Uz najduže noći i najsumornije vremenske prilike, zima je u jeku za nas koji živimo na severnoj hemisferi.
Nakon praznične strke – iako su naša okupljanja i slavlja ove godine bila unekoliko drugačija – teško je šćućuriti se i čekati da proleće donese bolje raspoloženje pre nego što počnemo da razmišljamo o izlaženju i druženju.
Ove godine je to povlačenje u domove primetnije nego ikad pre, pošto se podudarilo s većim restrikcijama usled Kovida-19 – što znači da za mnoge u Evropi i SAD ta odluka nije dobrovoljna.
Ali da li je ljudima taj period neaktivnosti potreban kako bi se odmorili i napunili baterije – i ako je tako, otkud ta potreba?
Ili nas je savremeni život uslovio da zimi budemo manje društveni?
- Može li aplikacija da pronađe srodnu dušu
- Zašto je toliko teško oprostiti bivšem partneru
- Ima li prednosti u odbacivanju monogamije
Ima jedna savremena fraza koja dobro opisuje želju da se pritajimo zimi – „sezona vezivanja“.
Taj izraz se našao u užem izboru jednog rečnika za reč 2017. godine, i tu je fenomen objašnjen kao period u kom, ako ste sami, na početku zime tražite novog partnera i ostajete u toj vezi do proleća.
Interesovanje za „sezonu vezivanja“ je prema pregragama Gugla na severnoj hemisferi najveće između oktobra i februara, pre nego što sasvim opadne tokom leta.
Dovoljno je da prelistate filmove iz tog dela godine i dobićete virtualni asortiman romantičnih komedija o parovima.
Za to bi mogao da postoji dobar razlog: zbog fizičkog osećaja hladnoće publika više voli romantične filmove i spremnija je da plati za njih (međutim, ti gledaoci su već povezali romantične filmove sa toplim osećanjima – te bi, stoga, mogli i da zamisle da se zaista greju dok ih gledaju).
Ima nečeg u hladnim noćima i kraćim danima što ljude okreće ka romantičnim pričama.
Godišnja doba uveliko utiču na našu psihu, od naše sklonosti da izbegavamo rizike do toga da postajemo manje druželjubivi i želimo da se primirimo, kao da se spremamo za hibernaciju.
Količina prirodnog svetla i naša upotreba veštačkog osvetljenja noću vezuje se za sezonske poremećaje u ponašanju. Naš nivo serotonina (hormona koji pomaže da regulišemo raspoloženje) opada kako opada količina sunčevog svetla.
Mada Kristina Blum i njeni saradnici iz Centra za hronobiologiju pri Univerzitetu u Bazelu ističu da to što koristimo veštačko svetlo hladnih talasnih dužina ujutro, te ono s toplim talasnim dužinama uveče, može da ima pozitivan učinak na obrasce sna i naše raspoloženje.
Ali postoji i nešto u hladnoći što na poseban način utiče na privlačnost.
Neka istraživanja su utvrdila da je heteroseksualnim muškarcima, na primer, žensko telo privlačnije zimi nego leti.
Naučnici su pretpostavili da je to posledica efekta kontrasta. Taj efekat objašnjava zbog čega nešto što je jedinstveno ili odstupa od norme može delovati privlačnije.
U ovom slučaju, zimi je manje učestalo videti ljude u kupaćim kostimima, te ih ta jedinstvenost čini privlačnijima.
Iako zima može uzrokovati prirodno sužavanje našeg izbora, postoji još jedan razog za to što ljudi tada češće stupaju u veze ili ostaju u njima, i za taj smo u potpunosti sami odgovorni.
Zima se na severnog hemisferi podudara s verskim praznicima, Novom godinom po gregorijanskom i kineskom kalendaru, i drugim događajima, kao što je Dan zaljubljenih.
Sezona vezivanja preklapa se sa tim događajima – ako imate partnera, lakše vam je da ostanete s njim nego da raskinete tik pre njih, tvrdi Ketrin M. Hertlajn, profesorka psihoterapije za parove i porodice na Univerzitetu u Nevadi.
„Porodica, prijatelji i okruženje nas mogu pritiskati da pronađemo partnera, ali takođe mislim da osećamo i podsvesni pritisak. Koliko sam uspela da zaključim, neki ljudi ne žele da okončaju vezu u ovo doba godine. Vidim da ostaju u vezama kako ne bi talasali ili završili sami u ovom periodu.“
Ali ovi dani vam mogu promeniti ponašanje i nevezano za romantične veze.
