Više stotina vernika iz gružanskih sela danas je protestovalo ispred Eparhijskog doma u Kragujevcu tražeći od mitropolita Jovana da vrati u službu sveštenika Nikolu Simića kome je oduzeta parohija i koji je poslat na crkveni sud zbog nepoštovanja crkveno-kanonskih pravila.
Kako je sam rekao, sveštenik Nikola Simić optužen je za proneveru crkvenog novca što odlučno odbacuje, i tvrdi da je stvarni razlog njegovog progona političke prirode.
- Ja ne krijem da sam nosio majicu sa natpisom „Nećeš kopati“ i da sam od prvog dana podržavao studentske proteste što ću i dalje činiti, rekao je Simić i dodao da je napad na njega intenziviran posle njegovog učešća na studentskom protesu na Autokomandi u Beogradu.
Jedan od učesnika skupa, Milorad Vučković zatražio je od mitropolita Jovana da u vreme posta ima razumevanja za vernike Srpske pravoslavne crkve (SPC), sveštenika Nikolu i sve ljude koji podržavaju studente i njihove zahteve i suprotstavljaju se kopanju litijuma u Srbiji.
- Da li je greh oca Nikole što je nosio majicu „Nećete kopati“, koja izražava mišljenje svih nas koji se protivimo da našu plodnu zemlju pretvore u rudnike i jalovišta? I da li je greh oca Nikole i svih nas koji nosimo bedževe sa srcem naših studenata koji su poput Halijeve komete proširili svetlost slobode našom lepom Srbijom?, zapitao je Vučković i dodao da je to mnogo Manji greh od odlikovanja koje je Šumadijska eparhija dodelila pojedinim vladikama i političarima koji u narodu nisu na dobrom glasu.
On je apelovao na episkopa Jovana da, „ako ne zbog oca Nikole, a ono bar zbog njegovo troje dece i supruge da mu vrati parohiju od koje porodica živi“.
- To bi bilo tako bogougodno i hrišćanski od vas i mi verujemo da ćete to i učiniti, rekao je Vučković i dodao da je drugačije, oni mu se ne bi ni obraćali.
- Svi mi, kao i vi, nosimo svoje grehe pred narod i pred boga i ljudski je da se pokajemo i jedni drugima oprostimo, rekao je Vučković.
Sveštenik Nikola Simić je rekao da su ljudi koji su se okupili pred Eparhijskim domom nisu ni nasilnici ni raskolnici već dobri i pošteni hrišćani.
- Nismo nikakva paracrkva, niti pravimo raskolničku crkvu, rekao je sveštenik Nikola koji drži parohiju u Drenovcu, Vučkovici, Sumorovcu, Zabojnici i Brnjici.
Na kraju protesta učesnike današnjeg skupa pozvao je konferansije da u subotu, 15. marta svi krenu za Beograd i pokažu odgovornost prema državotvornosti i ustavnosti cele Šumadije.
- Krenimo 15. marta u Beograd da podržimo naše studente. Tamo idemo da dostojanstveno podržimo našu omladinu, našu pamet i budućnost. Mi ne idemo da upadamo u Skupštinu i uništavamo imovinu, jer je to naša imovina. Tamo ne idemo da targetiramo policiju, jer je to naša policija i naša braća. Zajedno će dobro pobediti zlo.
Šumadijska eparhija nije dozvolila da se današnji skup održi u porti Saborne crkve pa je održan u Glavnoj ulici ispred Saborne crkve.
Dok je protest trajao deo ulice Kralja Aleksandra bio je blokiran od raskrsnice sa ulicom Kneza Miloša do raskrsnice sa ulicom Branka Radičevića.
Sve vreme su zvonila zvona na Sabornoj crkvi.
Saopštenjem se oglasila i Eparhija šumadijska. Prenosimo deo saopštenja:
Po treći put, crkvenosudski postupak protiv sveštenika Nikole Simića pokrenut je posle novih prestupa, odnosno na osnovu izveštaja Komisije eparhije šumadijske za ispitivanje zakonitosti i ispravnosti materijalno finansijskog poslovanja.
