Kragujevac je danas bio srpska vinska pozornica na kojoj su svoja najbolja i najkvalitetnija vina izložile
sve vinarije iz zemlje i regiona koje ‘‘nešto znače‘‘ u svetu vinarstva. Na ovoj pozornici danas nije biilo
‘‘pobednika‘‘ ni ceremonije proglašenja najboljih, jer su prema rečima organizatora sve vinarije
kvalitetne, a svako vino posebno i dobro na svoj način.
- Vino je velika tajna i što više ulazimo u svet vina, sve više nam se taj svet otvara, a mi razotkrivamo
tajne‘, u najkraćim crtama opisuje filozofiju i kulturu ispijanja vina Zoran Dragoljević Žorž, organizator Salona vina u Kragujevcu.
Svoja najbolja vina predstavila 91 vinarija, a gotovo sva izložena vina već su ovenčana
medaljama i plaketama koje su im dodelili sručnjaci. Zbog toga, organizator Salona u Kragujevcu i ne
može da izdvoji neku vinariju posebno, već kratko kaže ‘‘svi su dobri, svako vino ima svoju tajnu‘‘.
Najviše vinara na Salonu bilo je iz Šumadije, ali su se paletom svojih vina predstavili i vinari tikveškog
kraja iz Severne Makedonije, proizvođači autohtonih sorti grožđa sa Kvarnera, vinari Negotinske Krajine, Pomoravlja i drugih delova Srbje.
Uz kvalitetna vina neizostavno idu i dobri sirevi i pršuta, koji su takođe bili izloženi, pa su posetioci
Salona danas imali kompletan ugođaj za svoja nepca. Obe sale hotela Kragujevac bile su krcate štandovima sa vinima i pratećim delikatesom, a među buteljkama različitih oblika i boja, šetali su otmeno obučeni muškarci i žene u elegantnim toaletamma uz prepoznatljivo mirisanje čaše.
Organizator Salona u Kragujevcu i dobar poznavalac vina, Žorž objašnjava da je lepota Sajma upravo u
otkrivanju vinskih tajni i finesa, koje, ruku na srce, nisu poznate prsečnom građaninu. Otkriva i da ista
sorta grožđa, uzgajana na drugom podneblju, vinu daje potpuno druge note i arome.
- U tome je upravo ta lepota. Otkriću vam na primeru jednog sovinjona. U Čileu to vino u sebi ima ukus ananasa, onaj sa Novog Zelanda ima ukus zelene paprike, a naš ovde u Šumadiji ima ukus zove. Ista je sorta, isti je klon, samo teroar drugačije daje, to su te finese koje se otkrivaju u vinskom svetu‘‘, kaže on. Šumadija postaje prepoznatljiva na vinskoj mapi
Kragujevac nije bez razloga domaćin Salona vina koji se održava već sedmi put, a to potvrđuje i sve veći
broj vinarija koje se osnivaju u Šumadiji. Predsednik Udruženja vinara Šumadije Saša Novaković, ujedno
i vlasnik vinarije Art Wine, za Glas Šumadije kaže da je 2013. kada je osnovano uduženje, bilo svega 11
članova, a danas ih ima 45.
- Sa novim vinarijama, podižu se novi zasadi vinove loze sa još opširnijim sortimentom, a stare vinarije rastu. Naša vina su sve kvalitetnija i sve više se prepoznaju u samom regionu, ali i u jednoj ozbiljnoj vinskoj mapi Evrope‘, kaže on.
Šumadijski vinari izvoze svoja vina na tržište gotovo celog sveta i nalaze se u vinskim kartama u
najekskluzivnijim restoranima. Kvalitet je naravno ispraćen i adekvatnom cenom, koju dobri poznavaoci
vina plaćaju, reklo bi se, ne žaleći para i ne pitajući koliko košta.
Sasvim logično, nameće se pitanje zbog čega su kvalitetna vina skupa i dostižu cenu od kojih se
prosečnom građaninu Srbije zavrti u glavi.
U čemu je razlika između vina od 500 i 5.000 dinara?
Ovu ‘‘enigmu‘‘ o astronomskim ciframa, koje se nekada mere i hiljadama evra, za Glas Šumadije
objašnjava vinar Saša Novaković.