„Ljudi [za Novu godinu] preispituju svoj život – upoređuju ga s onim što su mislili da će ostvariti, s onim što su mislili da će dotad već imati, i tu može doći do razočaranja“, tvrdi Kalanit Ben-Ari, psihoterapeutkinja za parove koja živi u Londonu.
- Dramatične promene u dejtingu, tvrdi gazda Tindera
- Kako izolacija zbog korona virusa menja naše životne navike
- Zaljubila sam se u muškarca sa oglasa
Kratkoročni neuspesi, bilo da je reč o neuspehu da postignemo ciljeve ili ispunimo očekivanja, mogu u nama izazvati preteranu reakciju i navesti nas da odustanemo.
Ako nas Nova godina podseća na to da nismo ispunili ciljeve koje smo postavili dvanaest meseci ranije, može se desiti da u potpunosti odustanemo od njih.
To je poznato kao efekat „ma dođavola“, kada se zbog zastoja ili onoga što smatramo neuspesima povlačimo.
Možda jesmo svesni toga da su datumi u našim dnevnicima prilično proizvoljni, ali teško je zanemariti ih.
Ako svi ostali daju novogodišnja obećanja ili se spremaju za Dan zaljubljenih, teško je ne razmišljati o tome kako nama ide sa svim tim.
Dok društveni fenomen sezone vezivanja govori da je to vreme romanse, takođe se može shvatiti i kao vreme u kom ćemo poraditi na drugim vezama u našem životu.
Sali Bejker, psihoterapeutkinja za veze iz Londona, tvrdi da su se neki, usled Kovida-19, ponovo povezali s ljudima iz svoje prošlosti, umesto da se trude da pronađu nove veze.
Ali preterano oživljavanje starih veza sa sobom nosi svoje probleme.
Mnogi koji baš i nemaju izbor ove godine su proslavili Božić i Novu godinu onlajn.
Da li, u odsustvu socijalizacije u stvarnom životu, okretanje digitalnim metodama utiče na naše blagostanje? To je tema koju su istraživali Hertlajn i drugi.
Ona tvrdi da se ljudi, kada koriste društvene mreže za upoznavanje, ne usredsređuju na jednu ili dve osobe, već pričaju sa mnogo različitih ljudi.
„To vas, zapravo, ne čini manje usamljenima. Jedno istraživanje pokazuje da depresija i anksioznost samo rastu kod svake desete osobe na društvenim mrežama koju zapravo ne poznajete, već je pratite ili ste prijatelji.“
To je zasnovano na istraživanju Brajana Prajmaka, profesora javnog zdravlja na Univerzitetu u Arkanzasu.
„Mač s dve oštrice zvani društvene mreže još je oštriji u vreme Kovida-19″, tvrdi on.
Možda će vas zanimati i kako veze sa strancima povećavaju kreativnost
„S jedne strane su nam više nego ikad potrebni alati poput društvenih mreža, kako bismo se osećali povezanim dok moramo da održavamo fizičku distancu. Sa druge, više vremena provedenog na društvenim mrežama može nas dovesti u veći rizik.“
Međutim, odgovor ne leži u odbacivanju onlajn veza, prema rečima Ketrin Hertlajn. Umesto toga moramo promeniti način na koji komuniciramo s drugima.
„Ljudi s kojima smo u kontaktu ne mogu fizički da nas vide, te stoga [osećamo potrebu da] detaljno opisujemo naša osećanja. Zbog toga nam se čini da su te veze intimnije nego što jesu.
„Stanje u kom stalno objašnjavate i detaljno opisujete vaše misli i osećanja je prosto ranjivije.“
Zima možda nije pravo vreme za velike životne promene, ali je važno shvatiti poreklo tih emocija.
„Mi, u srži, živimo evolutivni obrazac koji nam nameće da se združimo, oformimo čopor i preživimo“, tvrdi Hertlajn.
„Ali nam se, istovremeno, sa svih strana potura ideja da tokom zime ne bi trebalo da budemo sami.“
Bilo da romantični filmovi u vama potiču topla osećanja ili ne, ne čudi nas to što smo zimi uglavnom skloni tome da ostanemo kod kuće, ušuškani.
Pogledajte i kako da „vodite ljubav sa svojim telom“
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
