Fondacija Ana i Vlade Divac, zajedno sa kompanijama „IKEA” Srbija i „Masterkard”, 25. oktobra proglasila je sedam najboljih projekata za ekonomsko osnaživanje žena „Ja sam odvažna“. Na tom spisku našla se i jedna kragujevačka firma – „Marella natural”, vlasnice Vesne Mladenović, sa 14 stalno zaposlenih, gde većinu čine pripadnice lepšeg pola, i uglavnom mlađe osobe, što je uzeto u obzir prilikom žiriranja kandidata.
Na svečanoj dodeli uručena su im sredstva u ukupnom iznosu od preko 3,5 miliona dinara, i svaka nagrađena firma je dobila po sedminu pomenutog iznosa za nabavku opreme za rad, kreiranje novih proizvoda, kao i otvaranje dodatnih radnih mesta za žene.
Po propozicijama podržani su biznisi koje su osnovale ili ih vode žene, kao i pravni subjekti koji zapošljavaju najmanje pedeset posto žena, a koji će kroz pomenuti konkurs otvoriti najmanje jedno radno mesto za žene.
Inače, partneri na konkursu „Ja sam odvažna” od 2018. godine kada je započet nagradili su 18 incijativa. Cilj ovog projekta, jeste doprinos poboljšanju položaja žena u radnom i društvenom okruženju.
Žene manje zarađuju
Svečanoj dodeli priznanja prisustvovala je Anika Ben David, ambasadorka Kraljevine Švedske u Srbiji koja se obratila pobednicama rečima da se još susrećemo sa mnogim poteškoćama kada je u pitanju rodna ravnopravnost.
- U želji da stvorimo prilike za bolji položaj žena u društvu i njihovu veću ekonomsku nezavisnost, do sada smo podržali 70 preduzetnica i socijalnih preduzeća kroz bespovratna sredstva sa posebnim fokusom na ruralne delove Srbije, zaključila je Ana Divac, predsednica Upravnog odbora Fondacije „Ana i Vlade Divac” tokom svečane dodele.
To je bio i povod za razgovor sa Vesnom Mladenović, rođenom u voćarskom kraju – Požegi, koja se s decom doselila u Kragujevac i započela svoj biznis s preradom voća i povrća.
Kao diplomirani ekonomista 2017. godine osniva porodično preduzeće pod imenom „Marella natural” u Desimirovcu, u kome je bila jedina zaposlena, da bi vremenom zapošljavala nove, uglavnom mlade ljude. Iznajmila je od avgusta ove godine veći pogon – od 600 kvadrata u krugu nekadašnjeg „22. decembra”.
Prve godine je, kako kaže, eksperimentalno radila neke uzorke sama, naredne godine imala je dva zaposlena, pa tri-četiri, da bi danas imala 14 zaposlenih i u planu joj je otvaranje novih radnih mesta. Najmlađi član kolektiva ima 19 godina.
• Na početku smo imali samo par proizvoda, međutim, vremenom smo širili tu paletu. Moj otac Sreten Bondžulić radio je u „Budimci” i dosta stvari sam na početku naučila od njega i tako je to krenulo, kaže Vesna, koja se slučajno prijavila na konkurs „Ja sam odvažna”.
Videvši objavu na internetu njena kćerka i tehnolog su je podstakli da se prijavi pa šta bude. Zajednički su uradile pripremu dokumentacije i biznis plan za kupovinu osnovnih sredstava i posrećilo im se. Bilo je, napominje, dosta kandidata, i najpre su ušli u uži krug od 10 firmi, nakon čega im je dolazila komisija u posetu da vide šta oni to rade, čime se bave i šta bi rešili sa tom nekom opremom, da li bi tako unapredili sam proces proizvodnje i da li bi ona uopšte mogla da zaživi na tržištu. Gledali su i koliko žena je angažovano i da li je osoba ženskog pola osnivač, što su bila dva osnovna kriterijuma za dodelu sredstava. Posle tog krug se sveo na pet kandidata, pa su naknadno pridodata još dva i podeljena sredstva na ravne časti. Trebalo je da bude po 5.000 evra, ali je malo smanjeno zbog nagrade za još dve preduzetnice, ali je našoj sagovornici drago zbog toga.
Konkretno, oni su dobili jednu etiketirku- mašinu za lepljenje etiketa na ambalaži, zatim električni merač protoka tečnosti da to ne bi radili ručno. Takođe su dobili sredstva za uvođenje HASAP standarda i već su u proceduri, kao i dva skladišna suda po 620 litara. Oni bi u to sami morali da investiraju vremenom. Za uzvrat moraju da zaposle još jednu ženu. Ona će biti angažovana u proizvodnji na programu „džemića” odnosno niskokalorične marmelade, koji tek planiraju ozbiljnije da pokrenu, jer se lepo pokazao na tržištu.
