. Iako mu ovo nije prvi put, jer se takmiči još od osmog razreda osnovne škole, ovo je najveći uspeh koji je do sada postigao.
– Spremao sam se i prethodnih godina, ali ove mnogo više jer mi je ovo takmičenje vrlo značajno zbog prolaznosti koju sam ovim uspehom dobio za upis na fakultet. Nije potrebno da polažem prijemni ispit, jer mogu direktno da se upišem, konkretno na Elektrotehnički fakultet u Beogradu, objašnjava Andreja.
Tokom višemesečnih priprema najveću pomoć dobio je od profesora Nemanje Momčilovića koji predaje fiziku Specijalnom matematičkom smeru i dodatno priprema sve one učenike koji žele da idu na takmičenje iz fizike.
Osim što je išao u školu na pripreme i sam je kod kuće vežbao zadatke iz zbirke. Kaže da zadaci na takmičenju nisu bili toliko teški, ali su zahtevali da se dobro razmisli, da se „pohvataju konci”, da se shvati šta se tu dešava, kako kaže.
Znao je da je dobro uradio test, jer je i na prethodnim takmičenjima (opštinskom i okružnom) bio među najboljima. Nije se nadao prvoj nagradi, ali ispalo je dobro. U četvrtoj godini trebalo bi da 20 najboljih učesnik iz fizike u Srbiji učestvuje na Srpskoj fizičkoj olimpijadi, a potom pet najboljih ide na Internacionalnu fizičku olimpijadu. Andreja kaže da će sigurno ići i na to takmičenje ukoliko bude organizovano.
Zanimljivo je da ovom mladiću fizika nije baš najbolje išla u osnovnoj školi, a priznaje i da ga nije mnogo ni interesovala. Inače, pohađao je OŠ „Radoje Domanović” i mada je bio „vukovac” iz fizike u osmom razredu tokom godine imao je četvorke.
– Da bih popravio te ocene, rešio sam da se baš dobro potrudim i dosta sam učio i vežbao. Tek tada sam shvatio da mi je sve to jako zanimljivo. Uživao sam dok sam radio i nastavio sam da učim istim tempom, pa sam u osmom razredu išao i na takmičenja iz fizike. Došao sam čak do republičkog nivoa, što me je dodatno motivisalo. I u prvom razredu Gimnazije išao sam na takmičenja i mada nisam stigao do državnog, volja me nije napuštala. Naredne godine sam uspeo da prođem do najvišeg nivoa, ali zbog korone ono nije održano. Ove godine sve sam to „nadoknadio”, priča Andreja zadovoljan svojim uspehom.
Od početka školovanja znao je da će na matematički smer u Gimnaziju i tu nije bilo dileme. Priznaje da ni malo nije lako, da mora da se bude pažljiv na času, da se mnogo radi, vežba, ni sam ne zna koliko. Konkretno, za ovo poslednje takmičenje počeo je da se priprema od početka školske godine. Poslednjih mesec dana, pred samo takmičenje, pripreme su bile veoma intenzivne. Svakodnevno je vežbao i radio zadatke i uspeh nije izostao.
Na pitanje šta misli o on lajn časovima, odgovara da ne ide sve kako treba, da povremeno dolazi do prekida interneta, pa se i gradivo loše shvati. I tu Andreja priskače u pomoć drugovima, pa i mlađim đacima i pokazuje im matematiku i fiziku, jer, kaže, to najbolje zna.
Osim što voli ove predmete, Andreja se bavi karateom od četvrtog razreda osnovne škole i nosilac je braon pojasa. Kaže da mu se drugovi čude kako sve postiže, ali za sada uspeva.
– Za vreme korone nisam trenirao, ali sada planiram da se vratim treninzima. Nakon ovog takmičenja imam malo više vremena, pa mogu da se posvetim tome, kaže Andreja. I u karateu je postizao dobre rezultatet i osvojio brojne medalje. Povrh svega, u slobodno vreme za svoju dušu svira gitaru.
Mada je čvrsto odlučio da se upiše na Elektrotehnički fakultet u Beogradu, još nije siguran na koji odsek. Odluku o tome ostavio je da se „krčka” do naredne godine jer trenutno ne želi da mu to oduzima vreme.
Kada je reč o tome šta misli i da li planira da kada završi fakultet ode iz Srbije, poput hiljade mladih ljudi koji su to učinili, Andreja kaže da ne bi to voleo. Prihvata da ode u Beograd, to je blizu i ima mnogo onih koje poznaje, ali u drugu zemlju – nikako. Nova sredina, novi ljudi, to nije za njega. Nema ništa protiv da ode na neku praksu u inostranstvo, ali ništa više od toga. A da li će se vratiti u Kragujevac – to još ne zna. Zavisi od situacije. Roditelji ga podržavaju, mada njegov tata, kako tvrdi Andreja, ne voli mnogo Beograd, ali biće šta će biti. Kad dođe vreme Andreja će znati da odluči.