On navodi da je proizvodnja kvalitetnog vina dugotrajan proces i plastično opisuje da je oprema toliko
skupa, da kod proizvođača samo jedno ‘‘dobar dan‘‘ košta nekoliko stotina evra. Na cenu utiče i to što od
berbe, pa do flaše na stolu, prođe i po nekoliko godina. Na svom primeru ističe da će iz vinograda koji je
podigao prošle godine, prva flaša vina svetlost dana ugledati tek 2027.
U međuvremenu, bure u kome ‘‘leži‘‘ vino, svakog meseca ‘‘popije‘‘ po jedan litar, a da bi vino bilo
punog kvaliteta, mora da odleži dve godine. U proseku, za taj period barik bure za vino koje meri 225
litara, popije 10 odsto svog sadržaja.
- Onda možete da shvatite koliko je to dugoročan period i proces stvaranja jednog takvog plemenitog
pića, koje sa sobom nosi ozbiljan kvalitet. Takvo vino, tokom svog nastajanja izgubi više od 50 procenata od one količine grožda koje uzberete, to nestane u vidu pretoka, taloga, filtracije i ispijanja burća u kojima vino odležava. Jeftino vino, od recimo 500 dinara, teško da je napravljeno od grožđa, a i ako jeste, to su onda laka vina mešanih sorti, neproverenog porekla i slično, objasnio je ovaj stručnjak za vino.
Kvarnerski vinari oduševljeni šumadijskim vinima i rakijom
Prvi put na Salonu vina predstavili su se i vinari sa Kvarnera iz Hrvatske, koji su doneli vina od žlahtine,
autohtone sorte grožđa koja raste u Kvarnerskom zalivu.
Žarko Stilil predstavnik udruženja kvarnerskih vinara, iskreno je za Glas Šumadije rekao ‘‘da nije znao
gde dolazi i kakva vina može da očekuje‘‘, a kada su ga domaćini dočekali uz šumadijsku rakiju i vino,
dodaje ‘‘da je bio ugodno iznenađen‘‘, te da Šumadija ima odlična vina i rakije.
Kaže da su kvarnerska vina koja su doneli, napravljena od žlahtine, koju zovu ‘‘kraljicom Kvarnera‘‘.
Objašnjava da je od 200 hektara tamošnjeg vinogorja, 180 pod autohtonom sortom kojom se ponose i od
koje prave, kako kaže i ‘‘pjenušac‘‘.
Kao i svi dobri poznavaoci vina i on kaže da je ispijanje vina svetkovina za čula.
- Vino je zapravo jedna emocija i čim nije iskreno vino, to je problem. Isto je i kod destilata i rakija,
probali smo ovde fantastične rakije od šljive i druge voćne rakije i prosto se oseti kada je taj destilat
iskren. Kada ga okusite to je nešto sasvim posebno. Tako i vino, vino je emocija i svako tu emociju oseti .
Ako je vinar iskren, onda se to oseti i u čaši‘‘, opisuje Žarko.
Ovaj vinar iz hrvatskog primorja ocenjuje i da vino, koliko god da je kvalitetno, nije popularno među
omladinom i priča da je to jedan od zadataka kvarnerskih vinara u želji da vino ‘‘vrate za sto‘‘.
- Mi promovišemo kulturu pijenja vina i kulturu stola, jer jako teško dolazimo do mlađih ljudi koji su
zaluđeni s nekakvim stranim jakim alkholnim pićima, koja se proizvode u milionima litara. Mi
pokušavamo da ih privučemo da poštuju kulturu vina, priča on.
Dodaje i da i pored toga što mladi više vole žestinu nego vino, nemaju problem sa plasmanom, te da je
turističko tržište toliko jako da ‘‘proguta‘‘ sve što naprave, pa malo preostane za izvoz.
Opisuje i da meštani rado piju piju svoja vina, a prema njegovom mišljenju idealna hrana za slaganje sa
žlahtinom su kvarnerski škampi i divlja šparoga, što je kaže on, lokalni specijalitet.
Uz vina, sireve i suhomesnate proizvode, na Salonu vina u Kragujevcu predstavljene su i tri knjige o vinu
i vinarstvu, a održana su i četiri masterklas predavanja.