Pripreme za izvoz
Primarni proizvod su im hladno ceđeni sokovi, od različitih vrsta voća i povrća, pojedinačno ili u kombinacijima. U asortimanu imaju preko 40 vrsta različitih sokova, hladno ceđenih bez dodataka šećera i vode. Tu se praktično presuje voće i povrće i kad se ocedi vrši se proces pasterizacije na 82 stepena. Osim toga imaju program sirupa sa šećerom, ali i program niskokalorični sa fruktozom koji mogu da koriste dijabetičari i imaju 30 odsto manje kalorija nego obični sirupi.
Isto tako se rade i džemovi, marmelade koje mogu i dijabetičari da koriste. Nezaobilazno je i slatko, a od zimnice prave ajvare od pečene paprike, i to na tradicionalni način, kao i mleveni paradajz i paradajz sos, ali prave i takozvani zdrav obrok sa žitaricama i kandiranim voćem, čija semenkama i od orašastih plodova pakuju.
Asortiman dopunjuje i detoks čaj od 17 vrsti različitih biljaka, koji pomaže čišćenje organizma i poboljšava metabolizam i mršavljenje. Od svega toga, ipak, najbolje idu hladnoceđeni sokovi, koji su podigli njihov brend. Imaju tri vrste imunosokova (imunosport, imunoenerdži i imunoprotekt). Oni su kombinacija voća i povrća i plus su pridodati vitamini A, D, komleks vitamina B, vitamin E i minerali magnezijum i cink.
Voće nabavljaju iz dva izvora – od poljoprivrednih gazdinstava i od hladnjačara koji su prethodno prikupili voće iz okoline Čumića, Trnave, sela oko Aranđelovca i Smedereva, a maline iz Arilja i Ivanjice sa zaštitnim logom i geografskim poreklom.
Izvoz traži i količine i kontinuitet proizvodnje, što njima neće biti problem jer su već naručili mašine iz Mađarske kojima će ubrzati posao i povećati proizvodne kapacitete.
Iz voćarskog u voćarski kraj
Vesna je inače igrom slučaja izabrala Šumadiju i Kragujevac kao povoljnu lokaciju za život i za biznis. Njena kćerka je već krenula majčinim stopama, u smislu odabira fakulteta i interesovanja za porodični biznis u koji se polako uključuje. Vratila se iz Beograda nakon završene srednje škole na studije u Kragujevac, dok će njen brat najverovatnije krenuti na drugu stranu.
U ozbiljniju priču Vesna je ušla tek po dobijanju podsticajnih sredstava EUPRO 2019. godine sa svojim učešćem od 25 posto, a ostatak su bila bespovratna sredstva za namensku kupovinu osnovnih sredstava. To, naravno, nije bilo dovoljno, pa se i dalje kreditno zaduživala kod banaka.
• Teško da bi bez kredita mogli da se razvijamo. Uglavnom to bude za obrtna sredstva ili ukoliko nam nešto zafali za nabavku neke mašine, da bi proširili kapacitete, objašnjava Vesna.
Ona napominje da baš voli svoj posao i da je dobro organizovana osoba. Ne pada joj teško da radi i po 15 sati dnevno. Prva da dođe i da omrkne. Obožava da pravi neke nove uzorke, da osmišlja nove proizvode, kako bi firma rasla i razvijao se njen brend.
Preko Regionalne privredne komore redovno ide na sajmove hrane i pića, što im obezbeđuje neke povoljnosti.
Uspela je da na rafovima prodavnica zdrave hrane budu veoma zastupljeni njihovi proizvodi. Veleprodaje zdrave hrane su im glavni kupci, ali ušli su i u jedan veliki sistem – „Merkator” pod svojim brendom. Sarađuju i sa restoranima i kafićima i imaju sindikalnu prodaju. U Beogradu imaju i jedan svoj maloprodajni objekat i komercijalistu i razgranali su se već po prestonici.
Njena borba tu ne staje. Ima želju da se takmiči sa muškom konkurencijom i na to gleda kao na izazov. Muškarci nisu inteligentniji i sposobniji, osim što su fizički jači.
- Žene ni u čemu ne zaostaju, čak su preciznije, odgovornije, dinamičnije u nekim momentima, zaključuje Vesna Mladenović.