Zaljubljenik u „suvu” matematiku
Uroš Milovanović (17), godinu dana je mlađi, ali je takođe učenik trećeg razreda Gimnazije Specijalnog matematičkog (SM) odeljenja. On je „preskočio” osmi razred i posle sedmog polagao prijemni i upisao se u Gimnaziju.
Ovogodišnji je pobednik na Republičkom takmičenju iz fizike sa 92 osvojena boda i. kako skromno kaže, pristojno je odradio svih pet zadataka. Praktično i Uroš i Andreja takmičili su se istovremeno iz istog predmeta, samo u različitim kategorijama.
Uroš je završio OŠ „Milutin i Draginja Todorović”, bio je „vukovac” i đak generacije.
– Nisam uopšte imao dilemu, sve je tu bilo čisto, znao sam da ću se upisati u SM odeljenje. Još od osnovne škole išao sam na takmičenja iz matematike, fizike, dotakao sam se i biologije, ali ljubav prema matematici i fizici je prevladala, priča Uroš.
Kada je imao svega četiri godine primećivalo se da voli da računa, da broji i da će, sudeći po tome, matematika odrediti njegov životni put. Niko u njegovoj porodici nije naročito talentovan za ovaj predmet. Stariji brat Nemanja i mlađa sestra Teodora nemaju ovakvu vrstu interesovanja, a Uroš kaže da je sve postigao sam. Roditelji ga nikada nisu terali da uči, niti su vršili bilo kakav pritisak na njega.
Na takmičenja je krenuo od trećeg razreda osnovne škole, a najvećim uspehom smatra ovaj poslednji. Ipak, najdraža mu je treća nagrada na državnom takmičenju iz matematike u šestom razredu, jer je to bio njegov prvi veliki uspeh i prvo republičko takmičenje. Te godine postigao je i značajan rezultat u rvanju, osvojio je treću nagradu. Svake sledeće godine bio je sve bolji i iz fizike. U Gimnaziji mu ovaj predmet predaje Nemanja Momčilović, za koga Uroš kaže da je izuzetan profesor i da ima sreće da mu on predaje ovaj predmet. On ih pokreće, inicijator je mnogih dešavanja, pa ih je često pomalo sramota što ponekad „padnu” ili nisu zainteresovani, a onda profesor sve reši očas posla i vrati im elan da nastave.
Uroš je i u Gimnaziji „vukovac” i planira da kao i njegov drug Andreja upiše elektrotehniku. I on je ovom nagradom rešio pitanje upisa na fakultet i preostaje mu samo da održava prosek da bi obezbedio mesto u studentskom domu. Sve je sam isplanirao.
– Roditelji me podržavaju, ali ništa me ne prisiljavaju i ta sloboda mi je najdraža. Otac mi uvek kaže „i da si najgori isto bismo te voleli, jer si naš sin”, tako da ja sam odlučujem šta i kako dalje. Nemam preciznu viziju čime bih se bavio u životu. Pre svega, zaljubljenik sam u „suvu” matematiku. To je nešto što nije primenjena matematika i što ne viđamo često u inženjerskim poslovima i fizici. To je matematika koja nema dodira sa realnim svetom i koja je više apstrakcija. A fizika me interesuje u smislu kako funkcioniše univerzum, objašnjava Uroš i priznaje da konačna odluka još uvek sazreva u njemu, ali je bliži tome da se opredeli za fiziku jer „suva” matematika nije profitabilna, što mu je mnogo žao. Mogao bi da prihvati da se matematičkim teorijama bavi iz hobija i iz ljubavi, ali profesionalno ne, jer misli da treba da radi nešto isplativije.
Kaže da je obrazovanje kod nas kvalitetno i da đaci, koji to žele, imaju mogućnost da izađu iz škole puni znanja. Istina je, kaže, da nedostaje praksa, ali to se brzo nadoknadi. Kada završite elektrotehniku nije uopšte potrebno da razmišljate o odlasku u inostranstvo, tvrdi Uroš. Mogao bi i tamo da se snađe, ali ne želi.
Budućnost je širom otvorila vrata Andreji i Urošu, a pred njima je da odluče kojim putem će zakoračiti u nju. Po svemu sudeći, oni su već odabarli ono što najviše vole, a kad se nešto zaista želi i voli, nema prepreka u ostavarivanju cilja.
Izvor: kragujevacke.rs