Prema nalazima ove Komisije u crkvenoj opštini vučkovičko-brnjičkoj došlo je do ozbiljnih prestupa i propusta u materijalno finansijskom poslovanju, koji se ogledaju u sledećem: neknjiženje svih prihoda u dnevnik blagajne CO, nevođenje evidencije o novcu koji je sakupljen putem doborovljnog priloga za građevinsku delatnost, izdavanje izjava o obezbeđenosti novčanih sredstava bez pokrića, izdavanje netačnih odnosno krivotvorenih prepisa zapisnika sednica CO, izvođenje molersko-fasaderskih radova pre odobrenja istih od EUO Eparhije šumadijske i bez odobrenog ugovora od EUO Eparhije šumadijske, izvođenje limarskih radova mimo odobrenog projekta, neprecizno, nejasno i nepravilno vođenje procedura za izbor izvođača radova, prekoračenje nadležnosti i nepoštovanje odluka nadležnog Arhijereja i EUO Eparhije šumadijske, preduzimanje pojednih aktivnosti bez odobrenja EUO Eparhije šumadijske, preduzimanje više aktivnosti suprotno odlukama EUO Eparhije šumadijske ili uz dovođenje EUO Eparhije šumadijske u zabludu, kao i odbijanje da se isprave nepravilnosti na koje je ukazivano, zanemarivanje poverenih nadležnosti, nepropisno rukovanje crkvenom imovinom, neispravno vođenje crkvenoadministrativnih knjiga, a u jednom delu i njihovo nevođenje kao i govorenje protiv crkvenog poretka.
U svom izveštaju Komisija je naglasila da pitanje odnosa koji treba da postoji između EUO Eparhije šumadijske i CO vučkovičko-brnjičke, nije samo stvar dobre volje već i poštovanja crkvenih propisa. To znači da kanonsko predanje Crkve jasno razlikuje upravu crkvenom imovinom od rukovanja crkvenom imovinom. Uprava crkvenom imovinom pripada jedino Episkopu (Ap 38 i 41) koji to pravo može preneti na paroha koji je direktno odgovoran Episkopu. Rukovanje crkvenom imovinom poverava se pobožnim laicima (CO odbornicima) koji treba da izvršavaju ono što im Episkop odredi, pri čemu od njih svakako treba da ide inicijativa šta činiti ali konačno delanje biva po odobrenju Episkopa (EUO-a). Dakle članovi klira treba da deluju uporedo. Klir uči i upravlja a laici u savršenoj harmoniji pomažu u rukovanju crkvenom imovinom jer sve treba da se radi u slavu Božiju.
Nažalost, u pogledu rukovanja crkvenom imovinom u CO vučkovičko-brnjičkoj, Komisija nije mogla konstatovati takvo stanje za šta direktnu odgovornost snosi sekretar CO a potom i odbornici CO. I pored toga Komisija je u dva navrata 29. januara 2025. godine i 10. februara 2025. godine, pozivala sveštenika Nikolu Simića, predsednika i blagajnika CO, kao i odbornike CO tražeći da se isprave nepravilnosti koje je Komisija uočila, posebno u delu pravdajuće dokumentacije za utrošena sredstva u iznosu od 3.400.000,00 dinara dobijenih od Ministarstva kulture, ili da se argumentovano ospori sve što u izveštaju Komisije nije tačno. Zašto to nije urađeno još uvek nikome nije jasno.
Tvrdnja da je Komisija ili neko drugi, tražio da se novac prikupljen za građevinsku delatnost uplati na račun Eparhije je čista laž. Traženo je samo da se novac prikupljen po ovom osnovu, tokom septembra 2024. godine, u iznosu od 2.465.625,00 dinara (16.950 evra i 474.000,00 dinara) prikaže u svesci dobrovoljnog priloga CO i da se proknjiži kroz dnevnik blagajne CO. Međutim to je učinjeno samo za deo od 1.336.500,00 dok o preostalom crkvenoopštinskom novcu u iznosu od 1.129.125,00 dinara (oko 9.600 evra) koji treba da bude kod blagajnika CO nema zvanične evidencije kod koga se nalazi i šta je sa njim učinjeno.
Umesto da se ova pitanja reše, usledile su uvrede, klevete i vrlo sračunato obmanjivanje javnosti sa ciljem da se Nikola Simić prikaže kao žrtva progona zbog učestvovanja na skupu protiv Rio Tinta i zbog učešća na studentskim protestima, što apsolutno nije istina. Istina je da se 10. avgusta 2024. godine, sveštenik Nikola Simić u razgovoru sa Mitropolitom šumadijskim, po ovom pitanju, poneo veoma drsko, nepristojno i uvredljivo, potpuno suprotno crkvenom poretku, i to ne prvi put, i da mu je zbog toga a ne zbog učešća u šetnji protiv Rio Tinta ponuđeno da pronađe Arhijereja u kome će videti svog duhovnog oca, preko koga će i sa kim će upodobiti svoju službu i život kanonskom predanju Crkve.
Treba li ovde pomenuti da je sveštenik Nikola Simić, i pre i posle ovog događaja, odnosno sve vreme u toku 2024. godine, uredno primao pomoć koju u Eparhiji šumadijskoj dobijaju sveštenici na slabim parohijama? Ili je i to možda bio progon?
