U okviru programa „Unapređenje položaja žena na selu“ danas je održana konferencija za novinare na kojoj su pored ostalog saopšteni rezultati istraživanja o strukturi ženske seoske populacije na teritoriji grada Kragujevca, njihovoj zapošljivosti, pravnom statusu vlasništva nad poljoprivrednim gazdinstvima i drugo. Ovaj program, čiji je cilj doprinos povećanju zapošljivosti i unapređenju položaja žena iz ruralnih sredina a na principima rodne ravnopravnosti i antidiskriminacije, realizuje Udruženje „Putokaz Kragujevac“ uz podršku grada Kragujevca.
Kragujevac je prvi grad koji je zahvaljujući saradnji sa radnim grupama iz civilnog sektora koje su učestvovale u izradi lokalnog akcionog plana uvrstio inicijativu Udruženja „Putokaz Kragujevac“ kojom su teže zapošljive kategorija žena 45+ ušle i u nacionalnu strategiju zbog čega su nam o njima neophodni podaci iz seoskih sredina, rekla je dr Gordana Damnjanović, članica Komisije Privremenog organa grada Kragujevca. Rezultati ovih istraživanja biće nam temelj za sledeći krug strateškog planiranja, projektne aktivnosti civilnog sektora i rad fokus grupa žena sa seoskog područja koje su raspoložene za edukaciju i podršku a nisu dovoljno informisane o svim programima i mogućnostima koje pruža Grad i Nacionalna služba za zapošljavanje. U narednoj godini ćemo raditi na poboljšanju informisanosti, izlaziti na teren i uspostaviti bolju saradnju sa mesnim zajednicama u kojima je najmanji procenat žena, istakla je dr Damnjanović i naglasila da moramo aktivirati žene, steći njihovo poverenje jer je preko polovine nezaposlenih žena starije od 49 godina.
Kada je u pitanju profil seoskih žena, istraživanjem je uočeno blago odstupanje kada je reč o registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima gde je nešto veći procenat žena nosilac gazdinstva a to je 24%, rekla je Olivera Nikolić, menadžerka Udruženja „Putokaz Kragujevac“. Ono što nije ohrabrujuće je da ogroman broj žena 82% ne zna za programe podrške ženama poljoprivrednicama i svega 3% ispitivanih žena do sada je koristilo neku podršku ili subvenciju. Ohrabrujući podatak je da je polovina ispitanica iskazala interesovanje da učestvuju u obukama za ekonomsko osnaživanje, nastup na tržištu, savremene komunakcione tehnologije, pisanje biznis planova i sl. ali je manji procenat zainteresovanih da same pokrenu posao na selu. One kroz Udruženje vide mogućnost da iskažu svoje ideje, da ih realizuju i time prevaziđu neke od svojih strahova i nedoumica, zaključila je Nikolić.