Pitanje odlikovanja Vladike zvorničko-tuzlanskog Vasilija, jeste izazvalo polemike, ali samo kod onih koji su zaboravili da je Vladika Vasilije 2002. godine bio Administrator Eparhije šumadijske, da je izdejstvovao odobrenje da se u Šumaricama posle više od pola veka sagradi hram, da je Svetom Arhijerejskom Saboru SPC predložio da se Mučenici kragujevački uvrste u diptih svetih i da je tom prilikom zahvaljujući njegovom zauzimanju, temelje hrama Svetih mučenika kragujevačkih 13. maja 2002. godine, osveštao Patrijarh aleksandrijski Petar VII i Patrijarh srpski Pavle. Eto zašto je odlikovan Vladika Vasilije, a sveštenik Nikola nije tada prvi put otišao sa Svete Liturgije, koju je inače služio Mitropolit šumadijski G. Jovan, a ne Vladika Vasilije, i na kojoj su se pričestili svi sveštenici izuzev njega.
Isto tako dodeljivana su i odlikovanja drugim osobama u znak zahvalnosti za žrtvu i ljubav koju su pokazali i pokazivali prema crkvama i manastirima Eparhije šumadijske a ne za prestupe za koje im neki novi komesari, u isto vreme, izriču i optužnicu i presudu bez prava na žalbu.
Da ironija bude veća u tome su najglasniji upravo oni sledbenici i zaštitnici sveštenika Nikole koji imaju ne malo zatvorskog iskustva po pitanju pronevere novca iz državnih fondova.
U svakom slučaju sveštenik Nikola Simić nije osuđen, niti mu je uskraćeno pravo na saslušanje i pravo na odgovor. U postupku koji predstoji on će imati mogućnost da odgovori na tužbu crkvenosudskog tužioca, ali i da se žali na izrečenu presudu Crkvenog suda u slučaju da njome ne bude zadovoljan. Isto tako imaće priliku i da pruži dokaze za svoje tvrdnje ili da odgovara za iznete laži, uvrede i klevete.
Do tada svešteniku Nikoli Simiću je počevši od 4. marta 2025. godine, izrečena zabrana da u portama hramova i manastira Eparhije šumadijske organizuje bilo kakva okupljanja, da istim prisustvuje, kao i da javnim istupanjima izaziva smutnju i nered kod vernog naroda. Da li će sveštenik Nikola poštovati ovu odluku zavisi od njega ali i od njegovih savetnika i mentora koji moraju biti svesni da ga ovakvim postupcima guraju u nove prestupe koji po sveštenika Nikolu mogu imati, za jednog hrišćanina, najteže kanonske posledice.
Mitropolit šumadijski pored svega nije zaboravio porodicu sveštenika Nikole Simića, već je odredio da do okončanja postupka sveštenik Nikola od Eparhije šumadijske prima mesečnu pomoć u iznosu od 500 evra što je Nikoli Simiću i saopšteno 27. februara 2025. godine.
Optužbe i osude koje svakim novim danom iznosi sveštenik Nikola Simić predstavljaju ništa drugo do nastavak iskonstruisanih tvrdnji, koje treba da ga prikažu kao pravdoljubca i mučenika, koji je posle svega što je do sada radio, evo sada odlučio da se oproba u odbrani Crkve i to tako što će napadati Episkopa kome je prilikom rukopoloženja dao reč i potpisao zakletvu da će mu biti poslušan kao Hristu. Istog onog Episkopa Jovana kome je u svoje vreme govorio i pisao: kako svoj odnos prema sveštenicima upodobljuje kroz Episkopa i oca mi duhovnog Gospodina Jovana, koji me u Hristu rodi za sveštenu službu. Upravo protiv tog Episkopa sveštenik Nikola sada ustaje i kao oceubica, zaboravlja kako je govorio i pisao da za njega crkvena opština nije skup nekih odbornika koji, manje-više i ne znaju šta je život Crkve, već zajednica ljudi sa Bogom Trojičnim, zajednica ljudi sa Episkopom koji je ikona Hristova.
Ipak, izražavamo nadu da će se sveštenik Nikola, urazumiti i da će prestati da se koristi neistinama poput priče kako je kapija porte Saborne crkve na Sretenje 2025. godine bila zatvorena. Verujemo da on još uvek nije postao onaj koji za šaku aplauza prodaje Hrista i da će se ipak setiti reči Svetog apostola Pavla, na koje se takođe u svoje vreme pozivao u svojim dopisima govoreći: da onaj ko razara zajednicu (Crkvu) treba da pazi da njega ne razori Bog.